arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Promocija Magnum crimen-a u Banjaluci!

29. novembar 2015.

U sredu, 2. decembra u 20 časova u Koncertnoj dvorani Banskog dvora u Banjaluci biće održana svečana promocija kultne knjige Viktora Novaka, Magnum crimen. Saznajte sve o zločinačkoj sprezi Rimske kurije i ustaša u Hrvatskoj. Proverite zašto je Rimokatolička crkva uništavala knjigu, a komunisti je cenzurisali. Otkrijte izvore ustaške ideologije koja traje do današnjih dana. Govore: Prof. dr Mira Radojević Prof. dr Srđa Trifković Dr Goran Latinović Mr Dragiša Vulin Boško Obradović Režija đakon Nenad Ilić. Sreda, 2. decembar, u 20 časova, Koncertna sala Banskog dvora u Banjaluci. Mi štampamo knjige za slobodne ljude   Izvor: Catena mundi

Nemanja Dević

Izvorna i autentična srpska ideja zaprljana je i zamagljena

27. novembar 2015.

Piše: Nemanja Dević Prošle nedelje, nisam ni znao za to, moj prijatelj Slobo Gavrilović predložio me je za nagradu „Dragojlo Dudić“ koju dodeljuje SUBNOR, organizacija koja neguje tradicije partizanskog pokreta. Žiri, sačinjen od neostrašćenih stručnjaka – ali nedvosmisleno naklonjenih pobednicima u građanskom ratu u Srbiji 1941-1945, doneo je jednoglasnu odluku da moja knjiga bude nagrađena ovim priznanjem. Bio bi to veliki iskorak za ovu organizaciju i doprinos nacionalnom pomirenju – jer to bi prvenstveno značilo da su odstupili od revolucionarne dogme. Kad ono međutim – sutradan je predsedništvo SUBNOR-a trebalo da verifikuje ovu odluku. I tu se pojavi predsednik organizacije, propisno pozdravi drugove sa „Smrt fašizmu“, oni mu odgovore sa

Klempavi Ustanik

27. novembar 2015.

Piše: Igor Lasić Ustaše se opet izmotavaju – na taj bi se zaključak lako mogla sažeti vijest da se u Hrvatskoj ponovo povela rasprava o jednom konkretnom isticanju ustaškog „znakovlja“, a ponovno na grbu sportskog kluba. Riječ je o malonogometnom Ustaniku iz Splita kojem je Ivan Klarin, načelnik Opštine Tisno kraj Šibenika, zbog toga zabranio da nastupi u tamošnjoj sportskoj dvorani. Grb mu je, naime, komponovanan od velikog slova U – onoga klempavog iliti ušatog, dakako – u kojem je prikazan i dio šahovnice s početnim bijelim poljem. Na to su se iz sjedišta Ustanika stali pozivati na svojedobni nalaz DORH-a i policije da u njihovu grbu ‘nema elemenata kažnjivog

Predrag Vasiljević

Molitva

26. novembar 2015.

U danima kad buja ekstremizam u Prištini, kad preobučeni teroristi suspenduju sve dogovore sa Beogradom, najmanje što može da nam pomogne su ovakve izjave sa vrha Srpske pravoslavne crkve.   Piše:Predrag Vasiljević NIJE knez Lazar 1389. poveo Miloša Obilića i srpske vitezove na Kosovo da „prolije krv“ već je izabrao carsko nebesko i vinuo se u večnost odbranom svete zemlje. Nikad patrijarh srpski Pavle, koji je bio verski i duhovni vođa naroda u najkrvavijim godinama zla, nije javno pozivao da puškom i nožem branimo naše iako se i to moralo. Poruku patrijarha Irineja u Visokim Dečanima da će Srbi, ako treba, proliti i krv za odbranu svetinja mogu da koriste

Divani ličkih spomenika

23. novembar 2015.

Spisateljica iz Švajcarske odradila dug prema kraju iz kog je potekla: Knjiga Milene Čanković posvećena je svim Ličanima kojih više nema, osobito stradalima u ratovima. ‘Divani ličkih spomenika’ je najnovija knjiga o Lici i Ličanima koja je ovih dana ugledala svjetlost dana. Milena Čanković iz Srednje Gore kod Udbine, nastanjena u Švajcarskoj, nakon višegodišnjih priprema, izdala je ovu knjigu koja će po svemu sudeći ostaviti značajan trag. Knjiga je u biti puna ljubavi za ono ‘nekada’ i puna osude za ono što se dogodilo između dva naroda, misleći na Srbe i Hrvate, govori nam Milena, te ističe da u knjizi ima i jako puno priča iz posljednjeg rata te stradanja

nikola-kobac.jpg

Pismo – posljednjim listovima gore naše

22. novembar 2015.

Piše: Nikola Kobac Ne ljutite se što latinicom pišem. Vjerujte, znam ja ćirilicu, čitati, pisati. To Vam sada nisam namjerio dokazivati. Želim prije svega, da ovo Pismo čitaju zemljaci, poznanici i dojučerašnji prijatelji, koji  ne umiju  srpskim slovima opštiti. Podsjećam sve Vas i svakog pojedinačno da je ovo „terorističko“ pismo „umni proizvod“ Vašeg komšije i našeg reformatora Save Mrkalja (1783 – 1833.) koji bi trebao biti uvršten među sto najumnijih, do danas rođenih Srba. Preteča je Vuka Stefanovića Karadžića. Sava se rodi uman nadomak Zagreba, a dušu ispusti duševno poremećen u Beču. U onoj nekadašnjoj Evropskoj zajednici (EU) koja se tada zvala Austrougarska carevina (AU). Carevina koja je tada donosila

U Srbiju stiže Krajina (5)

22. novembar 2015.

Piše: Prim. dr Dragica Lukić Paraćinski sanitet odvezao bolesnika za Sremsku Mitrovicu. Tražim preko policije da dođe zrenjaninski, sa prve naplatne rampe. Kažu, nema ih, otišli su, napustili punkt. Utronjala sam se.  Ostajem samo sa dva lekara, jednim tehničarom i dva studenta. Posla puno. Pomažu nam aktivisti Crvenoga krsta. Tu su i kolega Milan iz Riđice, student i dve učenice Medicinske škole iz Sombora. Pomažu iznemoglim, prenose ih na rukama. Student visok, a u naručju kao poveću lutku nosi krhku, malu bakicu. Treba zbrinuti pet, šest, osam hiljada ljudi. Kažem unproforcu da će sad sanitet, samo što nije stigao, a znam da neće stići bar jedan sat. Radnici policije uvek

U Srbiju stiže Krajina (4)

21. novembar 2015.

Piše: Prim. dr Dragica Lukić Golobradi dečaci zagledaju me oduševljeno. Svi bi da imaju takvu jaknu, da je nose u školu, na fakultet. A tek amblem! Nije ova jakna da se takva nosi, deco, može se prefarbati pa je onda nosite, kažem. Zašto se stidite amblema i jakne, pitaju me. Zašto se stidite srpstva, reče mi neko od njih. Čuvajte tu jaknu, ona je istorija, dobacuje neko od odraslih. Opet me guši, stežu me grudi. Koliko brige, suza, truda treba majci da odhrani vojnika, a onda ga država uzme, uzme zauvek. Bar da ima vajde od toga! A ne ovako. Ovako je moglo i bez ovoga. Možda će ovi dečaci,

Đurđic u Kosovcu

20. novembar 2015.

Piše: Nemanja Dević Danas sam našao vremena da malo prošetam selom. Đurđic je slava 14 familija poteklih od braće Kneževića-Karića u Kosovcu koji je i ime dobio da podseća potomke odakle su im se preci doselili u vreme tzv. Druge seobe Srba. Srećan sam što sam odavno mogao da izradim porodično stablo moje familije po majci i tako rekonstruišem sudbinu mojih predaka od prve polovine 18. veka naovamo. Bilo bi zanimljivo da danas čitamo pravu pravcatu bajku o njihovim životima – no kao glavni zaključak se nameće to da smo mi zaista potomci vitezova u opancima. I da smo svi doslovno izdanci tog novorođenog i osobenog plemstva 19. veka –

Dmitrović: Zašto u Zagrebu nije bilo srpske stranke

20. novembar 2015.

Ovaj Dmitrovićev tekst objavljen prije pet godina i danas je više nego aktuelan. Zato smo odlučili da ga ponovo objavimo na portalu. Piše Ratko Dmitrović Usprkos značajnom broju Srba i najvećoj koncentraciji srpske inteligencije u Zagrebu kao i velikim medijskim mogućnostima koje je pružala situacija u glavnom gradu Hrvatske, početkom raspada Jugoslavije Srbi nisu povukli potez koji bi, izvesno je, drugačije odredio danas poznatu istoriju. Raspad Jugoslavije Srbi u Hrvatskoj dočekali su potpuno nespremni i neorganizovani. Takvo stanje, uz srpsku poslovičnu nonšalantnost i nebrigu za suštinska nacionalna pitanja, bilo je uzrokovano sistematskom i vrlo pedantno vođenom politikom Zagreba prema Srbima, još od ranih pedesetih, kada su na brutalan način ugušeni

U Srbiju stiže Krajina (3)

20. novembar 2015.

Piše: Prim. dr Dragica Lukić Jedan čiča nosi sendvič, sasušen u ruci, čuva ga. Pitam ih da li mu šta treba. Ne treba ništa, kaže. Ala mi je pitanje?! Divim se i čudim svojim glupim pitanjima. Šta da radim, ne znam bolje. Ne spavam, hodam sanjiva, saosećam sa ponornicom, odoh u dubinu, u beznađe. Prošlo je tačno 86 sati kako nisam oka sklopila. Nemam vremena, moram svojima da pomognem. Moram sada biti Srbija, ceo srpski narod koji ih čeka sada sam ja. Nema nikog od zvaničnika. Samo crvenokrstaši, policajci, zdravstveni radnici i ja dočekujemo kolonu. Kažu mi da je čovjek sa sendvičem bio imućan domaćin. Uvek je za Božić nosio

U Srbiju stiže Krajina (2)

19. novembar 2015.

Piše: Prim. dr Dragica Lukić Želim da imam uvid u celu zdravstvenu situaciju, a policija nam bila dozvolila samo do mosta na Drini. Preko kažu, ne može. „Dokle zdravstvena ekipa može ići u dubinu?“ – pitala sam na tom sastanku, pre nego što sam krenula. „Dokle god možete!“ Mislim u šta sam se uvalila? I ja i zdravstvene ekipe! Sada me prožima sve veći strah. Kolega koji u meni izaziva veliku antipatiju (posle čujem da i druge kolege isto osećaju), kaže, na pitanje humanitaraca koji žele da nam pomognu, da imamo dovoljno lekova. Pitam, nezadovoljna za koliko vremena imamo lekova. Za danas odgovara kolega. Oho, mislim nastavljam da pitam: „Od

U Srbiju stiže Krajina

18. novembar 2015.

Piše: Prim. dr Dragica Lukić Idem u susret koloni Krajišnika. Polako zavirujem u svako vozilo. Pitam, ima li dece, trudnica, bolesnih? Dajem potvrdu, list hartije odcepljen iz mog džepnog notesa, da bolesne milicija propusti. Pre polaska se nisam dogovarala sa milicijom o ovome, možda će se napraviti još veća gužva u saobraćaju. Pa ću biti kriva. Kolone vozila ionako su zakrčile put. Niko neće da izađe iz kolone, neće da se odvaja od svojih. Bolesnici i trudnice žele da ostanu gde su. A i što bi, mislim, to im je jedino ostalo: da budu zajedno. Širim ruke u sebi, da ih sve zagrlim, da budem željena Srbija, da im olakšam

Bolestan od ljubavi prema Baniji

18. novembar 2015.

Ja sam ti brate, bolestan od ljubavi prema Baniji, ali od te bolesti se ne želim liječiti. Daj Bože da potraje – Dragan Tovarlaža iz Brezovog Polja. Samotnjak Dragan Tovarlaža iz Brezovog Polja, brdovitog sela u srcu Banije, između Gline i Dvora, spreman je preboljeti bilo kakav gubitak iz svoje stoljetne drvene kuće: namještaj, poljoprivredne alatke, šporet i još mnogo toga, ali nikako ne bi želio ostati bez svog fenjera kojega ljubomorno čuva kao da je riječ o nekoj posebnoj dragocjenosti. Za Dragana to i jest pravo blago jer do njegove kuće na osami, visoko u brdima, struja još nije došla, pa ovaj hrabri, ali i oprezni povratnik, ako šeta

Zašto niko ne žali 286 streljanih Ruskinja u Ukrajini?

16. novembar 2015.

Premijer DNR-a, Aleksandar Zaharčenko, kritikovao je svetske medije koji ćute o stravičnom zločinu koji je otkriven u gradu Krasnoarmejsk, u oblasti Donjecka. Naime, još ranije je prijavljen nestanak 400 žena u ovom gradu, a one su bile uzrasta od 18 do 25 godina. Sada je pronađena masovna grobnica sa 286 tela nestalih devojaka, a za veliki broj njih se još uvek ne zna ništa. Krasnoarmejsk je mesto u kojem je delovao ukrajinski bataljon „Dnjepr-1″, istakao je Zaharčenko i dodao da su 14. oktobra ove godine devojke nestale bez traga. „Pronašli smo 286 leševa ovih devojaka, a svakoj je pucano u potiljak.“ – kaže Zaharčenko, objašnjavajući brutalnost ovog neljudskog zločina. Zapadni

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA