Скочите на садржај
У емисији „ТВ Коментар“ телевизије РАС, Ратко Дмитровић говори о узроцима рата на подручју бивше државе, о гебелсовској пропаганди која му је претходила и која још увијек несмањеном жестином траје. Погледајте видео: Извор: ЈуТјуб канал ТВ РАС
Удружењe Српско-руски Мост из Бањалуке с благословом Његове Светости патријарха српског господина Иринеја реализовало је пројекат Душу нису убили који је промовисан на 62. Међународном сајму књиге у Београду а у суботу 2.12.2017 у 12 часова биће промовисан и у Бањалуци у Народном позоришту Републике Српске (улаз је слободан). На промоцији ће говорити уз ауторе, издавача и рецензенти: Проф. др Милош Ковић Проф. др Горан Латиновић Књижевник и новинар Михајло Орловић Пројекат се састоји од истоименог документарног филма ( продукција РТРС и Удружење Српско-руски Мост-трајања 82 минуте), књиге свједочења “Душу нису убили” аутора Мире Лолић Мочевић ( новинара РТРС и публицисте) и историографске монографије “Затирање Срба у Босни и Херцеговини
Радио „Слово љубве“ уз помоћ проф. др Бориса Беговића реализује циклус емисија посвећених страдању нашег народа у НДХ. У наредних неколико недеља разговарамо са професорима и доцентима са Правног факултета који су учествовали на конференцији „Правни поредак НДХ“, која је одржана 30. марта 2017. на Правном факултету. Циклус емисија започињемо разговором са проф. др Дејаном Поповићем, шефом катедре за Пореско право на Правном факултету. Професор објашњава како је настала НДХ, колику је имала подршку католичког клера, зашто је Ватикан никад није признао, зашто је НДХ слична Словачкој и зашто аргументовано тврди да је Алојзије Степинац опортуниста. Извор: Радио СЛОВО ЉУБВЕ Везане вијести: У Београду одржана конференција „Правни поредак Независне Државе
ЗВАНИЧНО САОПШТЕЊЕ ЈАСЕНОВАЦ И ХОЛОКАУСТ МЕМОРИЈАЛНЕ ФОНДАЦИЈЕ, ЛОНДОН 15. Новембар 2017. године Јасеновац и Холокауст Меморијална Фондација из Лондона је синоћ, под патронатом британских народних посланика, одржала историјско предавање у Парламенту В. Британије о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата у Независној Држави Хрватској. Предавање, које је одржала директорица Драгана Томашевић је првенствено имало за циљ да едукује оне парламентарце али и оне дипломате из различитих земаља свијета које имају своја дипломатска представништва у Лондону, као и професоре најпрестижнијих универзитета у Лондону, који никада нису чули за католичко хрваатске злочине у НДХ, али и да упозори на историјски ревизионизам у најмлађој чланици европске уније. Гђа Томашевић
У недељу, 05. новембра 2017. у Храму св. апостола у евангелисте Марка у Београду, са почетком у 11 часова, служиће се парастос за страдале цивиле и погинуле борце у грађанском рату у Хрватској 1991-1995, поријеклом из Билогоре. Парастос са саслужењем протојереја-ставрофора Трајана Којића организује Завичајно удружење „Билогора“ из Београда. Извор: Ранко Раделић, Билогора.рс Везане вијести: Хрватска акција Откос – тријумф усташтва и фажизма! Бесjеда проф. Станише Лалића на парастосу Србима, побиjеним у хрватскоj акциjи „Откос“ 29.10.2011. – БЕОГРАД – СЛУЖЕН ПАРАСТОС СРПСКИМ ЖРТВАМА У ХРВАТСКОЈ АКЦИЈИ „ОТКОС“ СЛУЖЕН ПАРАСТОС СРПСКИМ ЖРТВАМА У ХРВАТСКОЈ АКЦИЈИ „ОТКОС“ ПУТ ИЗ ПАКЛА
Ми, људи, врло често се питамо да ли су неки догађаји у нашим животима случајни или су они ипак вођени неком невидљивом руком. Руком Божјом. Таква питања и сама себи често постављам, како за оне лијепе догађаје тако и за оне мање лијепе. Света Петка је тихо и нечујно ушла у мој живот и кроз вријеме ми је постала изузетно значајна. Има сад већ више од десетак година како сам по први пута посјетила баку и родбину у Србији, а након чега сам интензивно кренула у манастир Лепавина гдје сам и видјела натпис да се петком у Загребу у манастиру Свете Петке чита Акатист. У том тренутку нисам ни приближно
Живомир Дугић се родио око 1909. у селу Саранову, среза Лепеничког, у крају чији су се синови дичили што су потекли из Карађорђевог завичаја. Син сиротињског села, Дугић је 1928. са успехом завршио коњичку подофицирску школу и добио службу у Белој Цркви. Отуд је, из службе у коњици, и добио надимак по којем је остао упамћен у завичају: Хусар. Године 1933. био је одликован Сребрном, а 1939. и Златном медаљом за ревносну службу, што је била реткост за једног подофицира – то је било одличје обично предвиђено за официре. Али то говори и са колико је жара и умешности наредник-водник Хусар обављао свој посао. Пред рат, 1940. године, он се
Трибина је одржана у Дому ратних војних инвалида Србије – Клуб „Тесла“ ( Савски трг 9.) у петак, 28. јула 2017. Трибину је организовало Удружење Срба из Хрватске – Београд заједно са другим избјегличким и завичајним удружењима избјеглих и прогнаних Срба из Хрватске, поводом 76. годишњице од илинданских усташких покоља над Србима у Независној Држави Хрватској. На трибини су говорили: Др Никола Жутић, др Момчило Диклић, проф. Миле Рајчевић, проф. Душан Ђаковић и историчар Никола Милованчев. Научни рад др Николе Жутића под насловом „Концентрациони логор Госпић и српски устанак 1941.“објављен је у часопису „Српска слободарска мисао“ (Број 1-3, Београд, Јануар-јун 2017. године.) Погледајте видео запис са трибине: Везане вијести: Никола
Не постоје речи које би описале усхићење какво осећа историчар док држи у рукама неки комад хартије, за који само он у том тренутку зна какву драгоценост за његово истраживање представља. Мени су данас дрхтале руке, трипут ме прошла језа, а очи се испуниле сузама када сам у архиву, у збирци фотографија које је Озна запленила од некадашњих припадника краљевске ЈВуО, пронашао и једну на којој је мој покојни чукундеда, Радосав Мијатовић. Препознао сам прво његов лик, па онда и његових сабораца. Онда сам препознао и нашу стару кућу у селу, где сам као основац пре петнаестак година започињао истраживање и писање (ко је тад то могао тако звати?!), па
У Приједору ће сутра премијерно бити приказан документарни филм „Небо над Бјеловаром“ аутора Недељка Лајшића посвећен народном хероју Милану Тепићу и војнику Стојадину Мирковићу који су погинули у том граду септембра 1991. године. Филм је први пут приказан крајем прошлог мјесеца у Дому војске Србије у Београду, а премијери је претходило откривање споменика мајору Милану Тепићу у београдском насељу Дедиње. Снимање филма трајало је неколико година, а настао је уз подршку приједорске Организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила. Након Приједора, филм ће бити приказан у Козарској Дубици и Ваљеву, родним градовима Тепића и Мирковића, а затим и у осталим градовима Републике Српске и Србије. За приказивање овог
Група десничарских хрватских историчара упутила је апел властима у коме се противе забрани усташког поздрава „За дом спремни!“ те упозорили да ће, уколико до тога дође, „настати цензура и контрола мишљења“. Ови историчари тврде да је ријеч о превентивном апелу због рада Комисије за суочавање са посљедицама владавине недемократских режима, те захтијевају гарантовање „слободе мишљења, говора и историјског истраживања, као и прекид са покушајима наметања и прописивања такозваних историјских истина“. Међу потписницима апела су Иво Банац, Никица Барић, Владимир Гајгер, Златко Хасанбеговић, Tомислав Јоњић, Марио Јареб, Ана Ледерер, Јуре Кришто, Анђелко Мијатовић, Слободан Просперов Новак и Амир Обхођаш, преносе хрватски медији. Клуб посланика Истарског демократског сабора /ИДС/, Приморско-горанског савеза /ПГС/
Данас су показали да за српске жртве нема правде! Данас су показали да, иако бранећи своја огњишта, ми смо ти који су чинили злочин! Ми смо за њих великосрпска агресија! Злочинци! За правосуђе у овој земљи има само једна истинa и то да је Насер Орић херој! Херој који је под својом командом заклао Владимира Гајића од само четири године! Под својом командом заклао Слободана Стојановића од 12 година! Под својом командом отјерао у логор дјецу од само седам мјесеци! Под својом командом на Божић 1993. године ушао у село Кравице и починио стравичан масакр! Под својом командом спалио, покрао, опустошио и гробове прекопао. Под његовом командом од 1992 до
Ратни министар унутрашњих послова Републике Српске Томо Ковач сматра да је ослобађајућа пресуда Насеру Орићу урађена по већ виђеној матрици гђе методом застрашивања свједока пада оптужница. То је игра притиска, власти, тероризма и великог новца, рекао је Ковач у емисији „Ћирилица“. Ковач подсјећа да је Тужилаштву у Бијељини достављено пет случајева са мноштвом доказа против Насера Орића, али Тужилаштво још није подигло оптужницу, што довољно говори о односу бх. правосуђа према српским жртвама. „Ако је убијен Бошњак он је цивил, а ако је убијен Србин, он не само да је војник, већ је агресор. То је вриједносни суд бх.правосуђа“, тврди Ковач. Оног момента када је Хашки трибунал ослободио Насера Орића
Deutsch / English На иницијативу удружења Јадовно 1941. из Бањалуке, недавно је организована дводневна експедиција чији је задатак био да на подручју острва Пага, на рту Слана лоцира мјесто на коме су у ноћи 14/15. августа 1941. године усташе, војници Независне Државе Хрватске, поклале 91 дијете узраста до петнаест година, 293 женске особе и 407 мушкараца. Чланови експедиције располагали су са неколико фотографија које су урадили италијански војници почетком септембра 1941. и оскудним писаним материјалима који су само приближно описали локацију стратишта. Ипак, за одлуку о одласку на терен пресудна је била фотографија из истог периода снимљена са самог стратишта која је у архив удружења стигла недавно из Италије а
Овај извјештај је састављен на основу података прикупљених од православног живља горе поменуте парохије, у периоду зима – прољеће 2016. године. 1.Увод Повод за један такав пројекат била је свијест о напаћености православних у тим крајевима у Другом свјетском рату, када готово да и није било домова без губитака или у оружаним окршајима или у погромима недужног цивилног становништва. Толики број жртава морао је неко, барем приближно, забиљежити и оставити у таквом облику, да се у будућности може са њим располагати при упознавању историје православних Срба, не само Поткозарја, већ и цијеле Босанске Крајине. Подаци су прикупљани из усмених казивања парохијана, којима је остала у памћењу кроз предања са кољена
У организацији Удружења избјеглих, прогнаних, расељених и досељених “Ново Огњиште” Барајево и
На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у 1941. години: Бански Грабовац,
У писму капетана Вука Н. Бећковића, командира Ровачког батаљона ЈВуО и оца
Нема сумње да је оно што је радио Хашки трибунал у претходном
Са крајем јула, ближе се и дани када се сећамо наших предака
Савремени догађаји у Украјини и Русији и у вези са Русијом показују
Петар Додик рођен је 1925. године у селу Хусимовци (Сански Мост), од
То шта су радиле хрватске усташе у Другом светском рату, то се
Ливада пише о свом завичаjу у коме jе као тринаестогодишњи дjечак доживио
Негдје над КрајиномЗавијају сада вуциСтари Крајишки хајдуциОстављам ти инат и пркосБол и
Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 17. јула 2020. године
Народна скупштина Републике Српске 22. јула 1993. године прогласила је у Мркоњић
Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.
Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
