-Карл Маркус Гаус-„незаборавни“ гост прошлогодишњег Сајма књига Данас, 21. Октобра 2018. године, на радост Београда, Србије и света, отворен је 63-ћи „Београдски  међународни сајам књига“. Не толико велики као онај у Франкфурту, нити франкофонски гиздав као онај у Квебеку, Сајам књига стециште је издавача, писаца, преводилаца, педагога и публике са свих страна света. У живописној атмосфери ту се обележавају  јубилеји писане речи, стваралаца и институција, трепери пред опаскама критичара, купује  по повољнијим ценама на свим штандовима-неко теолошке и филозофске расправе а неко „домаћичке романе“. Ово живо сведочанство виталности штампане речи и лепог говора који се у Србији вековима негују, слава је, највећи празник, српске књижевности . Ваља и  да се

Једно сагледавање из другог угла… Главно жариште било је слободна територија у Србији и Ужичка Република, која је одолевала пуна три месеца офанзиви Немаца . Немци су кренули пуном жестином током октобра и новембра 1941. године. Вршили су масовне репресије над становништвом. Ради одмазде, Немци су издали наредбу по којој ће за једног убијеног немачког војника стрељати сто Срба. Та наредба је примењивана. У Крагујевцу су у знаку одмазде затворили 7000 недужних грађана и ђака и стрељали око 2.400 грађана 21. октобра 1941. године, међу којима и целе разреде ђака (децу) крагујевачке гимназије, злочинци су стрељали близу 300 недужне деце. Узрок ове тешке крагујевачке трагедије је непромишљени напад  удружених партизана

Андра Којадиновић (1907-1948.) је био дугогодишњи председник општине Старо Село (Аџибеговац) и народни првак Поморавља, пореклом из старе и утицајне породице која је давала народне посланике још у време Обреновића. Као такав у рату је био организатор Равногорског покрета, истовремено покушавајући да од свог села створи неку врсту неутралне зоне која би била поштеђена жртава у грађанском рату. Када су четници одступили у Босну, а комунисти преузели власт, Андра Којадиновић је остао код куће. Обавештен посредно од командира сеоске милиције да власти намеравају да га ликвидирају, и то на његову славу – Светог Мрату 1944, отишао је у шуму. Дуже од четири године остао је у одметништву, али није одлазио