arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Душан Басташић: Бесједа на очевом испраћају

14. октобар 2016.

Стари, Предвиђено је да се опростим од тебе испред удружења Јадовно 1941. Твоје и моје, наше Јадовно ја не могу да одвојим од тебе и мене, од оца и сина. Јадовно је из темеља, брутално промјенило и одредило твој овоземаљски пут.   А онда и мој, и животе цијеле наше породице. Та јадовничка рана отворена љета 1941, насљеђује се, преноси се кроз генерације. Она је уткана у наш генетски код. Није се лако са њом носити. Ћутио сам је још у дјетињству, посебно у нашем Грубишном. Црни рупци, црне шамије, од суза црвене очи, од терета погнута леђа, квргави прсти бака и тетака. Веома ријетко, тихо би изустиле: Наши су оћерани.. Није

Милан Басташић

Умро је Милан Басташић

12. октобар 2016.

У петак, 7. октобра 2016. у Београду је умро Милан Басташић. Посљедњи испраћај биће на Новом гробљу у Београду, у сриједу 12. октобра у 15 часова. Рођен је у Грубишном Пољу 30. јануара 1931. године у породици Луке и Евице (р. Ђукић), као треће дијете. Отац му је био солунски добровољац. Тадашњу четворогодишњу основну школу је завршио у Грубишном Пољу. Крајем априла 1941. године хрватске усташе му хапсе оца и осамнаестогодишњег брата Стеву и потом их убијају у Јадовну на Велебиту. Послије масовног масакра српског народа на Билогори и у Грубишном Пољу концем септембра и почетком октобра 1942, Милана су са мушкарцима усташе отјерале у Јасеновац, а мајку и сестру

У ХРВАТСКОЈ ПРОЦЕСУИРАЊЕ РАТНИХ ЗЛОЧИНА НИЈЕ НА ПОТРЕБНОМ НИВОУ

7. октобар 2016.

Хрватска треба да учини више у процесуирању ратних злочина и обезбјеђивању права повратника, те слободи медија и борби против говора мржње, стоји у извјештају повјереника Савјета Европе за људска права Нилса Муижниекса. У извјештају се поздравља „важност коју је земља дала регионалној сарадњи у кажњавању ратних злочина почињених током деведесетих година“. Истовремено, изражена је забринутост због недавног назадовања те сарадње. Упозорено је на „непостојање одговорности за нека озбиљна кршења међународних људских права, те на пристрасност у судским процесима“. Повјереник позива хрватске власти да предузму све потребне мјере како би се „стало на крај некажњавању и ефикасно спровело процесуирање ратних злочина у складу са европским стандардима“. Муижниекс поздравља увођење закона којим

СДП – највећи пораз Срба у Хрватској!

5. октобар 2016.

Када смо у ноћи избора чули прве званичне резултате било је јасно да СДП, омиљена странка Срба у Хрватској (не зна се зашто и због чега је то тако), по други пут у годину дана мора у опозиционе клупе. Само највећи заљубљеници у лик и дело Зорана Милановића надају су се да би он могао да остане председник СДП-а и након наредних унутарстраначких избора. Пише: Богдан Пантић Међутим, све наде тог малог броја људи су распршене, а народ у Хрватској, али и у региону, без обзира на националну припадност, био је задовољан, када је Зоран Милановић следећег дана објавио да се неће кандидовати на следећим изборима за председника СДП-а. У

Паре за споменик малом Слоби отишле низ Дрину

4. октобар 2016.

Прича о страдању Слободана Стојановића и Мехмедалије Ахмића у Подрињу мора да остане као антиратна опомена. Вајар Миодраг Живковић: Чекам борце Српске да се јаве, да коначно поставимо то обележје. СУДБИНЕ нашег дечака Слободана Стојановића, кога су суседи „предали“ под нож Елфете Весели јула 1992, и спасавање живота Мехмедалије Ахмића (12) из Сребренице десетак месеци касније од стране српских бораца, као и његово лечење на ВМА, не смеју да се забораве управо јер у Босни и Херцеговини мало-мало „звецка“ оружје. Народ у Подрињу, Братунцу, Зворнику и Сребреници, муслимани и Срби, одавно су се помирили упркос страшним жртвама деведесетих година, на обе стране. Споменик малом Слободану Стојановићу, који је одавно требало

Нови импулси у обнови Пребиловаца

3. октобар 2016.

На Трибини у Kултурном и духовном центру ”Свети краљ Милутин”, изградња Пребиловачке куће у овом селу (коју планира подићи Удружење ”Јадовно 1941.”), као и приједлог Павла Булута да се формира Фонд за обнову сваке куће у насељу добили су пуну подршку.  У посљедње вријеме, посебно након прошлогодишњег свјештања храма Васкрсења Христовог, све је више знакова живота у овом српском насељу у којем је у августу 1941. године убијено преко 800 чељади а у потоњем рату свака од 118 кућа запаљена а имовина прогнаног народа опљачкана. Од маја мјесеца до краја септембра, према ријечима пароха чапљинског јереја Марка Гојачића, храм Васкрсења Христвог и село Пребиловце посјетило је 5500 гостију из Србије,

Дане Чанковић: На љуту рану доброта и љепота

3. октобар 2016.

Посвећено Андреју. Потребно је само да донесемо одлуку. Избор је искључиво наш, и у зависности од њега исход је извијестан. Бити спасен или не… Каква мука, патња или нечије лукавство и сила може навести човјека да се окрене против себе, свога идентитета, против својих предака у себи? Своју слабост да оправда ружном критиком народа из којег је. Које незадовољство собом треба да има, па да пожели да буде неко други. Да говори, да су Срби најгори народ… Српски народ је вијековима био изложен огромним страдањима, притисцима, не само да би га поробили, већ и да би га учинили суштински другачијим. Огроман број Срба жртвовао се да би одбранио свој идентитет.

Правда за Слободана

30. септембар 2016.

Елфета Весели, осумњичена за свирепо убиство српског дечака 1992. године у Зворнику, ухапшена у швајцарском кантону Нешател, јављају медији у БиХ. Елфета Весели се противи изручењу Босни и Херцеговини. Елфета Весели је под истрагом и осумњичена је да је заједно са другим особама, у лето 1992. године у близини места Доња Каменица код Зворника, на изузетно свиреп начин, хладним оружјем усмртила дечака српске националности Слободана Стојановића (12), преноси Фена. Тужилаштво БиХ је спровело опсежну истрагу током које је прикупило доказе којима сумњичи наведену, и дошло до сазнања да се осумњичена дуже времена налази на подручју Швајцарске и да су покренуте активности за њено лоцирање, хапшење и изручење правосуђу БиХ. Тужилаштво

ПОНОСНИ НА МАЈОРА МИЛАНА ТЕПИЋА

29. септембар 2016.

Полагањем цвијећа и прислуживањем свијећа на спомен-обиљежју у Комленцу у Козарској Дубици данас је обиљежено 25 година од страдања народног хероја мајора Милана Тепића. „И послије 25 година традиционално се окупљамо на овом мјесту и одајемо почаст мајору Милану Тепићу, засигурно једном од највећих хероја у српској историји. Козарска Дубица је поносна што је изњедрила таквог човјека, а ово је мали симболичан чин у односу на дјело које остало иза покојног мајора, нашег суграђанина“, изјавио је начелник општине Козарска Дубица Миле Злојутро. Он је изразио очекивање да ће у времену које долази у Комленцу бити изграђено одговарајуће спомен-обиљежје. Предсједник Борачке организације општине Козарска Дубица Драгољуб Ћибић изјавио је да су

Душан Ј. Басташић: Треба нам ново Начертаније

29. септембар 2016.

Душан Ј. Басташић већ годинама се налази на челу УГ Јадовно 1941. Ово удружење је својим радом успјело да окупи око себе велики број потомака жртава усташког терора и заједничким снагама постигли су завидне резултате у објелодањивању истине о страшним злочинима, који су почињени у вријеме злогласне НДХ. Посао који би требало да ради држава свео се на ентузијазам и вољу неколицине појединаца. У разговору за Српско Коло Басташић открива генезу српског ћутања, али и критички посматра реалност у којој се се често сами одричемо очувања националног идентитета. Колико данас, 75 година након злочина, уопште знамо о Јадовну али и о другим стратиштима из времена НДХ? – О првом ликвидационом

ОБИЉЕЖАВАЊЕ 25 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА МАЈОРА МИЛАНА ТЕПИЋА

28. септембар 2016.

Полагањем цвијећа и паљењем свијећа на спомен-обиљежју у Комленцу у Козарској Дубици сутра ће бити обиљежено 25 година од страдања народног хероја, мајора Милана Тепића. Предсједник Борачке организације општине Козарска Дубица Драгољуб Ћибић потврдио је да ће помен Тепићу, у оквиру програма обиљежавања „Септембарских дана одбране“, бити одржан у 10.00 часова на мјесном гробљу у Комленцу. Мајор Југословенске народне армије Милан Тепић погинуо је 29. септембра 1991. године у бјеловарској касарни на Беденику, након што је дигао у ваздух војно складиште и себе, не желећи да препусти непријатељу оружје којим би убијао његове војнике. За тај јуначки чин мајор Тепић је одлуком Предсједништва Социјалистичке Федеративне Републике Југославије постхумно одликован Орденом

Mилojкo Будимир: Истjeрaни, aли и oпљaчкaни

28. септембар 2016.

Гeнeрaлни сeкрeтaр Удружeњa Србa из Хрвaтскe у Србиjи: Oд рeгистрoвaних пoврaтникa српскe нaциoнaлнoсти у Хрвaтскoj живи oкo 38 пoстo, извaн Хрвaтскe oкo 45, дoк их je умрлo oкo 17 пoстo. Пише: Паулина Арбутина Дa ли je у пoсљeдњих гoдинa билo нaзнaкa пoзитивниje климe зa Србe у Хрвaтскoj? Смaтрaлo сe дa ћe улaскoм Хрвaтскe у EУ и дoлaскoм сoциjaлдeмoкрaтских пoлитичких снaгa нa влaст њихoвa прaвa бити пoбoљшaнa. Meђутим, тo сe ниje дoгoдилo. Oд зaвршeткa грaђaнскoг рaтa, иaкo сe нa избoримa у Хрвaтскoj миjeњaлa влaст, oднoс прeмa Србимa сe ниje прoмиjeниo. Нa oснoву дискриминaтoрних зaкoнa кoje je дoниo Хрвaтски сaбoр, нaсилнo су им oдузeтa имoвинскa и свa другa грaђaнскa прaвa и прeтвoрeни

Најава: Трибина у Пребиловцима

27. септембар 2016.

Позивамо мјештане села Пребиловци али и оне из Клепаца, Тасовчића и околних села да у петак, 30. септембра 2016. у 19. часова дођу у Дом Краља Милутина у Пребиловцима, на трибину: „Меморијални центар – Пребиловачка кућа“ Душан Ј. Басташић, предсједник удружења Јадовно 1941. из Бањалуке, представиће пројекат изградње, уређења и предвиђене намјене Пребиловачке куће. У разговору са присутнима ово је прилика да се размјене мишљења, чују приједлози и критике. Очекујемо вас. УГ Јадовно 1941.

У ТРНОВУ ОТКРИВЕНА СПОМЕН-ПЛОЧА СА ИМЕНИМА 111 СТРАДАЛИХ СРПСКИХ ЦИВИЛА

27. септембар 2016.

У спомен-соби у порти цркве Светог Ђорђа у Трнову данас је откривена спомен-плоча са уклесаних 111 имена српских цивила страдалих током протеклог рата, међу којима је најмлађа жртва имала само 15 мјесеци. Замјеник предсједника Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Трново Горан Тимотија рекао је да је на спомен-плочи исписано 111 имена цивилних жртава, али да се прикупљају подаци за још страдалих који ће накнадно бити уписани. Према његовим ријечима, најмлађа жртва на списку страдалих цивила је петнаестомјесечна беба, а најстарија бака од 94 године. Тимотија, који је у рату изгубио оца и ујака, истакао је да су чланови породица страдалих огорчени чињеницом да до данас нико

Умро јеврејски осветник Јозеф Хармац

27. септембар 2016.

Познати јеврејски осветник Јозеф Хармац, који је преживио холокауст и организовао један од највећих напада Јевреја на бивше нацистичке мучитеље, умро је у 91. години. Његов син Ронел Хармац, потврдио је да је Хармац умро јуче. Хармац је један од неколицине преосталих јеврејских „Осветника“ који су извршили масовно тровање бивших официра СС у америчком логору за ратне заробљенике 1946. године, када се разбољело више од 2.200 Нијемаца, али нико није умро. Хармац, који је рођен у Литванији и којем је током холокауста побијена скоро цијела породица, бранио је у изјави агенцији АП прошлог мјесеца поступке своје групе Накам /на хебрејском „освета“/. „Није нам било јасно зашто не може да дође

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА