Dušan Bastašić, аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Dušan Bastašić » Страна 95

XI САБОР БИЛОГОРАЦА 4. ДЕЦЕМБРА 2021. У ПАНЧЕВУ

14. новембар 2021.

Дођите 4. децембра у Панчево да се дружимо! Кад ако не сад? Још увијек актуелно замешатељство са короном одложило је 2020. године одржавање 11. Сабора Билогораца, ситуација се није промијенила ни ове године, али смо у контакту са бројним сународницима одлучили да уз поштивање свих прописаних мјера скуп одржимо почетком децембра, у посљедњи час ове године и да више не прекидамо традицију и сусрет на којем су се окупљали Билогорци, али и житељи околних насеља поријеклом из Западне Славоније, те бројни пријатељи. Завичајно удружење „Билогора“ организује 11. Сабор у суботу, 4. децембра у Панчеву, Баваништански пут ББ, са почетком у 18,00 сати. Romantic Еvent centar у којем ће се скуп

Саша Недељковић: РЕЧ О СЕРИЈИ И ИЗЛОЖБИ О ЈОВАНКИ БРОЗ НА РТС : ТРАГЕДИЈА И ФАРСА

13. новембар 2021.

Оно што није приказано на изложби а требало је јесу катастрофални резултати владавине њеног супруга Тита који се још осећају. Ширење илузија о Братству и Јединству између завађених народа. Пише: Саша Недељковић Хегел је приметио Историја има тенденцију да се понавља : први пута као трагедија, други пута као фарса. РТС је приказала серију “Јованка Броз и тајне службе”. Такође у Галерији РТС у Таковској 10 је одржана изложба “Јованка Броз у боји”. Изложба је рекламирана на телевизији уз музику италијанске партизанске песме “Bella ciao”. На изложби су представљене хаљине за свечаности Јованке Броз. Истакнуто је између осталог да је шила хаљине код кројачице Кларе Ротшилд из Будимпеште. Оно што

17.04.2011. Милан Басташић: Након 20 година прогонства, поново у Јасеновцу - 17.04.2011. Milan Bastašić: Nakon 20 godina progonstva, ponovo u Jasenovcu

ОБАЛА ЖРТАВА: Тек сада постајемо свесни небриге према јасеновачким страдалницима

12. новембар 2021.

Да ли је за Србе, ма где да су, дозвољено незнање о Јасеновцу и жртвама те монструозне фабрике смрти? Пише: Драгана Матовић Прошле су деценије, Сава и даље тече и памти. Невине жртве из Јасеновца плутале су овом реком и нашле вечни мир на њеним обалама. Допустили смо да их прекрива завеса заборава пуних 80 година. Тек сада постајемо свесни наше небриге према јасеновачким страдалницима. Фрапантно је да жртвама злогласног логора до сада није намењен макар сокак у Београду, а на улице су понекад постављане табле са именима људи који то не заслужују. Дешавало се, што је недопустиво, да улица буде названа и по усташком прваку, додуше из незнања. Да

Весна Пешић бесрамно вређа све страдале Србе: Шта хоће тај Вучић, да стално парира Сребреници са Јасеновцем

12. новембар 2021.

„Није нам ни 90-их година било лако са српским национализмом. Сада предлажу да се лева обала Саве у Београду назове по жртвама Јасеновца. То је сада већ константни покушај да жртвама Сребренице парирају жртве Јасеновца, како би се „поништила“ Сребреницу“, рекла је Пешић. Бивша политичарка досовског режима и симпатизерка Маринике Тепић у интервјуу за портал „Слободна Босна“ насрнула је на све страдале Србе. „Увлачио се, с опроштењем, у ду*е западним земљама да би био добро примљен. САД су у међувемену биле заузете неким другим пословима, а нарочиту подршку Вучић је добио од Ангеле Меркел која је уништила и ЕУ и све нас. Интересантно је да о свему овоме ћути опозиција

Солун: Признање „Мајка Србија“ чувару Зејтинлика Ђорђу Михаиловићу

12. новембар 2021.

Министар спољних послова је рекао да је Михаиловић изузетно важан за Србију као чувар српског сјећања. Министар спољних послова Србије Никола Селаковић и директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Арно Гујон уручили су јуче у Солуну признање „Мајка Србија“ чувару војничког гробља на Зејтинлику Ђорђу Михаиловићу. Селаковић је рекао да је Михаиловић изузетно важан за Србију као чувар српског сјећања и мјеста које свједочи шта се српском народу дешавало и кроз шта је прошао да би данас био слободан, живио у Србији и чувао своју сувереност. Он је навео да је признање Михаиловићу уручено на дан када је потписано примирје у Првом свјетском рату, што је

Рајко Петровић: Република Српска је најважније питање за Србију, дакле за њену политичку и интелектуалну елиту, у овом тренутку

11. новембар 2021.

Морам признати да нисам задовољан односом интелектуалне елите у Србији према питању Републике Српске и зато користим прилику да се огласим по том питању. Република Српска је данас озбиљно угрожена, како спољним притисцима, тако и дубоком унутрашњом неслогом политичке елите. Пише: Рајко Петровић Нико не спори значај борбе за Косово и Метохију или за српско питање у Црној Гори, али Република Српска је најважније питање за Србију, дакле за њену политичку и интелектуалну елиту, у овом тренутку. Посебно су ми несхватљиви Срби пореклом из Републике Српске који су данас угледни аналитичари у Србији, а који стално говоре о Косову и Метохији (што апсолутно подржавам), али ретко шта говоре о Српској

Премијерно приказивање филма „Седам хиљада душа”

11. новембар 2021.

У Свечаној сали Дома Војске Србије, у четвртак 11. новембра 2021. године у 19 часова, премијерно ће бити приказан филм „Седам хиљада душа” редитеља Сањина Мирића. „Седам хиљада душа” је документарно-играни филм о страдању српских и руских војника и цивила интернираних у аустроугарске логоре Јиндриховице и Броумов, на територији данашње Чешке Републике. Ови логори су имали око 500 објеката, у којима је било 60.000 ратних заробљеника. Изузетно тешки услови рада, без јела, обуће и одеће, зима и заразне болести, утицали су да не преживи огроман број Срба. У Јиндриховицама се налази маузолеј у којем су остаци 7.100 српских и 189 руских жртава. То је друга највећа српска гробница на свету.

Почела обнова спомен-костурнице у Глини (ФОТО)

10. новембар 2021.

У Глини, у Хрватској, данас је почела обнова спомен-костурнице гдје се налазе посмртни остаци више хиљада Срба које су звјерски убиле усташе 1941. године, саопштено је из бањалучког Одбора за помоћ Србима на Косову и Метохији. Предсједник Одбора Милорад Арлов рекао је да је обнова почела захваљујући донацији од 13.000 евра Владе Републике Српске и премијера Српске Радована Вишковића, а на молбу одбора и Вијећа српске националне мањине из Глине. – Ријеч је о обнови и санирању оштећења на спомен-костурници на Православном гробљу у Глини. Као потомак жртава овог монструозног злочина захвалан сам Вишковићу за донацију и препознавање значаја овог споменика који треба да остане трајно сјећање на велике српске

МОЛИТВА ЗА САБОРЦЕ СВЕТОГ ДИМИТРИЈА

8. новембар 2021.

Традиционално, на Митровске задушнице, у суботу је у цркви Светог Саве на Врачару служен помен за погинуле борце Невесињске бригаде и осталих јединица Војске Републике Српске. Служење помена организује Удружење Невесињаца у Београду, а поводом обиљежавања Митровданских битака које је водила Невесињска бригада 1992. и 1994. године. Помен су служили свештеници Радивоје Панић и Лазар Манигода. Поред чланова Удружења Невесињаца у Београду, служби је присуствовао ратни предсједник Владе Републике Српске Душан Козић, народни посланици у Народној скупштини Републике Србије Милимир Вујадиновић и Славенко Унковић, предсједници завичајних херцеговачких удружења у Београду: Требињаца, Жарко Ратковић; Гачана, Слободан Бобан Драшковић; Калиновчана, Спасоје Ђого, те официри и борци Невесињске бригаде и Херцеговачког корпуса. Свештеник

ПОГЛЕДАЈТЕ НОВИ ТРЕЈЛЕР О СТРАДАЊУ СРБА У НОРВЕШКОЈ (Карашјок)

7. новембар 2021.

Норвешка екипа коју предводи режисер Кјетил Палмqуист, продуцент Бранко Димески и историчар Кнут Фловик Тхоресен ускоро у Србији, где ће наставити снимање у Нишу и Београду. За сајт Српска историја режисер Кјетил Палмqуист преноси: Протеклих дана провели смо у Лапонији – Карашјоку, где смо наставили снимање филма Логор Смрти у Карашјоку. Користили смо најсавременију технику како бисмо гледаоцима представили страдање Српских логораша у Карашјоку. Екстремни услови и температура од – 19 у октобру која у каснијим периоду достигне читавих – 50 степени била је један од непријатеља Српским логорашима. Такође у промо видео можете видети логор у коме су Српски логораши били смештени. Велики број њих око 70 % је

Породична сага о Србима католицима и Србима православцима

6. новембар 2021.

„Исповијест доктора Рунда“, роман који разбија предрасуде о нашим прецима, говори о њиховом јунаштву и вековном страдању, печалби у далекој Америци или Бечу, њиховом радном елану, гламуру и образовању. „Исповијест доктора Рунда“ нови је роман доктора медицинских наука Драгана Ковача, који ради у Служби хитне медицинске помоћи у Требињу. Пише Марина Булатовић Ковач је написао роман о свом колеги, доктору Петру Рунду који је живео и радио одређени период у Требињу, све до 1942. када је под тајанственим околностима обешен у усташком затвору. Истиче да му је приликом писања романа много помогао син доктора Петра Рунда, др Михаило Рундо (87), анестезиолог у пензији који живи на релацији Франкфурт – Рисан

ВУЧИЋ ПРЕДЛАЖЕ СКУПШТИНИ ГРАДА БЕОГРАДА: Део Савског шеталишта назвати по јасеновачким мученицима

6. новембар 2021.

Председник Србије Александар Вучић упутио је иницијативу Скупштини Града Београда, да се део савског шеталишта, од Бранковог до моста Газела, с новобеоградске стране, назове обалом јасеновачких жртава. Ако Комисија усвоји овај предлог, то ће значити да ће се у српској престоници први пут на овај начин одати пошта мученицима који су зверски убијани у злогласном усташком логору, а који у главном граду немају ниједно обележје нити улицу. У наставку текста погледајте шта је председник навео у свом образложењу. Иницијативу председника Републике Србије преносимо у целини: ИНИЦИЈАТИВА ЗА ИМЕНОВАЊЕ ОБАЛЕ ЈАСЕНОВАЧКИХ ЖРТАВА У БЕОГРАДУ Поштовани, Потреба да памтимо и од историјског и људског заборава штитимо успомену на наше страдалнике из система

In memoriam – СЛОБОДАН ПОКРАЈАЦ

4. новембар 2021.

У недељу, 31. октобра, након срчаног напада, у болници у Београду је умро Слободан Покрајац. Уз свакодневне медијске извјештаје о корони, бојим се да постајемо све више, умјесто радости живота, невољни свједоци и хроничари смрти. Пише: Ранко Раделић Слободан Покрајац је рођен 19. јануара 1951. године у Доњој Ковачици од оца Уроша и мајке Меланије р. Фрљановић. Основну школу је завршио у Великом Грђевцу 1965, гимназију у Бјеловару 1969, а на Економском факултету у Београду дипломирао децембра 1973, магистрирао јуна 1978. и докторирао јула 1989. год.Као студент осваја награде за стручне радове на савезним студентским симпозијумима – другу награду 1972. у Марибору и прву награду 1973. на Бледу, те специјалну

Операција Логориште

4. новембар 2021.

Најспектакуларнија копнена војна операција ЈНА изведена 1991. године, у међуречју трију река у предграђу Карловца – пробој тенкова из блокиране касарне Пише: Мирослав Лазански Имају ли Срби право на ратно сећање и евоцирање успешних и часних војничких акција и операција? Тек у последњој години-две почели смо да говоримо да је 1999. извршена агресија НАТО-а на нашу земљу, агресија – а не кампања. Тек у последњој години-две поклањамо пажњу нашим херојима из рата 1999, наравно и мајору Милану Тепићу. Био сам пре неколико дана у посети гарнизону Врање, Четвртој бригади, најмоћнијој бригади Копнене војске Србије. Њихова спомен-соба у касарни „Први пешадијски пук књаза Милоша Великог” пример је како се достојанствено чува

СЕЋАЊЕ НА ХРВАТСKО ГРАНАТИРАЊЕ ШИДА – МЕЂУ ЖРТВАМА СРБИ, СЛОВАЦИ И МАЂАРИ

3. новембар 2021.

Навршило се тачно 30 година од како су хрватски екстремисти гранатирали уже подручје града Шида. Током гранатирања Шида је убијено четири а рањено преко четрдесет грађана српске, словачке и мађарске националности. Бројни становници овог сремског места су одали почаст убијеним суграђанима. 01. новембра 1991. хрватски екстремисти су извршили страховит напад на Шид и Републику Србију. Био је ово чист пример агресије чији је циљ било убијање цивилног становништва. У жестоком гранатирању града тог хладног, јесењег дана убијени су Ђорђе Манојловић (27), Мирослав Шерфези (26) – иначе Словак по националности и Слободан Михаљевић (37). Само месец дана раније током напада на Шид убијен је Мумин Шкодра (21) – припадник МУП-а а