Dušan Bastašić, аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Dušan Bastašić » Страна 72

Штрбац: Хрватска породицама убијених Срба наплаћује огромне судске трошкове

4. децембар 2022.

Предсједник Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао је Срни да породице страдалих Срба у рату у Хрватској масовно губе судске спорове за накнаду ратне штете, јер, према пресудама хрватских судова, жртве су „криве што су биле тамо у погрешно време“ на погрешном месту“. Штрбац наводи да су случајеви сестара Радмиле и Мирјане Вуковић и Милана Смолић, које је у Хрватском сабору поменуо заступник Самосталне демократске српске странке /СДСС/ Борис Милошевић и назвао срамотном овакву праксу хрватских судова, само врх леденог брега. Он каже да Вуковићи морају да плате 8.000 евра за судске трошкове спора који су покренули због убиства родитеља и сестре, док је Смолићу прети одузимање куће због трошкова

Генерал Бајић: Хрватски суд је средство за фалсификовање историје

4. децембар 2022.

ПОСЛЕ ОДЛУКЕ ДА СЕ У ЗАГРЕБУ СУДИ ПИЛОТИМА ЈНА У ОДСУСТВУ Бивши командант Петог ваздухопловног корпуса, првооптужени за ракетирање Банских двора 7. октобра 1991. године, доставио је доказе из хрватских архива о злочинима тамошње војске, због којих, све до пре два дана, оптужница није могла да буде потврђена У дејствима против ЈНА у Хрватској, по наређењу Фрање Туђмана, до 1. октобра 1991. године убијено је 178 војника и старешина. Од последица рањавања умрло је још 18, рањено је 709, а заробљене су 3.042 особе. Из Хрватске је избегло 3.583 члана породица активних војних лица због терора који се према њима спроводио. Заузета су 94 војна објекта. – Само до тада

Jadovno 1941. – AGAINST OBLIVION

3. децембар 2022.

AGAINST OBLIVION Download the flyer in PDF format You can support the Jadovno mission by printing the flyer on both sides of A4 paper in color, folding it and giving it to your friends. DONATION АGAINST OBLIVION- CONTRE L’OUBLI – PROTIV ZABORAVA – CONTRO L‘OBLIVIONE – GEGEN DAS VERGESSEN – ПРОТИВ ЗАБЫВАНИЯ – PROTI POZABI – ПРОТИВ ЗАБОРАВА

НАЈАВА: Промоција књиге „Народна ношња Срба Ливањског поља“ у Новом Саду

3. децембар 2022.

Промоција књиге у Новом Саду, биће одржана 8. децембра 2022. године у 18:30 часова у простору Трибина младих, Католичка порта бр. 5. У издању Удружења ОМЛ из штампе је изашла књига Народна ношња Срба Ливањског поља, коју је приредила Гордана Достанић као својеврсну компилацију раније објављених радова и текстова разних аутора. У књизи је обрађено формирање народне ношње, називи и опис њених појединачних делова, начин израде, сличности и разлике са ношњом суседних подручја, опис градске и сеоске ношње Срба икаваца и ијекаваца, украшавање и накит… Ауторским текстом Јасна Вујичић је представила свој лични приступ чувању традиције израде ношње. Поред богатих илустрација књига садржи и попис ливањске ношње у збиркама Етнографског

Ђурђица Драгаш: Југославије више нема и нико је не жели… осим вас!!!

2. децембар 2022.

Пробудите се! Зна се ко, по оној народној, учи на туђим, а ко на својим грешкама. Не бих да користим тешке речи одмах на почетку, али баш о тој пословици сам размишљала гледајући објаве и честитке које су по друштвеним мрежама, поводом „Дана Републике“, делили моји земљаци, сапатници, Крајишници. Оно што су раном зором започели осведочени и задрти комунисти и југоносталгичари, током дана и вечери (у складу с временским зонама у којима се налазе) наставили су земљаци расути по свету, избеглице, људи које је на тај пут без повратка одвела управо идеологија и систем којима су се тог дана клањали. Кап која је прелила чашу био је прилог у РТС-овом

КАКО СУ СВЕТИ ПРИДВОРАЧКИ МУЧЕНИЦИ НАКОН 80 ГОДИНА ДОЧЕКАЛИ СПОКОЈ?

1. децембар 2022.

Значајног дана 06. октобра 1941.године др Новица Краљевић са својим пријатељима: Др Петром Рундом, Радом Гуровићем, Јефтом Шкором и Васом Поповчевићем организује вађење посмртних остатака Придворачких мученика из Придворачке јаме. Послије обављене прве есхумације, Придворачки мученици: Михајло Андријашевић, Обрен Стијачић, Јаков Миљановић, Јово Маџар, Лазар Кукурић, Божо Пиџула, Милорад (Божа) Пиџула, Ђорђе Ђурић, Благоје Ђурић, Алекса Соколовић, Стево Миљковић, Трифко Бабић, Бошко Шакота сахрањени су 06.октобра 1941.године у 16,30 сати у Лединицу гробља Подгливље. Лединица се налази поред спомен костурнице објешених православних Срба у Првом свјетском рату. Придворачки мученици сахрањени су један до другог, у размаку од 150 центиметара, на простору од каменог зида до каменог крста из 1906 године.

Ђорђе Пражић: ГУБИЦИ СТАНОВНИШТВА КОСИЊА У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ

30. новембар 2022.

Увод Природне љепоте Косињске долине некада су биле карактеристичне по великом броју села и засеока пуних становника који су вредно радили и бавили се сточарством и пољопривредом. Из косињских домова често би се чула пјесма са прела и осталих дружења. Косињ је дуго био општина са средиштем у Горњем Косињу. Данас је број становника Косиња, а посебно младих веома мали, што указује на постепено гашење преосталих мјеста. Посебно је то актуелно у овом тренутку када се планира исељавање становништва села Млаква, Горњи Косињ и неколико заселака за потребе ХЕС Косињ. У овом раду обрадиће се губици становништва Косиња у вријеме Другог свјетског рата 1941-1945. Бројчани показатељи о жртвама, могу послужити

Срби у Дубровнику од 1945. до 1992. године

29. новембар 2022.

Као реакција на Маспок 1971. Срби су писали графите „Ово је српски Дубровник“ и „Живио српски Дубровник“. У друштвима се певала песма „Играле се делије насред земље Србије“. У Дубровнику за време Другог светског рата деловао је „Покрајински национални комитет за Херцеговину, Боку и Дубровник”, а Срби католици уписивали су се у Дубровачку бригаду Југословенске војске у Отаџбини.[1] На печату је писало Дубровачка војно-четничка бригада. Због тога су Срби католици у Дубровнику страдали у партизанским чишћењима непосредно после ослобођења 1944. и 1945.[2] О томе какве су биле прилике у Дубровнику писали су страни официри за везу. У јесен 1944. један амерички официр за везу у Дубровнику извештавао је : „Став

НАЈАВА: Пројекција филма „Пут у непознато“

27. новембар 2022.

Министарство одбране Републике Србије, Управа за односе са јавношћу, Медија центар „Одбрана“ Вас позива на пројекцију филма „Пут у непознато“, аутора Ненада Јуришића која ће се одржати у уторак 29. новембра 2022. године од 18 часова у свечаној сали Дома Војске Србије, у Београду, Браће Југовића 19. „Пут у непознато“ представља аутентично сведочанство и запис који остаје како се страдање српског народа не би никада заборавило. Филм прати животни пут тадашње деце, а данас успешних људи и приказује крај рата у Хрватској из једне нове перспективе – кроз дечије очи. Продукцију филма потписује Лауд продукција (Loud production), аутор је Ненад Јуришић, наратор Тихомир Станић, док музику потписује Бошко Ћирковић.Улаз је

WE ASK: According to whose project will the Donja Gradina Memorial be built?

24. новембар 2022.

The architectural solution that should be a model for the announced team is the Memorial Center in Stari Brod on the Drina river, not far from Višegrad, by Novica Motika. СРПСКИ We have been hearing promises about the construction of the Donja Gradin Memorial Center for years. More intensively since 2010, when the first project proposal was made, which did not get the green light at the public hearing in Banja Luka. A year or two ago, one could hear from the officials that the project would be done by a well-known company from America. Today, at the meeting of the two Serbian Presidents , Aleksandar Vučić and Milorad Dodik, it was not

Упокојио се Бранко Тепић, дјечак из носиљке мајке Кнежопољке

21. новембар 2022.

Бранко Тепић, дјечак кога, на иконичној фотографији Жоржа Скригина, носи његова мајка Милица Тепић упокојио се јуче. Нека га Господ прими у Царство небеско. Исповест: „Ја сам Бранко Тепић, дечак из носиљке мајке Кнежопољке“ Чувена фотографија Жоржа Скригина на којој мајка Кнежопољка води децу за нас је метафора страдања цивила у рату, али за Бранка Тепића (74) – дечака који вири из носиљке на мајчиним леђима – она је најинтимније животно сведочанство. Чувена фотографија Жоржа Скригина на којој мајка Кнежопољка води децу за нас је метафора страдања цивила у рату, али за Бранка Тепића (74) – дечака који вири из носиљке на мајчиним леђима – она је најинтимније животно сведочанство.

Мићо Мартиновић: Истинита прича о „Kомадићу круха“ једна је од најболнијих прича које сам чуо и прочитао

21. новембар 2022.

Растављање анђела од њихових мајки, слично је одвајању Христоса од Марије на Голготи, али и још страшније због невиности те дјеце и немогућности да сагледају разлог за тако страшно недјело. Можда се могу похвалити десетинама прочитаних текстова, чак хиљадама, исто толико и књига различитих садржаја и тематике од стручне литературе, белетристике, класике, научних књига итд. Ако је нетко, до сржи оголио људску душу, то је био Достојевски, уз њега и Иго и још понеки аутори са перфектно исписаним страницама текстова. Али… један сам, могуће од ријетких људи који сам имао прилике чути више „различитих“ верзија о том, нашем… како су наши људи знали рећи „крвавом комадићу круха“! Детаљ, истинита прича

Милан Бојић: Цела територија НДХ била је један велики Јасеновац

19. новембар 2022.

Српски народ опијен југословенством добио је Јасеновац, опијен комунизмом добио је „Олују“. Процес опијања српског народа екуменизмом траје, а пут до екуменског јединства са римокатолицима води преко гажења Јасеновачких жртава. Увод Драги оче, браћо и сестре помаже Бог. Дошли смо данас на ово свето место смирени, са осећањем туге и срамоте. Осећање стида нас обузима када стојимо на овом светом мучилишту освећеном крвљу наших предака, када недостојни стојимо пред њиховим светим моштима. Дошли смо овде са погнутим главама покајнички, јер смо народ који заборавља своје свете мученике. Народ који заборавља њихову свету жртву, њихово, за нас децу 21. века, несхватљиво страдање. Има још много светих места у српским земљама са

ИСТИНА О РАТНОМ ПАКЛУ ПЛАЋЕНА ЖИВОТИМА: „Новости“ су у Вуковару изгубиле двојицу истакнутих новинара, Милана Жегарца и Јусуфа Чехајића

17. новембар 2022.

У ратном паклу Вуковара редакција „Новости“ изгубила је двојицу извештача – Милана Жегарца (44) и Јусуфа Чехајића (50). Погинули су у размаку од пет дана. Пише: Јованка Симић Жегарац, наш извештач од почетка сукоба у Источној Славонији, Барањи и Западном Срему, страдао је 7. октобра 1991, највероватније од снајперског метка који га је погодио у врат на раскрсници Херцеговачке и Трпињске улице у Вуковару, на „ничијој земљи“, на десетак километара од центра. Ту, где су се већ недељама одвијале жестоке борбе. Није било дана да Жеги, како су га колеге ословљавале, из бачког места Оџаци где је живео, не пређе преко Дунава да донесе „Новостима“ причу о стању на ратишту.

ВЕТЕРАН: МЫ БРОСИЛИ УСТАША В ЯМУ!

17. новембар 2022.

В сентябре 2014 года, в организации Фонда единства православных народов, я участвовал в конференции посвященной 70-летию освобождения Молдовы и Юго-Восточной Европы от фашизма, в Кишиневе, Молдова.Первого дня конференции, прямо перед началом, все участники встали и тихо говорили: ветеран, ветеран… Я обернулся и увидел крепкого старика, который вошел и сел рядом со мной. СРПСКИ Это был Мирко Сировина, герцеговинец, ополченец-добровольец 1941 года, а затем партизан, человек, которого сразу после войны отправили в Россию, в Советский Союз, для дообучения, и в 1948 году, во времена Информбюро , он решил остаться там. На конференции, конечно же, я говорил о лагерном комплексе Госпич-Ядовно-Паг, где было убито 38 тысяч сербов, и эта моя речь, которая