Dušan Bastašić, аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Dušan Bastašić » Страна 125

Борба против заборава: Крвави пир усташе фра Филиповића

2. фебруар 2021.

Пошто су му извели девојчицу Радојку Гламочанин, Филипивић је дете заклао пред разредом, тражећи од усташа да следе његов пример. Мој циљ је да указујем на заборав, бар пером да истину и чињенице отргнем од заборава. Једино што је преостало да борбу водимо против заборава и прашину скидамо са истине и чињеница, бар овако индивидуално. Пише: Ђорђе Бојанић, историчар Чињеница је да лош однос имамо према сопственој историји… а увек нам је била преча та „наметнута историја“. Вероватно, а није ни чудо (када знамо у ком времену смо живели) па зато део нас не зна да је у школском дворишту школе ,,Ђура Јакшић“ у Шарговцу (у близини Бањалуке) 1942. год

Исповијест пуковника ВРС Данета Лукајића (2): Правда не станује у хрватском правосуђу

2. фебруар 2021.

Правда није задовољена и зато су моји адвокати искористили ванредни правни лијек и поднијели тужбу Уставном суду Хрватске, а уколико ни тамо не дочекам правду, ићи су до Европског суда за људска права у Стразбуру, јер желим са свог имена да скинем етикету ратног злочинца. Овим ријечима наставља своју исповијест пензионисани пуковник Војске Републике Српске Дане Лукајић који је 20. јануара ове године из затвора у Глини пребачен у Казнено-поправни завод Туњице на издржавање шестогодишње затворске казне за ратни злочин над ратним заробљеницима коју му је у монтираном процесу изрекао Жупанијски суд у Загребу, а потврдио Врховни суд Хрватске. – Правда и истина не станују у хрватском правосуђу, бар за

Михаило Меденица: „Дара из Јасеновца“…

1. фебруар 2021.

„Дара из Јасеновца” је више од филма и заиста нема ничег бесмисленијег и срамотнијег него да се у сред Србије води полемика за и против њега?! Сваки спомен Јасеновца, слово и реч о њему – морају бити спомен, слово и реч сваког од нас, јер Србије је више под земљом неголи на њој, и ко год каже да тишини морамо оставити оно под земљом тај над њом живи бедни заборав… Једноставно, док не славимо страдања – страдаћемо у „слави“… Кад кажем да морамо славити страдања наравно да не мислим на вашарење костију већ да једном за свагда будемо начисто колико је невине српске крви проливено само зато што је –

Мастиловић: Сарајево се боји истине о страдању Срба

1. фебруар 2021.

Историчар Драга Мастиловић рекао је да је Сарајево велико стратиште Срба и да достојанственим спомеником обиљежити и сачувати од заборава страдање српског цивилног становништва у граду који су стварали, градили, културно, научно и умјетнички подизали и на крају били сатрвени и у њему уништени – није само обавеза и дуг према страдалницима, већ и залог даљег опстанка и постојања Срба на овим просторима. Драга МастиловићФото: СРНА Реагујући на негодовања која већ стижу из Сарајева на иницијативу Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ да на Врацама, дијелу који припада Републици Српској, буде изграђен споменик у знак сјећања на страдале Србе, Мастиловић је рекао да се иза тога крије страх

Исповијест пуковника Војске РС Данета Лукајића, осуђеног у монтираном процесу пред хрватским правосуђем (1): Све су изрежирали с циљем сатанизације мене, Српске и Срба

1. фебруар 2021.

Никада никога у животу нисам ударио, а камоли немоћну особу у логору, савјесно сам обављао своју дужност у логору за ратне заробљенике “Мањача” током тешких шест мјесеци 1992. године и потпуно сам невин човјек и пред Богом и пред људима. Овим ријечима своју исповијест за наш лист почиње пензионисани пуковник Војске Републике Српске Дане Лукајић који је 20. јануара ове године из затвора у Глини пребачен у казнено-поправни завод Туњице на издржавање шестогодишње затворске казне за ратни злочин над заробљеницима коју му је у монтираном процесу изрекло хрватско правосуђе. – Нисам ништа чинио што је забрањено Женевском конвенцијом. Чинио сам све што сам био дужан и захваљујући томе многа недјела

Гидеон Грајф: Врхунац усташких злодела представљају концентрациони логори за децу

31. јануар 2021.

Логори у којима су деца изгладњивана до смрти типичан су усташки изум, који потврђује најмонструознији, непоновљив злочин, рекао Гидеон Грајф. Професор др Гидеон Грајф изјавио је да Јасеновац представљао „балкански Аушвиц“, те да су усташе, за разлику од Немаца, уживале у убијању. Израелски историчар је у својој студији набројао 57 начина на које су усташе убијале људе. „Уз поклич „За дом спремни“, усташе су своје жртве, пре свих Србе, давиле у Сави, тровале цијанидом, топиле у сапун, убијале чекићем, маљем, вешале их, чупале им гркљане, одсецале тестисе, вадиле им делове утробе, убијале труднице струјом… Дечије главе разбијали су о зидове“, навео је Грајф у интервјуу за Вечерње новости. Грајф истиче

Три критике „Даре“ на IMDB

30. јануар 2021.

Неки проницљиви филмски гледаоци могли би да одбаце филм „Дара из Јасеновца“ као курс у Холокаусту 101, филму који је можда прављен првенствено за 40% Американаца који никада нису чули за Холокауст и оне који би могли бити поштоваоци нацистичких логора за истребљење, као они који су покушали пуч у нашем главном граду (прим. нереди у Вашингтону 2021.). Међутим, филм Предрага Антонијевића јединствен јер приказује карактер концентрационих логора НДХ, земље коју су створили ултранационалистички, расистички, ксенофобични, антисемитски, антиромски, антисрпски припадници усташког режима. Оригинал: Reviewed for Shockya.com & BigAppleReviews.net linked from Rotten Tomatoes by: Harvey Karten Редитељ Антонијевић (рођен у Нишу, Србија, Југославија 1959.) чији је филм „ Breaking at the

Саво Штрбац: Хрвати процесирају хиљаде Срба за сваковрсне ратне злочине

30. јануар 2021.

Хрвати континуираним и несметаним процесирањем припадника бивших ЈНА и СВК за сваковрсне ратне злочине поткрепљују свој званични државни наратив o рату. Југословенске снаге у Вуковару (Фото: Tumblr) У децембру 2020. године пред хрватским судовима заказане су главне расправе у 14 предмета због ратних злочина у којима је обухваћено укупно 59 оптуженика: пред Жупанијским судом у Загребу заказане се расправе у седам предмета против 46 оптуженика, пред ЖС у Осијеку у четири предмета против седам оптуженика и пред Жупанијским судом у Сплиту у три предмета против шест оптуженика. Четворици се суди у присуству и сви су екстрадирани из других држава, а свим осталима у одсуству. Сви оптужени су припадници бивше ЈНА

Ђурђица Драгаш: Где вам је дом?

29. јануар 2021.

Иии… шта кажете… где је дом? Па… тамо где су моје две мачке… у Лос Анђелесу! Овај завршни део интервјуа који је недавно емитован у знак сећања на преминулу глумицу Миру Фурлан, данима ме прогони! Постављам сама себи то питање и не знам одговор. Ваљда је то нормално кад преживиш оно што смо, на различит начин и у различитим околностима, али уз сличну „матрицу“, преживели ја, Мира и стотине хиљада избеглица из бивше Југославије. Где ми је дом?! Овде у Београду, где живим већ 30 година, у војвођанском селу где ми живе родитељи, сестра и њена деца, у селу у срцу Србије у које сам се заљубила или тамо далеко,

Академик Василије Крестић iизјава новинарима у Академији наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/, гдје је представљена његова студија чији је издавач Удружење за одбрану ћирилице "Добрица Ерић" из Београда.

Василије Крестић: О САНУ и њеном председнику

29. јануар 2021.

Не делим мишљење председника САНУ господина Костића да су Косово и Метохија и de facto и de jure изгубљени. Међутим, нисам спреман да оспорим право господину Костићу да о статусу Косова и Метохије мисли другачије од мене. У протестима који су се збили против САНУ и њеног председника Владимира Костића више пута, у разним приликама, неки од протестаната су ме позивали да се изјасним о читавој ситуацији која се тиче Академије и њеног челног човека а у вези с његовим изјавама о статусу Косова и Метохије. Нисам бежао од оглашавања, али, упркос позиву протестаната да се огласим, мене нико, ниједан новинар, ниједан медиј до данас није позвао да дам било

НИСМО УСПЕЛИ, АЛИ ТО НЕ ЗНАЧИ ДА НЕЋЕМО! Клинички центар у Нишу неће бити назван по др Лази

29. јануар 2021.

Влада Србије одлучила је да се нишки Клинички центар убудуће зове Универзитетски клинички центар Ниш, а разлог је нови План мреже здравствених установа. БИО ЈЕ ВЕЛИКИ РОДОЉУБ, ХИРУРГ, ДОБРОВОЉАЦ, ЧОВЕК! НЕКА МУ ЈЕ ЛАКА ЗЕМЉА! ВИРУС КОРОНА ЈЕ УСКРАТИО ЈОШ ЈЕДАН ПЛЕМЕНИТИ ЖИВОТ. Ова вест изненадила је и разочарала више од 12.500 потписника петиције и чланова Фејсбук-групе која негује лик и дело др Лазића има 53.100 чланова, ову групу води (администратор) Зоран Бајић. И даље мислимо да је др Лаза заслужио да КЛИНИЧКИ ЦЕНТАР носи његово име и презиме. Уједињене две петиције са истим циљем, Зорана Бајића и Ђорђа Бојанића. ПОТПИШИ ПЕТИЦИЈУ (отвори линк)… Петицију покренуо, Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја

На оптужбе из “Варајетија” одговориће организације које се баве Холокаустом

29. јануар 2021.

Режисер филма “Дара из Јасеновца” Предраг Гага Антонијевић рекао је да ће на писање критичара филмског магазина “Варајети” Џеја Вајсберга, да је овај филм “српски националистички памфлет”, услиједити одговори организација у Америци које се баве Холокаустом. “На критику се обично не одговара, али ово није критика. За 40 година каријере још нисам видео овако нешто. Ово није критика, нити је таквом сматрају дистрибутери као ни многе организације које се баве Холокаустом. Сви су затечени”, рекао је Антонијевић. Он је рекао да је Вајсбергово писање о српском кандидату за “Оскара” једна врста политичке етикете која, прије свега, има циљ да се збуне и уплаше гласачи у Америчкој филмској академији, да се

СКАНДАЛОЗНА АМЕРИЧКА КРИТИКА „ДАРЕ ИЗ ЈАСЕНОВЦА“: То је српска расистичка пропаганда

28. јануар 2021.

Филм „Дара из Јасеновца“, домаћи кандидат за „Оскара“ који приказује страдање нашег народа у озлоглашеном хрватском концентрационом логорукроз визуру девојчице , од свог настанка се налази на удару критика. Прво је филм био на удару хрватских филмских критичара, који су ламентирали због тога што Срби улажу у филмове у којима су Хрвати приказани као „лоши момци“, док хрватска држава не ради ништа по том питању. Међутим, нова скандалозна критика Џеја Вајсберга, колумнисте америчког часописа „Варајети“ има много мрачнији тон и труди се да докаже како је српски филм о Јасеновцу – пропаганда која има за циљ територијално ширење и експанзију расистичке политике. Вајсберг је дакле, успео да напише скандалозну „критику“ која је

Сремска Митровица: Обележавање осам деценија од Априлског рата и оснивања НДХ

28. јануар 2021.

Централна манифестација обележавања осам деценија Априлског рата планирана је за недељу, 11. април, каже Стево Лапчевић. „Митровачки одред“ одаје почаст краљевској војсци Најпре ће у априлу бити обележено 80 година од Априлског рата на простору Сремске Митровице, а потом и неславна годишњица оснивања НДХ која је током свог тужног постојања прогутала на хиљаде Сремаца, махом Срба. Након што су се прошле године, у оквиру обележавања стогодишњице уједињења Срема са Србијом одужили Краљу Петру, Митровчани ће ове године, низом активности, обележити осам деценија од почетка Другог светског рата. Најпре ће у априлу бити обележено 80 година од Априлског рата на простору Сремске Митровице, а потом и неславна годишњица оснивања НДХ која

УЧИТЕЉ ПОБОЖНОСТИ И ЧЕСТИТОСТИ: Данас је Свети Сава

27. јануар 2021.

Српска православна црква данас слави дан свог утемељивача. Од половине 19. века Савиндан се слави као школска слава. Свети Сава је слављен и као заштитник заната. У српским православним храмовима на данашњи дан се прославља спомен оснивача Српске православне цркве. Свети Сава је своју отаџбину препородио и просветио, био учитељ побожности и честитости. Свети Сава је био најмлађи син великог жупана Стефана Немање, крштен као Растко. Када се замонашио на Светој гори узео је име Сава. Његовим устоличењем за архиепископа 1219. године утемељена је и аутокефална Српска православна црква. Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности, па је стога и заштитник просветних установа. Заједно са оцем Стефаном, замонашеним као