arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Душан Буковић: ИЗВЕСНИ ПАСУСИ О ВЕЛИКОХРВАТСКОМ ДИКТАТОРУ-ХЕГЕМОНИСТИ ЈОСИПУ БРОЗУ ТИТУ

2. октобар 2019.

Великохрватски диктатор-хегемониста Јосип Броз “Тито” био папин почасни каноник Београдски лист, „Борба“, од 30. јуна 1971. године донео је честитку папи Павлу VI, коју је упитио пилигрински фратар, поклоник св. Госпе Фатимске, Малешки витез и његов ПОЧАСНИ КАНОНИК Јосип Броз “Тито”, где стоји: “Честитка председника Тита папи Павлу“ Председник Републике Јосип Броз Тито упутио је папи Павлу VI следећи телеграм: ‘Годишњица крунисања Ваше Светости пружа ми пријатну прилику да Вам упутим искрене честитке са жељама за дуг живот, добро здравље и сталан успјех Ваших племенитих настојања у корист правде, напретка човечанства и очувања мира у свијету’…“ (Види: Честитка председника Тита папи Павлу…, „БОРБА“, Београд, 30. јун 1971). Полазећи од чињенице

Нови Сад – Премијера филма „Српски добровољци Великог рата“

1. октобар 2019.

Документарни филм „Српски добровољци Великог рата“ (Споменици Српским добровољцима Великог рата) биће премијерно приказан у Историјском Архиву Града Новог Сада, Филипа Вишњића 2а, у четвртак 3. октобра 2018. године, у 19 часова. Овај филм реализовало је Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца  “Обилић 1912-1918” – Нови Сад уз финансијску подршку Градске управе за културу града Новог Сада. Поздравну реч даће Петар Ђурђев, директор Историјског архив Града Новог Сада, Братислав Николић, публициста и Батрић Ћаловић, потпредседник Удружења „Обилић 1912-1918“ – Нови Сад. Водитељ програма ће бити Дарко Милојковић, председник Удружења „Обилић 1912-1918“. У уметничком делу програма наступиће Женска певачка група „Источник“ из Новог Сада. Организатори приказивања филма су Удружење

Гидеон Грајф: Уклонити плочу Степинцу у Јерусалиму, знамо да он није био племенит човек

1. октобар 2019.

То је трагедија Хрвата данас. Они су убедили себе да је тај режим био у реду и да су се злочинци понашали коректно… У противном би читава њихова концепција света пропала, изјавио је Гидеон Грајф. Фото: Загребачка надбискупија Историчар холокауста Гидеон Грајф апеловао је на папу Франциска, председника Израела Рувена Ривлина и премијера Бенјамина Нетанијахуа да се уклони спомен-плоча у Старом граду у Јерусалиму посвећена хрватском кардиналу Алојзију Степинцу. Реч је о контроверзној личности у историји Балкана због подршке фашистичком хрватском усташком режиму у Независној Држави Хрватској, који је починио геноцид против Јевреја, Срба и Рома током Другог светског рата, преноси Times of Israel. Спомен-плоча је постављена на Аустријском хоспицију,

Промовисан „Лексикон Срба Баније“ аутора Бранка Крњаића

1. октобар 2019.

У организацији „Завичајног удружења Банијаца, потомака и пријатеља Баније“ јуче је у Великој сали градске Општине Нови Београд одржана промоција књиге „Лексикон Срба Баније“ аутора Бранка Крњаића. У питању је свеобухвтано дјело којим су, на најприкладнији и најпрегледнији начин, сажетим садржајем и јасним стилом дати најважнији подаци о личностима које су својим радом, дјелима и самим животом оставили трајан, памћења вриједан траг и задужили покољења Банијаца. Лексикон на преко 500 страна обухвата податке више од 1000 Банијаца који су значајни за културу, умјетност, науку, спорт, религију, привреду итд. Многобројне присутне, у име Завичајног удружења Банијаца, потомака и пријатеља Баније, поздравио је модератор промоције, књижевник Милош Бајић. – И поред неимаштине,

The Memorial in Honour of 6 150 Serbs Murdered by Bosnian Muslims and Croats in Stari Brod, Visegrad presented

1. октобар 2019.

In Stari Brod near Visegrad, the Memorial Museum was consecrated as well as parastos (an Orthodox Christian memorial service) for the Serb victims of the Bosnian Muslims and Croats, who were allied to Nazi Germany. The suffering of 6,150 Serbs in the Sarajevo-Romanija region and Podrinje on March 42 on the banks of the Drina River is a double crime, as their fate has been silenced for decades. Аuthor: Grey Carter Photo: SRNA; edited by Drake Lazarus Monument to the victims who leapt into the river to avoid rape, torture and murder at the hands of Croat and Bosnian Muslim Nazis; Services are held each year to commemorate the victims. The memorial

Драгослав Бокан: ПЕТАР И ПАВЛЕ ГОЛУБОВИЋ, БРУТАЛНО УБИЈЕНА СРПЧАД

1. октобар 2019.

Један седмогодишњак и један петогодишњак убијени су, немилосрдно, само зато што су били Срби. И зато што су, на основу свих претходних искустава, њихови егзекутори знали да за ово злодело неће бити кажњени. Како се, на крају, и догодило, јер и овај злочин над нама остаде без казне, као и толики други.   Пише: Драгослав Бокан Те ноћи, на прелазу првог у други јул 1992. године, остаће још једна у низу оних страдалних, голготских сцена стварно непојамног српског страдања. Група припадника Интервентног вода Станице јавне безбедности у Коњицу је кренула у убилачки поход, у отмицу читаве породице угледних српских професора коњичке гимназије: Ђуре, његове жене Власте, и њихове дечице, седмогодишњег

У Брчком промовисана књига ”Огњена Марија Ливањска”

30. септембар 2019.

Књига Буда Симоновића, Огњена Марија ливањска, која је најкомплетнији приказ страдања Срба Ливањског поља 1941. године, пренето читалаштву кроз аутентична сведочења преживелих страдалника, доживела је седам издања. И после 28 година од своје прве промоције, она и даље буди пажњу јавности. Зато је, након више промоција у Србији, Републици Српској, Црној Гори, али и у Лондону, представљена и брчанској публици. У суботу, 28. септембра 2019, након вечерње службе у цркви Свете Великомученице Недеље, на Мерајама, у сали парохијског дома, са благословом протојереја-ставрофора очева Миодрага Тошића и  Жељка Ђурице, одржана је промоција књиге Буда Симоновића, Огњена Марија ливањска. Организатори промоције, Удружење Огњена Марија Ливањска из Београда и Завичајно удружење Крајишника „Гора“

У Грубишном Пољу служен парастос и одржан комеморативни скуп (ВИДЕО)

30. септембар 2019.

У суботу, 28. септембра 2019.  навршило се 77 година од усташког злочина над више од 500 Срба са Билогоре и Грубишног Поља, углавном жена и дјеце. Тога дана усташе су у селима поубијале готово све које су затекле. Парастосу и комеморативном скупу присуствовало је свега десетак потомака и поштовалаца жртава. Парастос у цркви Св. Георгија у Грубишном Пољу, служио је Отац Славен Јовичић. Након тога, мала поворка се упутила према споменику над масовном гробницом на Трандлеровој дјетелини гдје су запаљене свијеће и положени вијенци а присутнима се обратио Душан Басташић, предсједник  удружења Јадовно 1941. из Бањалуке. Слиједио је одлазак до споменика над масовном гробницом у Кишовом јарку гдје су запаљене

Теслић: Премијера документарног филма „Влајићки мученици“(ВИДЕО)

30. септембар 2019.

У сали теслићког биоскопа, у петак 27. септембра 2019, премијерно је приказан документарни филм ”Влајићки мученици”, аутора Алексе Kасаповића. О бруталном страдању српског цивилног становништва села Влајићи код Теслића, учињеног од усташке руке за вријеме Другог свјетског рата” дуго се ћутало. У бившој држави то је била забрањена тема и као таква, обавијена велом тајне, мало се знало о овом моунструозном случају. Захваљујући групи људи, а на иницијативу Архијереског намјесништва и благослаову надлежног епископа, 2013. године формиран је Одбор за истраживање почињених злочина у теслићком крају. По прикупљеним чињеницама које потврђују да је 25. јануара 1943. године нестао готово читав један заселак Влајића, Долићи, под под патронатом тадашње Независне државе

Црква канонизује српске мученике

29. септембар 2019.

Одјеци освећења спомен-музеја на Старом Броду, на Дрини код Вишеграда. Иницијатива митрополита дабробосанског Хризостома, члана Синода. Још ове године, како је најавио митрополит дабробосански Хризостом, члан Синода СПЦ, покренуће се иницијатива за канонизацију српских мученика које су на најбруталнији начин умориле муслиманско-хрватске усташе на Младенце 1942. године, у Старом Броду и Милошевићима, на Дрини код Вишеграда, и оних који су скочили у реку како би сачували част и достојанство пред крвницима који су, како је забележено, згрозили чак и немачке фашисте који су покушали да зауставе њихово безумље. ГРАМАТЕ Архијерејским граматама митрополит дабробосански Хризостом наградио је, поред осталог, општине Вишеград и Рогатицу, као и Мирка Пандуревића, власника „Романија путева“ из

Прећутана поглавља вишеградске хронике

29. септембар 2019.

Победе српског народа о којима се довољно не говори (3): Најновија саопштења из западних амбасада у Сарајеву показују истрајност у настојању да се у српском народу пригуше сећања на страдања која су се десила током Другог светског рата. Иако њено појављивање с пролетошњом, мартовском вишеградском смотром поштовалаца и настављача традиције Равногорског покрета нема директне везе, књига Предрага В. Остојића Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942, која је управо изашла из штампе, посредно објашњава дубоку симболику и суштину вишегодишњих вишеградских окупљања присталица Равногорског покрета, а на последњи мартовски скуп који се није разликовао од скупова одржаних претходних година уследила су неочекивано оштра реаговања из Сарајева, из амбасада Сједињених Америчких

Стево Лапчевић: Необична фреска лежимирских мученика

29. септембар 2019.

И мада се радујем јер знам да су наши мученици присутни на свакој Литургији, увек ми буде тешко јер молитву, крике, јауке, дозивање ближњих и издисаје наших дедова чујем и дана, каже прота Мирослав. Фреска лежимирских мученика (Фотографије: Стево Лапчевић) Још од најстаријих дана, у циљу указивања на то да је живот хришћана испуњен и мукама и страдањем, те подстицања на прихватање мучеништва као пута ка спасењу, зидове хришћанских светиња красиле су фреске на којима су приказивана страдања најзначајнијих мученика. Протоком времена, следећи ту традицију и увек са истим циљем, хришћански народи осликавали су у својим богомољама сличне призоре из сопствене историје. Тако су једни мученици смењивали друге, па се,

75 година од заборављеног геноцида над Србима у Банијском трокуту

29. септембар 2019.

Прошло је 75 година од злочиначке акције од 06.10.1944., када су усташке моторизоване постројбе „Брзи Склоп“ из Јасеновца у садејству локалних усташа и усташа са Дубичких Кречана изненада напале цивилно становништво 17 трокучанских села: Живаја, Шаш, Словинци, Костреши, Папићи, Јасеновчани, Чапљани, Побрђани, Меминска, Раусовац, Доњи и Горњи Храстовац, те српске дијелове села Тимарци, Утолица, Мрачај, Церовљани, Новоселци. Усташким обручем Дубица-Костајница-Суња-Дубица био је опкољен Трокут. Усташка акција под радним називом „Опколи,обори,закољи“ планирана је дуго са властима НДХ. Тог дана на кућном прагу заклано је и убијено или одведено у логор Јасеновац или у логор Дубичке / Баћинске Кречане, Стазу и др.мјеста око 1.200 жена, дјеце и стараца. Усташе су сакупиле и

Slobodan_Antonic_media_centar.jpg

Антонић: Срби немају гаранцију да се Хрвати са `трећим ентитетом` не би против њих удружили са Бошњацима

26. септембар 2019.

МОГУ ЛИ ХРВАТИ БИТИ СРБИМА САВЕЗНИЦИ У БиХ ПРЕФЕРАНСУ – НЕ БИ ЛИ ТО БИЛО ПРЕВИШЕ РИЗИЧНО? Хрватска не личи на заокружену државу, већ више на гранични појас – пошто је заједно с Крајином и настала као штит према Турцима. „Она нема стратешку дубину и може се пресећи готово на сваком правцу, те као таква може да постоји само под нечијом заштитом“. Кад нема НАТО-а, нема ни Хрватске. То је основна хрватска слабост, па се око тога онда може и направити договор с Хрватима Варијанта 1 да Хрватска исправи ову стратешку аномалију је да прогута целу БиХ и избије на Дрину. Али, ако би се по моделу „Олује“ НХ2.0 решила

Јасеновац

Како ће бити умањен број српских жртава у Јасеновцу – сценарио

26. септембар 2019.

Г. Ефраим Зуроф, директор Центра „Симон Визентал“ из Јерусалима, изјавио је приликом посете Београду 29. августа о. г. да број жртава у Јасеновцу оцењује на око 100.000, а да је до сада пописано око 83.000 жртава. Неке је ово умањење броја пострадалих изненадило, а некога и није. Наиме, српске жртве су претежно живеле у сеоским срединама и  углавном нису пописане а јеврејске жртве су досад пописане око 85%-90%, јер су углавном живеле у градовима и ту је било лакше пратити страдавање жртава. И жртве међу антифашистима Хрватима и муслиманима су претежно познате (пуно их је било из градова и већином су били евидентирани и као сарадници партизанског покрета). Јавност још

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА