Душан Басташић, аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Душан Басташић » Страна 231

Никола Кобац: Бесједа пријатељима о мојој књизи

10. децембар 2015.

Добро вече Крајишници, добро вече драги пријатељи, добро вече Бања Луко! Хвала вам што дођосте и ово моје књижевно вече уљепшасте. Свима хвала, посебно хвала Теби професоре Светозаре Ливада и Теби професорице Драгице Шпановић – Ливада, прво за написани Предговор моје и наше књиге, а онда за ријечи охрабрења – „пиши када те је Бог подарио“. Нашли сте снаге да у годинама које носите и са теретом којим се борите – будете међу нама. Да са нама подијелите радост рођења још једног, и најбољег свједока и друга свих времена – књиге. Књига (Х)ИСТОРИЈА ОСУШЕНЕ ЗБИЉЕ или ТРАЈАЊЕ ЈЕДНОГ НЕСТАЈАЊА не би свјетлост мрака или таму дана угледала и међу вас

Књига „(Х)историја осушене збиље“ представљена у Бањалуци

8. децембар 2015.

Књига аутора Николе Копца „(Х)историја осушене збиље“ , представљена је синоћ у Банском Двору у Бањалуци. Организатор промоције и издавач књиге је Удружење „Јадовно 1941“ из Бањалуке. Никола Кобац у књизи говори о свом завичају Трепчи, српским страдањима на Кордуну, својим настојањима да се избори за истину и правду. Књига је спој прозе, лирике и историографских записа и говори о понављању пакленог прогона и погрома у осмишљеном програму смрти намиjењеног Србима из Хрватске. У књизи jе описана нова форма трагедиjе краjишких Срба, као насљедна судбина прошлих времена. Тематско срце књиге jе ново искушење Срба из Хрватске у староj стратегиjи „ножа и крижа“. У центру „приче“ jе Копчево родно село Трепча,

Бања Лука: Промоција књиге Николе Кобца “(Х)историја осушене збиље“

7. децембар 2015.

Промоциjа ће се одржати у Банском Двору у понедјељак 07. децембра 2015. са почетком у 19 часова. Књига „(Х)историjа осушене збиље“ аутора Николе Кобца, у издању Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке, говори о понављању пакленог прогона и погрома у осмишљеном програму смрти намиjењеног Србима из Хрватске. У књизи jе описана нова форма трагедиjе краjишких Срба, као насљедна судбина прошлих времена. Тематско срце књиге jе ново искушење Срба из Хрватске у староj стратегиjи „ножа и крижа“. У центру „приче“ jе Копчево родно село Трепча, „расло, стасало и убиjено на прагу Загреба“. „Никола Кобац jе окован краjем кога више нема. Иако живи посвуда и свагдjе може савити гниjездо – гниjездо рођења не

Промоција Magnum crimen-a у Бањалуци!

29. новембар 2015.

У среду, 2. децембра у 20 часова у Концертној дворани Банског двора у Бањалуци биће одржана свечана промоција култне књиге Виктора Новака, Magnum crimen. Сазнајте све о злочиначкој спрези Римске курије и усташа у Хрватској. Проверите зашто је Римокатоличка црква уништавала књигу, а комунисти је цензурисали. Откријте изворе усташке идеологије која траје до данашњих дана. Говоре: Проф. др Мира Радојевић Проф. др Срђа Трифковић Др Горан Латиновић Мр Драгиша Вулин Бошко Обрадовић Режија ђакон Ненад Илић. Среда, 2. децембар, у 20 часова, Концертна сала Банског двора у Бањалуци. Ми штампамо књиге за слободне људе Извор: Catena mundi

Изворна и аутентична српска идеја запрљана је и замагљена

27. новембар 2015.

Пише: Немања Девић Прошле недеље, нисам ни знао за то, мој пријатељ Слобо Гавриловић предложио ме је за награду „Драгојло Дудић“ коју додељује СУБНОР, организација која негује традиције партизанског покрета. Жири, сачињен од неострашћених стручњака – али недвосмислено наклоњених победницима у грађанском рату у Србији 1941-1945, донео је једногласну одлуку да моја књига буде награђена овим признањем. Био би то велики искорак за ову организацију и допринос националном помирењу – јер то би првенствено значило да су одступили од револуционарне догме. Кад оно међутим – сутрадан је председништво СУБНОР-а требало да верификује ову одлуку. И ту се појави председник организације, прописно поздрави другове са „Смрт фашизму“, они му одговоре са

Клемпави Устаник

27. новембар 2015.

Пише: Игор Ласић Усташе се опет измотавају – на тај би се закључак лако могла сажети вијест да се у Хрватској поново повела расправа о једном конкретном истицању усташког „знаковља“, а поновно на грбу спортског клуба. Ријеч је о малоногометном Устанику из Сплита којем је Иван Кларин, начелник Општине Тисно крај Шибеника, због тога забранио да наступи у тамошњој спортској дворани. Грб му је, наиме, компонованан од великог слова У – онога клемпавог илити ушатог, дакако – у којем је приказан и дио шаховнице с почетним бијелим пољем. На то су се из сједишта Устаника стали позивати на своједобни налаз ДОРХ-а и полиције да у њихову грбу ‘нема елемената кажњивог

Молитва

26. новембар 2015.

У данима кад буја екстремизам у Приштини, кад преобучени терористи суспендују све договоре са Београдом, најмање што може да нам помогне су овакве изјаве са врха Српске православне цркве. Пише:Предраг Васиљевић НИЈЕ кнез Лазар 1389. повео Милоша Обилића и српске витезове на Косово да „пролије крв“ већ је изабрао царско небеско и винуо се у вечност одбраном свете земље. Никад патријарх српски Павле, који је био верски и духовни вођа народа у најкрвавијим годинама зла, није јавно позивао да пушком и ножем бранимо наше иако се и то морало. Поруку патријарха Иринеја у Високим Дечанима да ће Срби, ако треба, пролити и крв за одбрану светиња могу да користе

Дивaни личких спoмeникa

23. новембар 2015.

Списaтeљицa из Швајцарскe oдрaдилa дуг прeмa крajу из кoг je пoтeклa: Kњигa Mилeнe Чaнкoвић пoсвeћeнa je свим Личaнимa кojих вишe нeмa, oсoбитo стрaдaлимa у рaтoвимa. ‘Дивaни личких спoмeникa’ je нajнoвиja књигa o Лици и Личaнимa кoja je oвих дaнa углeдaлa свjeтлoст дaнa. Mилeнa Чaнкoвић из Срeдњe Гoрe кoд Удбинe, нaстaњeнa у Швајцaрскoj, нaкoн вишeгoдишњих припрeмa, издaлa je oву књигу кoja ћe пo свeму судeћи oстaвити знaчajaн трaг. Kњигa je у бити пунa љубaви зa oнo ‘нeкaдa’ и пунa oсудe зa oнo штo сe дoгoдилo измeђу двa нaрoдa, мислeћи нa Србe и Хрвaтe, гoвoри нaм Mилeнa, тe истичe дa у књизи имa и jaкo пунo причa из пoсљeдњeг рaтa тe стрaдaњa

Pismo – posljednjim listovima gore naše

22. новембар 2015.

Piše: Nikola Kobac Ne ljutite se što latinicom pišem. Vjerujte, znam ja ćirilicu, čitati, pisati. To Vam sada nisam namjerio dokazivati. Želim prije svega, da ovo Pismo čitaju zemljaci, poznanici i dojučerašnji prijatelji, koji ne umiju srpskim slovima opštiti. Podsjećam sve Vas i svakog pojedinačno da je ovo „terorističko“ pismo „umni proizvod“ Vašeg komšije i našeg reformatora Save Mrkalja (1783 – 1833.) koji bi trebao biti uvršten među sto najumnijih, do danas rođenih Srba. Preteča je Vuka Stefanovića Karadžića. Sava se rodi uman nadomak Zagreba, a dušu ispusti duševno poremećen u Beču. U onoj nekadašnjoj Evropskoj zajednici (EU) koja se tada zvala Austrougarska carevina (AU). Carevina koja je tada donosila

У Србију стиже Крајина (5)

22. новембар 2015.

Пише: Прим. др Драгица Лукић Параћински санитет одвезао болесника за Сремску Митровицу. Тражим преко полиције да дође зрењанински, са прве наплатне рампе. Кажу, нема их, отишли су, напустили пункт. Утроњала сам се. Остајем само са два лекара, једним техничаром и два студента. Посла пуно. Помажу нам активисти Црвенога крста. Ту су и колега Милан из Риђице, студент и две ученице Медицинске школе из Сомбора. Помажу изнемоглим, преносе их на рукама. Студент висок, а у наручју као повећу лутку носи крхку, малу бакицу. Треба збринути пет, шест, осам хиљада људи. Кажем унпрофорцу да ће сад санитет, само што није стигао, а знам да неће стићи бар један сат. Радници полиције увек

У Србију стиже Крајина (4)

21. новембар 2015.

Пише: Прим. др Драгица Лукић Голобради дечаци загледају ме одушевљено. Сви би да имају такву јакну, да је носе у школу, на факултет. А тек амблем! Није ова јакна да се таква носи, децо, може се префарбати па је онда носите, кажем. Зашто се стидите амблема и јакне, питају ме. Зашто се стидите српства, рече ми неко од њих. Чувајте ту јакну, она је историја, добацује неко од одраслих. Опет ме гуши, стежу ме груди. Колико бриге, суза, труда треба мајци да одхрани војника, а онда га држава узме, узме заувек. Бар да има вајде од тога! А не овако. Овако је могло и без овога. Можда ће ови дечаци,

Ђурђиц у Косовцу

20. новембар 2015.

Пише: Немања Девић Данас сам нашао времена да мало прошетам селом. Ђурђиц је слава 14 фамилија потеклих од браће Кнежевића-Карића у Косовцу који је и име добио да подсећа потомке одакле су им се преци доселили у време тзв. Друге сеобе Срба. Срећан сам што сам одавно могао да израдим породично стабло моје фамилије по мајци и тако реконструишем судбину мојих предака од прве половине 18. века наовамо. Било би занимљиво да данас читамо праву правцату бајку о њиховим животима – но као главни закључак се намеће то да смо ми заиста потомци витезова у опанцима. И да смо сви дословно изданци тог новорођеног и особеног племства 19. века –

Дмитровић: Зашто у Загребу није било српске странке

20. новембар 2015.

Овај Дмитровићев текст објављен прије пет година и данас је више него актуелан. Зато смо одлучили да га поново објавимо на порталу. Пише Ратко Дмитровић Успркос значајном броју Срба и највећој концентрацији српске интелигенције у Загребу као и великим медијским могућностима које је пружала ситуација у главном граду Хрватске, почетком распада Југославије Срби нису повукли потез који би, извесно је, другачије одредио данас познату историју. Распад Југославије Срби у Хрватској дочекали су потпуно неспремни и неорганизовани. Такво стање, уз српску пословичну ноншалантност и небригу за суштинска национална питања, било је узроковано систематском и врло педантно вођеном политиком Загреба према Србима, још од раних педесетих, када су на бруталан начин угушени

У Србију стиже Крајина (3)

20. новембар 2015.

Пише: Прим. др Драгица Лукић Један чича носи сендвич, сасушен у руци, чува га. Питам их да ли му шта треба. Не треба ништа, каже. Ала ми је питање?! Дивим се и чудим својим глупим питањима. Шта да радим, не знам боље. Не спавам, ходам сањива, саосећам са понорницом, одох у дубину, у безнађе. Прошло је тачно 86 сати како нисам ока склопила. Немам времена, морам својима да помогнем. Морам сада бити Србија, цео српски народ који их чека сада сам ја. Нема никог од званичника. Само црвенокрсташи, полицајци, здравствени радници и ја дочекујемо колону. Кажу ми да је човјек са сендвичем био имућан домаћин. Увек је за Божић носио

У Србију стиже Крајина (2)

19. новембар 2015.

Пише: Прим. др Драгица Лукић Желим да имам увид у целу здравствену ситуацију, а полиција нам била дозволила само до моста на Дрини. Преко кажу, не може. „Докле здравствена екипа може ићи у дубину?“ – питала сам на том састанку, пре него што сам кренула. „Докле год можете!“ Мислим у шта сам се увалила? И ја и здравствене екипе! Сада ме прожима све већи страх. Колега који у мени изазива велику антипатију (после чујем да и друге колеге исто осећају), каже, на питање хуманитараца који желе да нам помогну, да имамо довољно лекова. Питам, незадовољна за колико времена имамо лекова. За данас одговара колега. Охо, мислим настављам да питам: „Од