arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Смиља Тишма: Немојмо по други пут да убијамо жртве одбијањем Резолуције о осуди геноцида у НДХ

28. децембар 2021.

Као дете сам била логораш само зато што сам Српкиња, и ја и цела моја фамилија. Од 1941. до 1945. страдало је око милион људи, жена и деце само зато што су били Срби, то је геноцид. Излагање народног посланика Смиље Тишме (92) на седници Скупштине Србије 23. 12. 2021. Ја сам Смиља Тишма, преживело дете логораш Јасеновца, оснивач удружења логораша Јасеновца, најстарији посланик овог сазива Народне скупштине Републике Србије. Молим председавајућег за допуну дневног реда тачком коју смо сачекали и чекали 80 година, а то је: Предлог резолуције о усташком геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом светском рату од 1941. до 1945. Имам морално право да кажем да

Монографија нишке историчарке – Словенци у Србији под немачком окупацијом 1941-1944

27. децембар 2021.

Историчарка из Ниша, Ивана Груден Милентијевић, објавила је моногафију „Словенци у Србији под немачком окупацијом 1941-1944.“, која представља проширено издање њене претходне публикације „Страдање Словенаца у Нишу током Другог светског рата“. Иванина интересовања као историчара -истраживача, везана су подједнако за Други светски рат као и за Словенце, будући да има словеначко порекло. Најсуровији сукоб у историји човечанства, Други светски рат, резултирао је вишемилионским жртвма, огромним материјалним разарањима и великим променама на политичком, економском и културном плану савремене цивилизације. Након окупације Краљевине Југославије 1941. године немачке снаге су приступиле процесу депортације једног дела словеначког живља са простора јужне Штајерске и Крањске, на територију поробљење Србије. Радило се о практичном спровођењу идеолошког

Ускоро обнова споменика у селу Драчево код Чапљине (ВИДЕО)

27. децембар 2021.

Цијела је Херцеговина „засијана“ споменицима српског страдања из прошлих ратова, а нарочито из Другог свјетског рата. Многи су више пута рушени и девастирани. Један од њих, споменик жртвама усташког злочина у селу Драчево код Чапљине, требало би да ускоро буде обновљен, а инцијативу је покренула црквена општина у Чапљини. Погледајте прилог: Извор: РТРС

„РАТКО МЛАДИЋ ЈЕ ВЕЛИКИ ЧОВЕК!“ Главна медицинска сестра ВМА у пензији о генераловој посети рањеницима

25. децембар 2021.

Потпуковник и главна медицинска сестра ВМА у пензији Јерина Аничић написала је ауторски текст за лист „Политика“ о генералу Ратку Младићу. Када сам недавно прочитала текст „Триптих из Његошеве”, у којем је аутор, мислећи на Ратка Младића, написао „генералу је место тамо где се налази”, много сам се узнемирила. Јер ја знам какав је генерал Младић, провела сам са њим цео дан на ВМА у доба најпрљавијег рата који је избио на Балкану, односно на подручју Југославије. Тај прљави рат наметнуле су светске силе, почев од САД и неких земаља Европе. Када сам чула за суђење и пресуду Ратку Младићу, у мени се родила идеја да се пријавим да сведочим

Душан Буковић: Случај Светозара Вукмановића „Темпа“

25. децембар 2021.

„Главни циљ наше борбе јесте уништење наших класних непријатеља“, – Душан Јерковић Светозар  Вукмановић  Темпо (Подгор, код Цетиња 1912 – Режевићи, код Петровца 2000), дипломирао  је  права  у Београду, у Србији. По народности је  Црногорац  ( Види: Редакциони одбор,  Ко је ко у Југославији,  Београд 1957, стр. 786). Његов отац је био присталица тзв. „зеленаша“.  Вукмановић је имао брата Луку, свештеника, који је био присталица монархије.  Луку су комунисти ухапсили у Словенији и стрељали 1945. године. Светозар није  ни прстом мрднуо да спаси ухапшеног брата, јер се држао комунистичког  класног  начела:  убиј ближњег свога! Члан СКОЈ-а од 1933, а члан КПЈ од 1935.  године. Такође, био је  члан ЦК КПЈ

srdjan-cvetkovic.jpg

СКОРО 30 ОДСТО СВИХ РАТНИХ ЖРТАВА ПАЛО НАКОН ОКТОБРА 1944. ГОДИНЕ

24. децембар 2021.

Заједно са страдањем на Сремском фронту и жртвама „дивљих чишћења“ по Србији, готово 30 одсто свих ратних жртава у Србији пало је послије октобра 1944. године, истиче историчар Срђан Цветковић. Цветковић у фељтону „Чишћење Србије од `народних непријатеља` 1944-1953“, који је објавила „Политика“, навео је да је на нивоу Југославије тај проценат знатно нижи и креће се од 15 до 20 одсто, односно око 150.000 од укупно око милион жртава, колико се процјењује. Број страдалих у различитим акцијама „чишћења“ по ослобођењу Србије током 1944. и 1945. године је већи од 70.000. Жртве су у Србији убијане на различите начине, ликвидацијама, осудом на смрт, умирале су у логорима, убијане у потјерама

Душан Бабац: Милунка није била ни запостављена а још мање заборављена

24. децембар 2021.

Највећа жена јунак Првог светског рата Милунка Савић није била запостављена у Краљевини СХС и Југославији, јер је Краљевина била свет! Пише: Душан Бабац Наиме, по њеној демобилизацији у Мостару 1920. године она се удаје за осам година млађег Вељка Глигоровића из Мостара са којим се упознала у војсци и неко време проводе у Босни и Херцеговини. Исте године 1920. Милунка као ратни ветеран и Солунац добија по закону имање од осам јутара земље у Степановићеву крај Новог Сада што је насеље које је и формирано доделом земље ратним ветеранима. 1924. године Милунка и Вељко добијају ћерку Милену и селе се у Степановићево у коме је Милунка сазидала кућу. Нажалост,

Кошаре за децу – против „хашке историје“ и аутошовинизма

23. децембар 2021.

Књигу „Кошаре – нови косовски бој“ намењену деци од осам и више година написао је историчар Милан Бојић, илустровао Владимир Крстић Лаци, а издавач и уредник књиге је Александар Миљевић из куће „Добродетељ“. Недавно објављена књига „Кошаре – нови косовски бој“ намењена деци од осам и више година, изузетно је важна у време кад се будућим наставницима и професорима историје намећу „хашка историја“ и аутошовинизам. Према Бојићевим речима, Миљевић је дошао на идеју за књигу јер ништа слично није написано за децу, а њему је важно што је објављена јер је завршио Филозофски факултет у Београду на коме постоји једна интересна група чији је интерес да нам наметне „хашку историју“

Томислав Мерчеп

Николу и Душана Мерчепови су људи звјерски мучили и резали. Уставни суд коначно им је повисио одштете

23. децембар 2021.

На суду су Миоковићи описали како су их спајали на индукторски телефон, провлачили им метак кроз ухо, тукли конопцима и резали их по тијелу. Kасније су обојица добила униформе Хрватске војске и борила се на хрватској страни до средине 1992. године. Телеграм је указивао на мизерну одштету која је досуђена Душану и Николи Миоковићу. Уставни суд закључио је да жртве Мерчеповаца, браћа Никола и Душан Миоковић, морају од државе добити већу задовољштину због мучења која су проживјели у Пакрачкој пољани. Наиме, Николи је правомоћном пресудом досуђено 95 хиљада куна, док је Душан као одштету требао добити 75 хиљада куна. Сада Уставни суд каже да је то премало. Указује на пуно

НОВО ХРВАТСКО „РЕМЕК ДЕЛО“: Усташама приписују заслуге српских хероја! (ВИДЕО)

21. децембар 2021.

Ново ревизионистичко (не)дело нам је стигло из Хрватске. Иако смо навикли на разне покушаје комшија да се „оперу“ пред историјом, овај пут сведочимо бизарности какву дуго нисмо имали прилике да видимо. Како пише један од водећих српских филмолога и историчара филма Божидар Зечевић у новом броју „Печата“, документарни филм „Амерички пилоти у Хрватској 1941-1945“ у режији Николе Кнеза, америчко-хрватског филмаша, говори о „љубазном и пажљивом поступању према америчким зракопловцима чији су зракоплови оборени изнад Хрватске и Босне током Другог светског рата“, али и о „страдању Хрвата од стране диктатуре српске монархије у Краљевини Југославији“. – На плакату овог филма, објављеном на загребачком „Макспорталу“, ову болесну легенду рекламира генерал хрватског зракопловства,

Милош Стојановић: Поводом агресивног наметања идеје о меморијализацији «убијене дјеце Приједора»

21. децембар 2021.

Достојно ожалити блиску особу је универзално људско право. Одрастао човјек је болећив према дјеци, смрт дјетета је највећа трагедија која га може задесити. Управо због тога манипулисање дјечијим животом или смрћу у сврху испуњења личних, групних а посебно политичких циљева заслужује друштвену осуду. Пише: Др Милош Стојановић, Норвешка / Велико Паланчиште Свједоци смо да се посредством тзв. невладиних организација сумњиве дјелатности агресивно намеће идеја о меморијализацији «убијене дјеце Приједора». Није прошла довољна временска дистанца која је потребна да би се догађаји из грађанског рата у тадашњој СР БиХ у потпуности расвијетлили. У конкретном случају напад на Приједор од стране припадника тзв АРБиХ. Такође улога старијих малољетника – бораца у рату,

„Пустићемо ти мало крви, соколе“

21. децембар 2021.

Ако не желимо да нам се „морално-политичка подобност“ из доба комунизма поново врати, сви морамо да се заложимо да се научни рад професора Милоша Ковића оцењује као и научни рад било кога другог. Прогон Милоша Ковића који спроводе његове колеге на Одељењу за историју Филозофског факултета један је од најтежих за које ја знам од времена када сам почео да предајем на Универзитету у Београду 1985. године. То је свакако основни разлог што је толико много људи, и у академској заједници и изван ње, подржало Ковића и што се сви надамо да ће на крају овог мрачног случаја правда ипак бити задовољена. Aли, од тог циља још смо далеко. Против

Страдање учврстило веру Крајишника

20. децембар 2021.

Владика горњокарловачки Герасим (Поповић), епископ једне од територијално највећих, али и најстрадалнијих епархија Српске православне цркве, укључујући и стравичне злочине у Другом светском рату, истиче у интервјуу за “Франкфуртске Вести” да православним верницима и свештенству СПЦ овог дела Хрватске никада није било једноставно и лако, али да су та страдања и патња “учврстила православље у крајишком народу, који се и данас бори за свој опстанак”. Само у катастрофалном земљотресу који је децембра прошле године погодио простор Баније, оштећено је или уништено око 9.000 објеката. Годину дана касније, епископ Герасим на питање да ли се живот полако враћа у овај део Хрватске објашњава да ће проћи доста времена како би се

ОБАВЕЗАН ВОЈНИ РОК – ЗА ДОБРОБИТ СВИХ

20. децембар 2021.

Није лако држави да пресече и каже, да ли ће, или неће бити обавезно служење војног рока после 11 година добровољног служења војног рока. У том периоду било је и цивилно служење војног рока. Део јавности сада жели служење војног рока, а део јавности то не жели. Сајт Српска историја је неколико пута писао о тој теми, а први генерал који је говорио јавно о враћању обавезног војног рока у интервјуу за сајт „Српска историја”, био је командант Копнене војске генерал-потпуковник Милосав Симовић. Имајући у виду: ближу и даљу прошлост, политичко безбедоносну ситуацију, геополитички и геостратешки положај Србије, била Србија у ближој и даљој будућности: у НАТО пакту, источном војно

У Глини реконструисана Спомен-костурница за 2.000 закланих Срба (ВИДЕО)

18. децембар 2021.

На православном гробљу у Глини завршена је реконструкција Спомен-костурнице невиним српским жртвама, убијеним у усташком покољу у глинској Православној цркви 1941. године. Реконструкцију је финансирала Влада Српске на иницијативу Одбора и Вијећа српске националне мањине Глине. Данашњи Хрватски дом изграђен је на некадашњој глинској православној цркви у којој су усташе, 1941. године, звјерски убиле више од двије хиљаде невиних српских жртава.Растко Једнак потомак је јединог преживјелог Србина из овог масакра који је трајао неколико дана. Каже, био је свједок прича у којима су описивани Срба који су у редовима чекали испред цркве не слутећи да им се у православном храму од усташа припрема покољ. Овај злочин је претеча Јасеновцу и свим

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

АЛЕЈА ЗЛОЧИНАЦА

Марија Зелић. Хрватица из Далмације. Управница злогласних Титових женских концентрационих логора у

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА