arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Поновљени вандализам на православном гробљу у Вуковару

11. јануар 2023.

На православном гробљу у Вуковару непознати починилац или више њих уништио је неколико надгробних споменика. Пише: Маја Милановић Неколико грађанки Вуковара које редовно обилазе споменике својих предака на старом православном гробљу у Вуковару приметиле су да је неколико надгробних споменика оскрнављено и порушено. Председник Заједничког већа општина из Вуковара Дејан Дракулић, вуковарски свештеник Саша Кузмановић и заменик градоначелника Вуковара и председник градске организације СДСС-а Срђан Колар у понедељак, 9. јануара, обишли су уз присуство полиције наведено гробље са жељом да починилац што пре буде пронађен. – Данас смо овде дошли на православно гробље где је по сазнањима наших суграђанки три или четири споменика насилно порушено. Међутим, када смо дошли видели

ПОСЉЕДЊИ БОЖИЋ ВЛАДИКЕ ЈОАНИКИЈА (ЛИПОВЦА)

9. јануар 2023.

Приликом одступања 1945, у тужним и мученичким данима Митрополије црногорско-приморске, Свети митрополит Јоаникије Липовац, дочекао је Божић у Рудом. Тужне призоре потоњег владичиног Божића, описао је учесник збивања, Предраг Цемовић. Прочитајмо и упамтимо! “ Божић је прослављен врло скромно. Служио је сиједи митрополит Јоаникије. Асистирало је више свештеника. Послије службе, благословио је војску и народ. Говорио је светитељски: тихо и побожно. Овог Божића, стари архијереј није говорио о Витлејемској звијезди и рођењу Богочовјека који доноси „мир и добру вољу људима“, већ о Великом петку и Голготи српског народа, на челу са ђенералом Михаиловићем. Никада већи број вјерника на богослужењу није био, никада усрдније и топлије молитве вјерници нису изговорили, обраћајући

Јадовничани, потомци, поштоваоци и сународници наших Светих новомученика српских

7. јануар 2023.

У ове празничне дане, на истеку календарске године, настојимо сагледати и процијенити да ли je удружењe Јадовно 1941. током 2022. године учинило довољно и оправдало повјерење Вас који сте на било који начин помогли нашу мисију. Помогли и подржали било кроз посјете и читање прилога на сајту www.Jadovno.com , нашим страницама на друштвеним мрежама, присуствовали нашим трибинама, учествовали на обиљежавању Дана сјећања на Јадовно 1941 – 2022, било да сте донирали новац или опрему за наш рад. Најкраће, оно што бих издвојио од урађеног је слиједеће: Ако већ нисте: ПРИЈАВИТЕ СЕ ОДМАХ НА ВИДЕО КАНАЛ ЈАДОВНО 1941. https://www.youtube.com/channel/UCU0C… – Вас то не кошта ништа, а удружењу ће много значити –

Ђурђица Драгаш: Моје чудо у чудној 2022. години

2. јануар 2023.

Крај једне и почетак нове године, време када правимо планове, али још више подвлачимо црту, збрајамо и одузимамо, размишљамо о протеклих дванаест месеци. Да ли смо могли боље, јаче, успешније? Јесмо ли испунили обећања дата  себи и другима, јесмо ли „варали на контролном“, разочарали или усрећили своје ближње, можемо ли да, без стида, погледамо свој одраз у огледалу? Иако је сигурно много оних који се не осврћу и не праве планове, оних који живе само за данас, верујем да је ипак више нас који себи постављамо сва ова питања! Сећам се… и 2022. смо дочекали без снега, у дебелом плусу. Није нам ипак, онако глобално, донела баш много сунца и лепоте.

У Даниловграду одржана трибина о Благоју Јововићу: Повратак српског осветника у Бјелопавлиће!

30. децембар 2022.

У „Матици српској“ у Даниловграду синоћ је одржана трибина поводом 100 година од рођења Благоја Јововића, српског осветника који је 1957. године у Аргентини извршио атентат на Анту Павелића, ранио га, од посљедица рањавања Павелиће је нешто касније и умро. Трибини је присуствовала и Благојева кћерка, Марија, која се обратила и захвалила присутнима што чувају сјећање на њеног оца и његов подвиг. О животу Благоја Јововића, говорили су Миљан Станишић из Удружења Бјелопавлића „Бијели Павле“, Огњен Војводић, српски аналитичар, Тихомир Бурзановић, аутор књиге „Два метка за Павелића“ и Иван Милошевић из Удружења за геноцид. Сви они су закључили да је војска којој је припадао Јововић под командом генерала Драже Михаиловић

Прије стотину седам година, а имамо ли ми културу сјећања?!

29. децембар 2022.

27. децембар би требао бити дан када ми који се зовемо потомцима, ми који кажемо како смо поносни на славне и часне претке, громко заћутимо.  Заћутимо тако да ехо тог мука потресе Јевропу. Јер…. Јесте ли знали да је први концентрациони логор у Јевропи, и то оној цивилизованој, оној двадесетог вијека, био напуњен Србима? Знам, помало смо уморни од свих тих страдања, од триптиха злочина двадесетог вијека , над нама, јер смо Срби. Па ће многи од нас уморно одмахнути руком – ништа ново, рећи ћемо. А од тог, првог у низу сличних и горих, ако горе може бити, прошло је већ стотину година. Довољно за заборав. Довољно за утапање

Nemanja Zivlak: Priest’s wife (Popadija)

28. децембар 2022.

Dara, a strong and proud woman from Lika, was not afraid of a wolf or a hajduk. СРПСКИ At the beginning of the Second World War, the parish priest of Donjolapac was priest Nikola J. Bogunović. He was born on January 3, 1908 in Zrmanja near Gračac. A humble, calm, quiet and God-pleasing priest who lived with his wife Dara and their sons Pavlo (Pajo) and Đorđe (Đokica). Each war brings great evil because it is a great evil in itself. At the beginning of May 1941, an absolute evil will knock on Father Nikola’s door, evil in black uniforms. After just one month, he was taken first to Gospić and then to

Историја Срба у Хрватској била је хрватски забран

27. децембар 2022.

ПРЕДСТАВЉЕНА ИЗАБРАНА ДЕЛА АКАДЕМИКА ВАСИЛИЈА КРЕСТИЋА На скупу у Свечaној сали Српске академије наука и уметности у Београду о издавачком и научном подухвату говорили су истакнути научници и стручњаци. Целокупног мог научног дела не би било да није било професора Васе Чубриловића, рекао је јуче академик Василије Крестић у емотивном обраћању приликом представљања његових сабраних дела у 15 књига у издању „Православне речи” и Архива Војводине. На скупу у Свечaној сали Српске академије наука и уметности у Београду о издавачком и научном подухвату говорили су дописни члан САНУ и универзитетски професор Мира Радојевић, научни саветник у Институту за новију историју Србије др Софија Божић, директор ИП „Православна реч” Зоран Гутовић

КО ДАНАС ПЉУЈЕ ПО ПРЕКОДРИНСКИМ СРБИМА?

27. децембар 2022.

Јасна је и недвосмислена чињеница да су Срби пречани чинили већинску ударну снагу у коначном пробоју Солунског фронта и ослобођењу, а међу њима је било 37% Срба са „чудним прекодринским презименима“. Пише: Ранко Раделић Ономад се на интернет порталима појавио текст КО ДАНАС ПЉУЈЕ ПО СЕНИМА ВИТЕШКОГ КРАЉА, чији је аутор извјесни Раде Велизаров Ерац, са стаништем, како сам наводи – „срез Краљевски“. Текст је углавном коректан и на више од 90 процената његовог садржаја се не може ставити озбиљна примједба, а са великим дијелом садржаја који чине опште и широко познате чињенице о историјској улози Александра Карађорђевића у 1. светском рату се можемо сложити. Текстописац у неколико наврата сугерише

Нови Сад – Предавање: Насељавање српских добровољаца из Лике у војвођанске области (1921- 1941.)

27. децембар 2022.

У среду, 28. децембра 2022. године, у 19 часова, у Галерији Прометеј, ул. Светозара Милетића 16, у Новом Саду, биће одржано предавање на тему: Насељавање српских добровољаца из Лике у војвођанске области (1921 – 1941.) Из Лике у времену 1921 – 1941. године трајао је снажан колонизациони талас ка Банату, Бачкој, Барањи, Срему и Славонији, а његову основу чинили су добровољци српске војске у Првом светском рату. Колонисти нису добијали куће, сами су их градили, најчешће од „набоја“ и пролазили су дуг и тежак процес прилагођавања новом простору. Болести су их косиле, нарочито децу до две године и жене, услед тешких услова живота и становања. Виталност и снага колонистичких заједница учинили су да

Почиње снимање филма о страдању српске деце у нацистичким логорима током Другог светског рата

26. децембар 2022.

Kарл Петерсен, шеф немачке команде за радну снагу у НДХ, у свом извештају од 20. јула 1942. наводи: издвојило се 3935 мушкараца, 3255 жена, те нешто више од 400 деце, који су затим послати на рад у Немачку и Норвешку. Били су то Срби православци који су одведени из својих кућа. У Норвешку је послато 102 деце од којих је 32 страдало, најмлађи међу њима имао је само 12 година.У сарадњи са продуцентима из Србије и Норвешке у плану је да у 2023 години да се кренее са снимањем филма о страдњу српске деце у нацистичким логорима током Другог светског рата. Према досадашњим истраживањима продуцент Бранко Димовић Димески дошао је

ПИТАМО: По чијем пројекту ће бити грађен Меморијал Доња Градина?

23. децембар 2022.

Архитектонско рјешење које би требало да буде узор најављеном тиму је Меморијални центар у Старом Броду на Дрини, недалеко од Вишеграда, аутора Новице Мотике. ENGLISH Обећања о изградњи Меморијалног центра Доња Градина слушамо већ годинама. Интензивније од 2010. године када је урађен први приједлог пројекта који није добио зелено свјетло на јавној расправи у Бањој Луци. Прије годину – две од званичника се могло чути да ће пројекат радити једна позната кућа из Америке. Данас, на састанку два српска Предсједника, Александра Вучића и Милорада Додика, није поменуто које је то пројектно рјешење. Незамисливо је да Меморијал у Доњој Градини архитектонски буде изграђен по узору на меморијале жртвама Холокауста као нпр.

Још једном понижене Јошаничке жртве

21. децембар 2022.

Предсједник Предсједништва Борачке организације Фоча Срђан Станковић оцијенио је данас да је пуштање на слободу без било каквих мјера забране за шесторицу осумњичених за свирепи злочин над српским цивилима у Јошаници на Никољдан 19. децембра 1992. године, још једно понижавање жртава и увреда за преживјеле. Станковић је нагласио да у раду правосудних институција БиХ нема ништа ново и нормално, јер због злочина над Србима нико није осуђен или задржан дуже од пет дана. „То је један невиђен злочин да се дјеца од двије године закољу на кућном прагу, да то 30 година нико није осудио, да се држи у ладицама, а зна се појединачно ко је дјецу убио. Више нико

НАЈАВА: „Ако те се сјетим једном само“

21. децембар 2022.

Пројекција документарног филм „Ако те се сјетим једном само“, дјело Мире Лолић Мочевић Благословом Његове Светости Патријарха српског господина Порфирија, указана нам је велика част да у престоном граду наше Србије, у Храму који је светиња и понос свих Срба, представимо пројекат у који смо сви ми задужбинари из Републике Српске заједно уткали своје срце – Задужбину за Косово и Метохију. Документарни филм „Ако те се сјетим једном само“, дјело наше сестре у Христу Мире Лолић Мочевић, којој дугујемо бескрајно хвала за њен труд, покретна је слика живота Срба на Косову и Метохији данас. Слика пред којом ниједан Србин, гдје год да живи, неће остати равнодушан. Велику захвалност за подршку

Позив на премијеру филма: „Чико,ја сам жив, немој да ме убијеш“

21. децембар 2022.

Филм је прича о Драгану Васићу дечаку из Сарајева који је једини преживели сведок ужасног злочина који се десио почетком јуна 1992 г. у насељу Ледићи поред Сарајева. Драган Васић тада стар свега 11 год. живота је успео да преживи пуком срећом и спашен је захваљујући војнику Изи Велићу јер га је одвео на Игман доктору Мустафи Пинтол. Одвео га је код својих родитеља, а касније је размењен. Тако је Драган Васић постао једини преживели очевидац онога што муслиманска пропаганда деценијама покушава да заташка. Аутор филма је Гвозден Шарац а филм је изашао у продукцији РТРС септембра 2021 године. Филм ће се приказати у скупштинској сали општине Звездара 24.12.2022 год.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Злoчинaц Стиeр

Устaшки пукoвник Ивaн Стиeр, дjeд Дaвoрa Ивe Стиeрa, зaпoвиjeдao je jeдиницaмa кoje

Злoчин и кaзницa

Врхoвни суд пуштa Toмислaвa Meрчeпa из зaтвoрa приje истeкa дoсуђeнe сeдмoгoдишњe кaзнe

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА