Dušan Bastašić, аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Dušan Bastašić » Страна 128

ИТАЛИЈАНИ О ГЕНОЦИДУ НАД СРБИМА: „Хрватска је постала огромна крстионица и џиновска кланица“

19. јануар 2021.

Од првих дана окупације у априлу 1941. године, италијанска војска извјештавалa je о ратним збивањима и у тим су извјештајима упозоравали да је циљ новопроглашене Независне Државе Хрватске (NDH) најстрашнија и најдрастичнија ликвидација Срба. Команда италијанске Друге армије 10. јуна 1941. извјештава да је „хрватски ултранационализам који губи свако осјећање мјере успоставио режим насиља и терора, чији се интезитет стално повећава. Политичку борбу инспирише религиозни осјећај интегрисан у злочину. Политичко – религиозна борба усташа истински поприма таква обиљежја репресије која се може упоређивати с најгорим временима средњег вијека“. Службено формирање усташке војнице (војске) почело је 10. 5. 1941. када је Анте Павелић, поглавник, наредио да се формира војна- усташка снага

Како преко гена добијамо трауматично искуство наших предака

17. јануар 2021.

Многи верују да смо господари својe судбине, али ново истраживање открива у којој мери гени утичу на наше понашање и како се искуства блиских предака преносе у наш ДНК. Потомци људи који су преживели холокауст под већим су ризиком да развију анксиозност. Данас је могуће дешифровати индивидуални генетски код. То је низ од 3,2 милијарде ДНК „слова“, јединствен за сваког од нас и он чини својеврстан калуп за наш мозак и тело, пише „Сајенс алерт“. Шта нам гени задају Ново истраживање Хане Хричлоу са Институ у Кембриџу открива колико јаку биолошку предиспозицију наше понашања има и колико смо предодређени за неке особине. Истраживање је показало да гени не одређују само

ПИТАО САМ ДА У ФИЛМУ О ЈАСЕНОВЦУ ИГРА НАЈВЕЋИ ХРВАТСKИ ГЛУМАЦ, ОН ЈЕ РЕKАО ДА БИ ГА УБИЛИ!

17. јануар 2021.

Нови филм Предрага Гаге Антонијевића „Дара из Јасеновца“ у свим категоријама је ушао у трку за награде Златни глобус и Оскар, а у фебруару почиње његово приказивање у америчким биоскопима. Славни редитељ био је гост Kурир телевизије и божићне емисије „Усијање“, где је на почетку разговора открио зашто смо толико чекали да неко уради филмску причу о највећем страдању нашег народа. Ми Срби смо увек тражили изговор у комунизму и Титу. Ова влада је и хтела и смела да уради овај пројекат, због тога им скидам капу. Ми смо у сваком случају дошли до тога да имамо први филм о Јасеновцу. Kриви смо и чак смо подлегли последњих неколико деценија

МИЛИМИР ВУЈАДИНОВИЋ: Поносни смо на положај Хрвата у Србији, исто желимо и за Србе у Хрватској!

17. јануар 2021.

Интервју са новоизабраним председником одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Републике Србије Милимиром Вујадиновићем. Након проведених избора и конституисања Народне скупштине Републике Србије формирани су у 2020. години одбори и радна тела Скупштине, а међу њима је и Одбор за дијаспору и Србе у региону. На место председника овог Одбора изабран је народни посланик Милимир Вујадиновић из Посланичке групе „Александар Вучић – за нашу децу“. Одбор је након конститутивне, средином децембра одржао и прву редовну седницу на којој су се чланови упознали са позицијом Срба у Црној Гори, Хрватској и Републици Српској, а ми смо са новоизабраним председником поразговарали о плановима за будући рад и могућностима овог тела

Злочин над Србима у Скеланима и даље без казне

17. јануар 2021.

У Скеланима код Сребренице данас је обиљежено 28 година од убиства 69 мјештана овог насеља које су убиле муслиманске јединице из Сребренице 16. јануара 1993. године. Тада је рањено 165 мјештана. Од 30 заробљених, половина није преживјела мучења у сребреничким логорима, а четворо се још воде као нестали. Служен је парастос за свих 305 скеланских жртава убијених од 1992. до 1995. године, којем је присуствовао и предсједник Владе Владе Републике Српске Радован Вишковић. Парастосу и обиљежавању 28 година од страдања српског становништва у бившој општини Скелани присуствовале су бројне делегације и више стотина становника средњег Подриња са обје стране Дрине. Цвијеће су, осим Вишковића, положили предсједник Борачке организације Републике Српске

Сећање на живот иза бодљикаве жице

17. јануар 2021.

Да ли због тога што се окончао капитулацијом, или зато што је трајао свега једанаест дана, Априлски рат је, чини се, прилично скрајнут у српској култури сећања. Оружани „блицкриг” сила Осовине, којем се Југословенска краљевска војска неуспешно супротставила, започео је 6. априла 1941. а завршен је већ 17. априла, окупацијом Краљевине Југославије и одвођењем њених војника у заробљеништво. Будући да се ове године навршава осам деценија од Априлског рата, „Политика” отпочиње серијал с намером да на основу историјских сведочанстава подсети на неке од бранилаца отаџбине. Започећемо га причом о Моши Мевораху, београдском Јеврејину чијим ће цртежима насталим у немачком заробљеништву 1941–1945 бити илустровани ови текстови. Како би прекратио дане заточеништва

САНУ се нашла у јеку политичког скандала у СФРЈ

Отворено писмо САНУ

16. јануар 2021.

Имајући у виду значај САНУ на чијем се челу Владимир Костић налази, а истовремено сагледавајући сву штетност његових јавних иступа, сматрамо неодложним потезом да председник поднесе оставку. Уместо да се најзначајнија српска научна и културна установа припрема за обележавање великог и важног јубилеја – 180 година од оснивања Друштва српске словесности, током којих су постигнута задивљујућа остварења која би требало да послуже као путоказ за делање у будућности, пажња јавности усмерена је на неприличне и неодговорне коментаре председника Српске академије наука и уметности о Косову и Метохији. Износећи личне ставове о овоме питању, а наступајући у својству председника САНУ, чиме је злоупотребио функцију, проф. др Владимир Костић више пута до

Месић пише Бајдену: Од БиХ направите Граџанистан

15. јануар 2021.

Бивши предсједник Неовисне Републике Хрватске Стјепан Месић писао је изабраном америчком предсједнику Џозефу Бајдену, али не како намјерава послати Хрватску војску у Посавину да пресијече Републику Српску, ако буде самостална, већ да БиХ постане Граџанистан. Месић у писму које објављује Национал износи приједлог како Босну и Херцеговину устројити по грађанском, а не националном принципу, што је супротно оном што заговара државни врх Хрватске, али и најмање половина Републике Српске и хрватски дио Ефбиха. У Ефбиховским медијима прича о преустроју Дејтонске БиХ као да зависи од САД или ЕУ, а не од људи који ту живе и имају право гласа, те да је побједом кандидата Демократске партије малтене па све ријешено

АЛЕКСАНДАР НЕДИЋ И ПОСМРТНА ПРАВДА/ ПОДСЕЋАЊЕ НА СРБИНА ЧИЈИ ЈЕ ГОСПОД БИО БОГ СРПСКЕ ХИМНЕ

14. јануар 2021.

Родољуб и монархиста, Александар Недић је био и против удбашког национализма Слободана Милошевића и његових послушника, али и против глобалистичког сатанизма, који је ојадио Србе. КО ЈЕ ОТИШАО? Александар Недић је рођен 21. јула 1962, а преминуо 16. децембра 2020, у доба светског корона тровања. Приликом обнове вишестраначког политичког живота у Србији 1990. године, одмах се укључио у борбу за Српство. Био је међу обновитељима Народне радикалне странке. За разлику од многих, није кренуо путем издаје идеала. Био је добровољац у ратовима 1991- 1992, борећи се за свој народ, а против новог усташлука. Деведесетих година прошлог века и касније, Александар Недић је био генерални секретар Српске либералне странке, чији најистакнутији

Нова година по јулијанском календару: Литургија и молебан у Храму Светог Саве

13. јануар 2021.

Година која је за нама била је година озбиљних искушења, а наш народ се нашао пред озбиљним испитом – испитом вере и трпљења, љубави и смирења, саопштено на сајту Храма. Ватромет изнад Храма Св. Саве 2016. године Јулијанску Нову годину, која се вечерас дочекује, обележавају Српска, Руска и Грузијска православна црква, Света Гора и Јерусалимска патријаршија, као и православни верници у Јапану и другим државама широм света. И ова јулијанска, и како се још зове, „српска или православна”, Нова година биће дочекана у складу са епидемиолошким мерама. У Храму Светог Саве на Врачару у поноћ ће бити служена литургија и молебан за благослов новог лета Господњег, преноси Танјуг. „Година која

Жртва Свепроваљеница

13. јануар 2021.

Приморан сам да поново скренем пажњу на јалову вјерску заједницу доконих историчара, запаћену унутар државног система Српске, а који у незнању или свјесно, дјелују против усвојене терминологије превода Светог писма по канону СПЦ, те тврде да се Холокауст на српском језику каже Жртва Свеспаљеница. Пише: Дани(ј)ел Симић Пошто су то крајње некреативни људи, ограниченог знања и још ограниченијег капацитета када је стваралаштво и авантура духа у питању, никако нијесам могао да се начудим откуд им такав, с изворником свезанији превод грчке ријечи „холокаустос“? То што тврде да је превод Даничићев, одбијао сам на очекивано незнање, али до те мјере нападно су избјегавали одговор гдје су чули баш облик „Жртва Свеспаљеница“,

Др Слободан Продић: РЕТРОФУТУРИЗАМ ХРВАТСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ (књига)

12. јануар 2021.

Представљајући нам историјат тзв. Хрватске православне цркве, др Слободан Продић у овој књизи јасно указује не на појаву него на процес који је, сасвим умесно и прецизно, дефинисао као ретрофутуризам. Размера и страхоте геноцида који су хрватске усташе од 1941. до 1945. године извршили првенствено и највише над Србима, али и над Ромима и Јеврејима, на простору наци-фашистичке, геноцидне творевине – немачко-италијанског кондоминијума под називом „Независна држава Хрватска“ – некако су у страну гурнули једну усташку творевину – тзв. Хрватску православну цркву, која је основана 5. фебруара 1942. године „законском одредбом“ Анта Павелића. Шира јавност готово да ништа није знала о тзв. Хрватској православној цркви све до појаве књиге др

СKАНДАЛОЗНА ПРОПОВЕД СИСАЧKОГ БИСKУПА: Потрес је подмукао, против њега се не можемо борити као против Срба!

12. јануар 2021.

На прослави 443. годишњице одбране замка Гвозданско, сисачки бискуп Владо Kошић упоредио је земљотрес са борбом против – Срба и Турака. „Данас више нема Турака, комуниста или Срба испред Гвозданског и Хрватске. Ако их је било, крили су се. Ипак, наш опстанак у Бановини и у домовини Хрватској стална је мета непријатеља и за то се морамо борити и данас. Данас је наш највец́и непријатељ земљотрес. Пустоши, црни, уништава куц́е и цркве, истерује нас са вековних огњишта и прети нам нестанком, како Хрвати више не би живели у овим крајевима наше лепе земље. Пре тога нас је погодила пандемија, која, међутим, није ратовала само против нас, већ против целог света

Сандра Благић: Србско Сабрање Баштионик не заборавља свој народ!

12. јануар 2021.

Одувијек сам имала жељу отићи у Глину. 3апалити свијеће за наше мученике који постpадаше од комшијске каме. Одувијек имала жељу видјети мјесто гдје су на превару доведени и мучки поклани. Хтједох отићи у неко боље вријеме, у љето кад се класје повија и руди.Кад мирише зрело воће и поврће. Пише: Сандра Благић Ваљда да ублажим Покољ и ту свирепост љепшим сунчанијим даном.Али , Tо тако не бива! У Глину кренусмо доставити помоћ Србима који пострадаше од земљотреса. Xладни јануарски дан. Студен, магла и снијег. Онда блато, киша и сва силна порушена огњишта која су задњих децембарских и јануарских дана земљотреси скроз уништили. Док пролазимо кроз Глинске улице и село Мајске

Игор Маројевић: „Бележио сам податке о Јасеновцу не знајући да ћу написати роман о томе“ ВИДЕО

11. јануар 2021.

Игор Маројевић, аутор књиге „Остаци света“ добитник је награде „Троношки родослов“ и истиче како у том роману има више од 50 одсто фикције. Овај роман фикционализује претежно женски логор у Јасеновцу. То је део логора три који је био мало изучен зато што су жене смештене тамо биле сужњи, а постојао је табу да не сме да се прича о напаствовању, а то се дешавало тамо масовно, уз остала зверства“, рекао је Маројевић за телевизију Прва. Наглашава да се логором Јасеновац бавио и пре него што је почео да се бави писањем. „Јасеновац ме је заинтересовао кад је почео вишестраначки систем и када су се појавили тематски моменти о том