arrow up
Latinica | Ćirilica
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Latinica | Ćirilica
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Miloš Ković: Mitropolit Amfilohije, čovjek predanja

12. novembar 2020.

Жivot i žrtva za bližnje u ime večnih vrednosti i Carstva Nebeskog, obnova otačke vere i svetosavsko-lazarevskog predanja – to su zaveštanja mitropolita Amfilohija. Mitropolit Amfilohije (Foto: Mitropolija crnogorsko-primorska) U istoriji srpske kulture mitropolit Amfilohije (1938-2020) zauzima sasvim osobeno mesto. Gotovo pola veka bio je jedna od najistaknutijih ličnosti našeg javnog života. U tako dugom vremenu svedočio je postojanje i snagu jednog drevnog, zanemarenog predanja. Zagonetka srpske istorije, koju je mitropolit Amfilohije celog života odgonetao, postavljena je u 18. veku. Tada se srpska kultura, ukorenjena u svom balkanskom, pravoslavnom nasleđu, našla pod odsudnim uticajem rimokatoličko-protestantskog, potom i prosvetiteljskog, sekularnog Zapada. Krajem 19. i u prvoj polovini 20. veka, srpske elite

Nemanja Dević: Raskolom crkve u Americi ugušena je moć srpske političke emigracije

12. novembar 2020.

U okviru ciklusa predavanja Srpska dijaspora u Evropi i svijetu poslije 1945. godine predavanje je održao istoričar dr Nemanja Dević, naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju. Njegova tema bila je Srpska emigracija u Sjevernoj Americi u periodu od 1950. do 1980. godine. Dević je podsjetio da su nacionalne snage u proljeće 1945. godine doživjele poraz u građanskom ratu u Srbiji i Jugoslaviji. SPAS PRONAŠLI U AMERIČKOJ BAZI U ITALIJI – Ostaci poraženih snaga našli su se na sjeverozapadu zemlje u maju 1945. godine. Oni koji nisu imali sreće od strane saveznika su predati Titu u zarobljeništvo, što je okončano njihovom likvidacijom. Ipak, jedan dio je uspio da se prebaci kod

Ponosna sam što pripadam ovom pobedničkom narodu

11. novembar 2020.

Danas obeležavamo Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Dan kada je Nemačka 1918. potpisala kapitulaciju, u Srbiji se ponovo slavi od 2012. godine. Autor: Đurđica Dragaš Sada je i zvanično državni praznik dok se u Kraljevini Jugoslaviji samo obeležavao kao dan kad je sklopljeno primirje i time otvoren put konačnom kraju rata i potpisivanju Versajskog mira krajem juna 1919.godine. Neki istoričari smatraju da, u državi koja je ujedinila pobednike i one koji su bili s druge strane, nije bilo poželjno slaviti pobednički put srpske vojske pa tako ni ovaj dan. Posle Drugog svetskog rata, Dan primirja izbrisan je iz kalendara važnih događaja i praznika. Veličale su se neke druge pobede,

Planirali da otruju 6 miliona Nemaca: Jevrejski tajni „osvetnici“ bili prava noćna mora za naciste!

11. novembar 2020.

Nakon Drugog svetskog rata hiljadama nacističkih lidera je bilo dozvoljeno da slobodno odšetaju. Za preživele Jevreje ovo ignorisanje jednostavno nije moglo da prođe. (Foto: Snimak ekrana/Youtube/American Heroes Channel) Nakon Drugog svetskog rata hiljadama nacističkih lidera je bilo dozvoljeno da slobodno odšetaju. Za preživele Jevreje koji su godinama gledali istrebljenje svog naroda, ovo ignorisanje jednostavno nije moglo da prođe. Umesto da osude ostave pravnom sistemu, grupa osvetnika rešila je da stvari uzme u svoje ruke. Kako se Drugi svetski rat bližio kraju, desetine hiljada preživelih je oslobođeno iz logora smrti koji su postojali širom Hitlerove nacističke države. Ipak, ni najveći pesimisti nisu mogli da predvide svu veličinu užasa koja je otkrivena

Bojanić: Dan primirja, Dan pobede ili Dan kapitulacije Austro-ugarske monarhije i Nemačke carevine

11. novembar 2020.

Ne mogu a da se ne setim sramnog čina koji se desio pre dve godine na stogodišnjicu od primirja u Velikom ratu, u stvari, tačnije i preciznije kapitulacije Austro-ugarske monarhije i Nemačke carevine!!! Tako moram da počnem ovo moje izlaganje. Prvo da se prisetimo šta se to desilo pre dve godine… Prođe i taj jubilej stogodišnjice 2018. ali, taj sraman čin mora da se zabeleži i ne sme da se zaboravi… kada je Kosovo* bilo među zemljama pobednicama u Prvom svetskom ratu… e, stvarno velika sramota za tu i takvu Evropu. Ali to i nije mnogo čudno, baš ti isti naši saveznici Francuzi i Englezi su zahtevali da im se

Umro Dušan Krivokuća – svjedok stravičnog zločina na Kordunu na pravoslavni Božić 1942. godine

11. novembar 2020.

Zauvijek nas je napustio Dušan Krivokuća (92 godine) koji je bio svjedok stravičnog zločina na Kordunu na srpski Božić 1942. godine. Ustaše su na Badnjak i Božić, 6. i 7. januara 1942. poklali i ubili na druge načine 217 djece, žena i staraca – Srba i Roma iz Skakavca, Popović Brda, Lipja, Klipinog Brda, Manjerovića, Tušilovića, Donje i Gornje Trebinje, Slunjskih Moravaca i Udbinje. Ljudi su pohvatani i odvedeni u hrastovim šumama pokupske doline. Tamo su njihova tijela bačena u već pripremljene i iskopane četiri jame. Dušan Krivokuća je kao 13-godišnji dječak, sakriven na udaljenosti 300 metara, vidio zločin. Među stradalima su bila 134 Srbina, 70 Roma i jedan Rus,

Miloš Ković: Proterivanje nepodobnih sa Filozofskog fakulteta

10. novembar 2020.

U kratkom članku pod naslovom „Istoričari protiv istoričara“, objavljenom u Danasu 4. 11. 2020, izneseno je mnogo neistina. Tu je tačno gotovo samo to da su sudske tužbe „za povredu ugleda i časti“ protiv mene (nisam docent nego vanredni profesor) podneli Dubravka Stojanović, Radoš Ljušić, Nikola Samardžić i Vlada Stanković. Nije, međutim, istina da oni od mene traže po 450.000 dinara, zatim nekakvih 1.000.000 dinara, kao i plaćanje sudskih troškova. Njih četvoro traže po 1.000.000 dinara, što ukupno iznosi 4.000.000, i isplatu troškova suda. Razlika, očigledno, nije beznačajna. Podneli su čak osam tužbi protiv mene, svako po jednu krivičnu i jednu parničnu. Kada se tome doda da su tekstovi osam

Sjećanje na stradanje: Muzej RS učestvovao u konferenciji povodom izložbe o Jasenovcu u Moskvi

10. novembar 2020.

Muzej Republike Srpske učestvovao je na konferenciji za novinare uoči otvaranja multimedijalne izložbe „Jasenovac – najveći ustaški logor smrti“ u Moskovskom Kremlju u Izmajlovu 13. novembra. Autor izložbe je viši kustos istoričar Milenko Đorđević. Izložba će biti predstavljena u okviru Međunarodnog projekta „Tragedija. Prevazilaženje. Podvig. 1418 koraka do Pobjede“ u Izmajlovskom Kremlju u Moskvi. Konferencija je održana onlajn, u organizaciji novinske agencije TASS. Učesnici na konferenciji iz Muzeja Republike Srpske bili su Miladin Savić, direktor Muzeja Republike Srpske, Milenko Đorđević i viši kustos istoričar Muzeja Republike Srpske. Ispred ruskog centra „Ruski Mir“ učestvovala je  Natalja Milaković, direktor. Na konferenciji su učestvovali i Mogilevski Konstantin Iljič – predsjednik Upravnog Odbora Ruskog istorijskog društva, član

Zašto baš sad prvi roman o Jasenovcu – zločinu koji je neuporediv /video/

9. novembar 2020.

Nedavno objavljeni roman „Ostaci sveta“ Igora Marojevića prvi je „srpski romanu o Jasenovcu kao dominantnoj temi“, u kome „autor pripoveda o tragičnoj sudbini čoveka od Španskog građanskog rata do NATO bombardovanja Jugoslavije“. Osim o Jasenovcu, u „Ostacima sveta“ Marojević pripoveda i o zločinima obe strane u Španskom građanskom ratu, zatim o Blajburgu, Srebrenici, a sve to se dešava za vreme NATO agresije na Jugoslaviju. Gotovo sva pomenuta nepočinstva su prikazana iz ugla i žrtvi, i dželata. Jasenovac: Mesto gde se smrt navali na pleća Jasenovac je drugačiji od svih stratišta u romanu, jer tamo nije bilo prilike za konflikt, kaže Marojević za „Orbitu kulture“ i dodaje da je u Jasenovcu

Predstavljanje knjige: PELAGONIJSKI VITEZ Milivoj Vojče Trbić, četnički komandant

8. novembar 2020.

Većina je čula za Vojčetovog oca slavnog vojvodu Vasilija Trbića, ali ne i za Vojčeta junaka. Ovom knjigom Milivoj Vojče Trbić izlazi iz tmine i pomračine. Evo šta kaže autor knjige Branko Dimeski: ,,Namera da objavim ovu knjigu jeste nada da ona može otvoriti novi svet svojim čitaocima. Da u zajedničkom poduhvatu sačuvamo jednu veliku istinu i sećenje na Četnički pokret u južnoj Srbiji (delu današnje Makedonije  i njihove podvige za vreme Drugog svetskog rata. Skrećući pažnju na ovu uzbudljivu temu,  nastojao sam da je svedem u jedan sveobuhvatan pogled na moćnu, iako vremenom raščlanjenu, prošlost i istinu o delovanju četničkog pokreta u Južnoj Srbiji, Makedoniji. Kumulativni karakter istorijskih dokaza

Promocija knjige „Jasenovac – Aušvic Balkana – ustaška imperija okrutnosti“ prof. dr Gideona Grajfa

7. novembar 2020.

Srpska zajednica Perta je pod okriljem Saveta srpskih zajednica Zapadne Australije, a posebno ogromnim zalaganjem Nataše i Nenada Mlađenovića, te članova odbora Koste Mijatovića, Ilije Ilića i Nene Samac, u sredu, 28. oktobra 2020. godine imala posebnu privilegiju da prisustvuje  promociji monumentalne monografije, obimno dokumentovanog i bogato ilustrovanog dela „Jasenovac – Aušvic Balkana – ustaška imperija okrutnosti“  izraelskog istoričara i istraživača Instituta za holokaust prof. dr Gideona Grajfa. Nakon pomena ove knjige u avgustu mesecu i najave o široj prezentaciji, knjiga je predstavljena u Državnoj biblioteci Zapadne Australije najširem auditorijumu – svim zainteresovanim zajednicama i građanima Perta. Promociji su prisustvovali predstavnici srpskih zajednica, pravoslavnih crkvenih opština, jevrejske zajednice – predstavnik Jevrejskog instituta

Arhiepiskop cetinjski mitropolit crnogorsko-primorski gospodin Amfilohije © Sputnik/ Vladimir Fedorenko

Miloš Ković: Mitropolit Amfilohije posejao seme slobode u svim srpskim zemljama

1. novembar 2020.

„Velika je bol i tuga danas ali utjeha je da znamo da odlazi neko ko je dao punu mjeru dobrote i požrtvovanosti za sve nas kazao“- je istoričar prof. dr Miloš Ković koji je došao da isprati blaženopočivšeg Mitropolita Amfilohija u naručje Gospodnje. Bićemo ponosni. Moći ćemo našim potomcima da kažemo: ”Razgovarao sam sa njim. Izgledao je tako i tako… njegove oči su bile takve…njegove ruke… njegov glas je zvučao tako. On je prisutan u našem javnom životu skoro pola vijeka a tek će vrijeme pokazati njegovu veličinu“ – kaže prof. dr Miloš Ković. „Radujem se što sam ga lično poznavao i mnogo naučio od njega i što mogu svojim

SANJA DRAGIĆEVIĆ BABIĆ: Znate li vi gdje su Prebilovci

1. novembar 2020.

Ne delim nevine žrtve po nacionalnosti, ali imam pravo da ove otrgnem od zaborava. Čuvam od korova. Da ne zaraste. Znate li vi gde su Prebilovci? Tačnije, znate li sudbinu porodica, koje je njihova nacionalnost, izbrisala sa kućnih adresa? Zatvorila im kapije. Zarasla puteve do svedočanstva, da su ikada postojali. Danas, dok stojim u tom selu, i gledam kuće sa krovovima i bez njih, sve spaljene u ratu, neke obnovljenje posle njega, pitam vas znate li gde su? Šesti avgust, dodelio je tom selu u Hercegovini, sudbinu, kakvu je doživelo, u Drugom svetskom ratu, još jedino selo Lidice u Češkoj. Na taj datum, potpuno su uništene 52 familije. Ugašeno je

Dejan Mikavica: Besprizorno istoriopisanje neodgovornih pojedinaca u krugu oko Muzeja žrtava genocida u Beogradu

31. oktobar 2020.

Genocidna politika hrvatske države i pogrom Srba u Endehaziji dobija u poslednje vreme najgoru moguću interpretaciju u kvazi naučnom, zlonamernom i besprizornom istoriopisanju nesavesnih i krajnje neodgovornih pojedinaca u krugu oko Muzeja genocida u Beogradu, u sred Srbije! Forenzička istraživanja srpskih žrtava izvršena posle Drugog svetskog rata i rezultati do kojih su došli istraživači okupljeni u komisiji oko Srboljuba Жivanovića preko Terzićevih rezultata saopštenih u Vojnoj enciklopediji, prebrojanih humki i sabranih žrtava hrvatskih zličina do najnovijih naučno obrazloženih dokaza izloženih u delu Gideona Grajfa nisu bili smetnja Dušanu Nikodijeviću da stane svojom knjigom (Jasenovac – između broja i žrtvi, Muzej žrtava genocida, Beograd 2019) u odbranu hrvatske istoriografije koja uporno

Đorđe Bojanić

Bojanić: Imamo mi svoje praznike, tradiciju i običaje

31. oktobar 2020.

To nisu naši običaji, NOĆ VEŠTICA ili Halloween NE PRIPADA NAM… imamo mi svoje praznike, tradiciju i običaje. Zašto nam je draži Halloween od Sv. Luke ili Sv. Petra Cetinjskog (kod pojedinaca)?  Ili je dodvoravanje ili neznanje… bolje ovo drugo. Ne skrnavite praznik, danas 31. oktobra je Sveti Luka i Sveti Petar Cetinjski. Ne šijte kostime za decu, ne oblačite ih i ne maskirajte u ono što njima ne pripada, ne šaljite ih da zvone po tuđim kućama i stanovima, deca ne znaju šta predstavlja Noć veštica i ko ga proslavlja… svakako njima je to zanimljivo, i ne mogu da shvate. Vi kao roditelji morate ih naučiti, imamo mi dosta

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA