
Душан Басташић: Бесједа на очевом испраћају
Стари, Предвиђено је да се опростим од тебе испред удружења Јадовно 1941. Твоје и моје, наше Јадовно ја не могу да одвојим од тебе и мене, од оца и сина. Јадовно је из темеља, брутално промјенило и одредило твој овоземаљски пут. А онда и мој, и животе цијеле наше породице. Та јадовничка рана отворена љета 1941, насљеђује се, преноси се кроз генерације. Она је уткана у наш генетски код. Није се лако са њом носити. Ћутио сам је још у дјетињству, посебно у нашем Грубишном. Црни рупци, црне шамије, од суза црвене очи, од терета погнута леђа, квргави прсти бака и тетака. Веома ријетко, тихо би изустиле: Наши су оћерани.. Није













