Dušan Bastašić, аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Dušan Bastašić » Страна 92

Линта предложио Резолуцију о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ

7. децембар 2021.

Линта тражи да Народна скупштина Републике Србије усвоји Резолуцију о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској (1941-1945). ТЕКСТ РЕЗОЛУЦИЈЕ: Имајући у виду да се 2021. навршава 80 година од напада нацистичке Њемачке на Краљевину Југославију, као и 80 година од оснивања Независне Државе Хрватске (у даљем тексту: НДХ) и почетка геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима; Наглашавајући да је усташко„коначно рјешење” српског питања већ 17. априла 1941. године добило подлогу „у законским одредбама за заштиту народа и државе” и законској одредби о забрани ћирилице донијетој 25. априла 1941, а прогон и уништење Јевреја је озакоњено 13. априла 1941. године законском одредбом о расној припадности; Посебно подвлачећи

МИЛЕНКО ЈАХУРА: РАТ ПРОТИВ СРПСКИХ ЖРТАВА И КУЛТ УСТАША КАО МУЧЕНИКА У ХЕРЦЕГОВИНИ

6. децембар 2021.

Уз сагласност аутора, доносимо рад Миленка Јахуре, представљен на 7. Међународној конференцији о Јасеновцу, 22. маја 2018. године у Бањој Луци. Увод Пропагандни рат против Срба жртава геноцида НДХ води се од од тренутка њихове мучке и свирепе ликвидације коју страна одговорна за тај геноцид настоји оправдати, а злочине сакрити или умањити. Власт комунистичке Југославије је такође настојала да сакрије и умањи обим и последице српског страдања у НДХ, као и да неформално амнестира већину усташа и избегне суштинску осуду злочина геноцида над Србима. Својски је радила да званично успостави симетрију онога што су током рата чинили четници и усташе. Без основа, стављали су у исти кош једне и друге,

Папа се извинио православцима за паљење Задра и Цариграда 1204.

5. децембар 2021.

Историја има своју тежину и данас имам потребу да замолим Бога и браћу и сестре за опрост за грешке које је починило тако много католика – рекао је папа током посјете Атини. Римокатолички поглавар папа Фрањо, замолио је поглавара Грчке православне Цркве Јеронима Другог за опрост за злочине које је починила Kатоличка црква. – Историја има своју тежину и данас имам потребу да замолим Бога и браћу и сестре за опрост за грешке које је починило тако много католика – рекао је папа током посјете Атини, преноси ДАН. Православни хришћани сматрају да се те његове ријечи односе на Четврти крсташки рат 1204. године. Првобитни циљ похода требало је да буде

Зоран Милановић: Сребреница није исто што и холокауст и Јасеновац

5. децембар 2021.

Није исто догађа ли се у гасним коморама или се догађа с мачетама. Не знам коме би таква моја изјава могла да шкоди, упитао председник Хрватске. Хрватски председник Зоран Милановић, који се нашао на мети критика Бошњака и дела хрватске јавности због, како кажу, релативизације Сребренице, поновио је да Сребреница није исто што су холокауст и Јасеновац. „То је тежак злочин с елементима геноцида, то је рекао и суд, али ниједан суд не може бити Свето писмо. Неким људима је то добро легло, неким људима или нељудима то није добро легло. Пет хиљада или осам хиљада људи или 80.000 људи није исто. Није исто догађа ли се у гасним коморама

Саво Штрбац: НДХ на ХРТ-у и једне старе новине

1. децембар 2021.

У септембру ове године на ХРТ-у се, шест година након почетка снимања, почела емитовати серија „НДХ“. Њен аутор, познати хрватски историчар Хрвоје Класић, пре почетка емитовања изјавио је: „Сваком режисеру је ваљда највећа част када му филм и серија заврше у бункеру и то је уједно најбоља реклама“. Са ХРТ-а су демантовали да је серијал био ’бункерисан‘, већ да се за емитовање морао наћи адекватан термин. Од ХРТ-а смо сазнали како серијал кошта око 1,5 милиoн куна (око 200.000 евра) те да је, по грубој процени, разлика између првобитно од Класића предложених шест и остварених 12 епизода око пола милиона куна. И Класић и ХРТ сложили су се да је

Страхота у ЕУ-Хрватској: Ниче усташко гробље – нацистичке убице поред својих српских жртава

1. децембар 2021.

На загребачком гробљу Мирогој биће обновљено меморијално усташко гробље, на коме су сахрањени и домобрани, одлучио је Одбор за ратне ветеране Хрватског Сабора, на предлог три усташка удружења. Тако ће се, једни поред других, наћи кости готово 900 српске деце убијене на Козари и њихове убице. Невине жртве и њихови џелати. Пише: Сенка Милош За ову скандалозну, застрашујућу одлуку гласали су сви чланови Одбора из ХДЗ-а, представник Социјалдемократске партије био је, наводно, спречен да дође, а против је гласала само Катарина Пеовић из лево оријентисане „Радничке фронте„.На њен предлог, из закључка је, каже, макар склоњен израз „хрватска војска“, којим се усташе и домобрани претварају у формацију која није била колаборационистичка,

КОВИЋУ ДАТИ ЗАШТИТУ: Професори Филозофског факултета УБ пружили подршку колеги

1. децембар 2021.

Уколико професор Милош Ковић буде избачен са Филозофског факултета, уместо да буде изабран за редовног професора, то ће бити проблем не само за овај факултет, већ и за цео Универзитет у Београду (УБ). Не смемо дозволити да идеолошки и политички ставови буду препрека за нечије напредовање, нити се сме допустити да нечија самовоља буде важнија од процедура. Ово је порука групе професора Филозофског факултета који су у уторак говорили на трибини „Случај професора Ковића: има ли дискриминације и прогона на Филозофском факултету“ у организацији студената УБ. Професори Слободан Антонић, Владимир Вулетић и Смиља Марјановић Душанић подржали су Ковића и истакли да би декан Филозофског факултета Данијел Синани и ректор УБ

Матија Бећковић: Ако предамо Косово, можемо дати шта год хоће — тада више ништа није наше /видео/

29. новембар 2021.

Ако Косово није наше, наше није ништа. Ако предамо Косово, нема разлога да правимо питање од било чега другог, можемо дати шта год хоће. Али, онамо намо за брда она и још даље, на оној страни, онострани се дижу Дечани, опомиње један од највећих српских песника Матија Бећковић. Уочи његовог 82. рођендана, као два посебна дара за поштоваоце Бећковићеве мисли и стиха стиже нова збирка „Онамо намо“, трећа из започете поетске исповести у којој, кроз портрете савременика и пријатеља, песник на најдубљи начин слика себе. Међу славнима једнако важни и они непознати… Сви који су Бећковићев живот, како сам каже, учинили богатијим, мудријим, лепшим… Зато је та књига отворена, незавршена,

Споменик српској дјеци са Козаре на загребачком гробљу Мирогој

Политика: Обнова усташког гробља на загребачком Мирогоју

29. новембар 2021.

Одбор за ратне ветеране Хрватског сабора прихватио је предлог три усташка удружења, јер су „усташе и домобрани хрватска војска за време Другог светског рата”. Право на достојан испраћај и сахрану покојника, као и на гроб, у свим цивилизованим друштвима одувек је било основно људско право. Сахранити покојника, макар он био доказани злочинац, без обзира на различита осећања које можда изазива тај чин, не би смело да се доводи у питање. Шта, међутим, кад појединци или удружења, по сопственом тумачењу историје, помисле да поред натписа с именом и презименом, годином рођења и смрти, на нечијем почивалишту треба да стоји и „пригодна” реч хвале? И то реч која не само да превазилази

Београд добија Обалу јасеновачких жртава

27. новембар 2021.

Kомисија за споменике и називе тргова и улица Скупштине града Београда усвојила је иницијативу Александра Вучића у својству грађанина, да се лева обала реке Саве од Бранковог моста до моста Газела назове Обалом јасеновачких жртава. Вучић је у иницијативи нагласио колико је важно да памтимо и штитимо успомену на наше страдалнике из система концентрационих и логора смрти у Јасеновцу. „Систем концентрационих и логора смрти у Јасеновцу, који је функционисао у оквиру Независне Државе Хрватске, представља најстрашнији симбол страдања припадника српског, јеврејског, ромског, као и других народа током трајања Другог светског рата на подручју Југославије. Осећајући људску потребу да, током ове тужне 80. годишњице успостављања тог најстрашнијег губилишта на некадашњим југословенским

Не чудимо се њима – Чудимо се нама

27. новембар 2021.

Господо Срби, српски политичари, чекао сам дуго не би ли неко од вас рекао – Забољело нас је што на спомен-плочи на Казанима изнад Сарајева не пише да су страдали Срби а злочин починили Бошњаци, а није нас забољео и изглед и текст „жртвама Јасеновца за вјечно сјећање 1941-1945“ на споменику који се налази испред зграде Народне скупштине Републике Српске у Бањој Луци. Без икакве намјере да се оправда текст на спомен-плочи на Казанима, пажњу усмјеравам на наша дјела текстом од 29.2.2016: „Дане Чанковић: Ко и зашто нас анестезира? Ћирилица, 8.2.2016. године, у тренутку када његов гост Александар Дорин отвара своју књигу о страдању Срба у Сребреници, да фотографијом покаже

Милош Ковић: Опрезно и стрпљиво у НАТО окружењу – уз заштиту Русије и Кине

26. новембар 2021.

У том сукобу међу Германима – англосаксонским и немачким – не би требало да будемо наивни, па да настрадамо. Ту је опет круцијална позиција Руске Федерације, рекао проф. Ковић. У време нових геополитичких превирања велике силе неће поштедети ни Србију. Професор Филозофског факултета у Београду Милош Ковић каже и да треба да будемо свесни империјалне политике западних држава, да смо опкољени НАТО земљама али да не заборавимо да нас чува православна Русија. Србија је, подсећа историчар, и у време Миловановића, Ристића, Гарашанина и Пашића, тражила савезнике и у томе је била врло прагматична. Ипак, у кључном времену стварања државе, Србију је, каже Ковић, помогла Русија, и добро је позната чињеница

Чија су наша деца

25. новембар 2021.

Овај текст је могао бити написан и објављен у време када се појавила Дара из Јасеновца, али сам свесно одлучио да сачекам да се бура око филма у медијима и на друштвеним мрежама стиша. Да то нисам учинио, вероватно би овај текст био прочитан површно, у контексту за и против филма, а то нисам желео, јер би многима вероватно промакла поента. Истина је: неке ствари боље видиш, када им се приближиш. Тачно је међутим, и супротно: некада мораш да се удаљиш од слике, да би је видео као целину. Пише: Слободан Владушић Још пре емитовања филма о Јасеновцу, сетио сам се једне тужне сцене са испита. Док је причао о

Фото: Архива | Одзвонило усташком скупу у Блајбургу?

Аустрија забрањује скуп у Блајбургу

24. новембар 2021.

Неуобичајено оштрим језиком је аустријска национална телевизија ОРФ пренела вест да „Аустрија убудуће забрањује хрватску ревизионистичку манифестацију у Блајбургу“. ОРФ у извештају наводи да је „усташки сусрет у Блајбургу заувек историја“, као и да ће Влада у среду прогласити забрану после многих година критика. „Тај скуп је увек најављиван као црквени догађај, док се у стварности радило о сусрету старих и нових нациста који су се окупљали да славе фашистички усташки режим“, каже се у извештају ОРФ-а. Аустријским гледаоцима се објашњава „да се на годишња окупљања долазило са фашистичким симболима на заставама и мајицама, окупљало се на хиљаде десних екстремиста, с њима заједно измешани припадници хрватске цркве и државе“. „Велики

Генерал Симовић: Обавезно служење војног рока је потреба државе Србије!

24. новембар 2021.

Командант Копнене војске је објаснио, да свест потребе служења војног рока, треба да постоји, независно од тога, која је политичка странка на власти, нагласивши, да обавезно служење војног рока постоји у Турској, Грчкој, Аустрији, Швајцарској, Норвешкој, Финској, Шведској и другим државама. Копнена војска је 16. новембра ове године дочекала Дан Копнене војске радно, у Шапцу, где је обуци Речне флотиле присуствовао и председник Србије Александар Вучић. Наредног дана, у Дому војске у Нишу, командант Копнене војске је рекао, да је Копнена војска у овој години извела преко 150 вежби и преко 2.400 гађања из пешадијског и наоружања родова Копнене војске. Нагласио је, да су припадници овог вида Војске Србије, у