Dušan Bastašić, аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Dušan Bastašić » Страна 111

Хаџи Раде Р. Лаловић: Један модел изградње личног и националног идентитета и његовање културе сјећања у школској пракси

1. јун 2021.

Разматрајући тему Изградња личног и националног идентитета и култура сјећања у истоименом тексту објављеном у часопису Нова зора бр. 67/2020 нагласили смо да проучавање злочина над Србима и његовање културе сјећања на та страдања треба осмислити тако да то проучавање буде системско и засновано на сличној логици на којој културу сјећања на Холокауст његују Јевреји. Текст је настао као резултат властитог проучавања српске поезије страдања и патње с циљем развијања и даљег осмишљавања школског проучавања наставне теме I и II свјетски рат, страдање Срба, Јевреја и Рома у тим ратовима која је у НПП у Републици Српској из наставних предмета Српски језик и Историја уврштена прије двије школске године. У дефинисању садржаја

ПРВИ КРСНИ ХОД ДО ДУБОКЕ ДОЛИНЕ У СУРДУЛИЦИ (видео/фото)

31. мај 2021.

После више од једног века успели смо да организујемо први КРСНИ ХОД ДО ДУБОКЕ ДОЛИНЕ У СУРДУЛИЦИ. Место страдалаштва српског народа од бугарских окупатора. Страдало је преко 4000 Срба, на зверски начин, а разлог познат само Бугарима. У организацији СПЦ и Удружења потомака ратника ослободилачких ратова Србије – Окружни одбор Врање и Општински одбор Сурдулица у Сурдулици је данас, 29. маја 2021. године обележена слава Светих Сурдуличких мученика и организован велики крстни ход до Дубоке долине – једног од највећих стратишта на југу Србије током Првог светског рата. На овом месту је према документима Међународне савезничке комисије убијено неколико хиљада српских цивила од стране бугарских окупатора. У славу и част

Обиљежено 79 година од масовног покоља Срба у Старом Броду (ФОТО/ВИДЕО)

31. мај 2021.

У Старом Броду код Вишеграда обиљежено је 79 година од злочина над више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске регије, које су побиле усташе Јуре Францетића. Служен је парастос убијеним српским цивилима, након чега су положени вијенци код спомен-обиљежја и цвијеће у ријеку Дрину. Парастосу су присуствовали ресорни министар Душко Милуновић, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић, предсједник Борачке организације Миломир Савчић, те бројне друге делегације. Овај догађај у организацији Одбора Владе Српске за његовање традиције ослободилачких ратова обиљежава се уз поштовање свих епидемиолошких мјера, уз ограничен број грађана у складу са закључцима Републичког штаба за ванредне ситуације. Усташке јединице, предвођене Јуром Францетићем, покренуле су у прољеће 1942. године офанзиву са

ВЛАДИМИР УМЕЉИЋ: ЈАСЕНОВАЦ, ЗЕМАЉСКА ИСПОСТАВА ПАКЛА, СТРАШНА ПАРАДИГМА СРБОЦИДА ХРВАТСКЕ ДРЖАВЕ 1941-1945.

30. мај 2021.

Број жртава, аргументативна дискусија и острашћена полемика Само у једној ствари се (скоро) сви истраживачи слажу у погледу жртава Јасеновца и Србоцида[1], наиме, да њихов број још увек није дефинитивно утврђен и да ће се, услед недостатка примарних историјских извора, тешко икада доћи до финалних и егзактних резултата. Сходно томе, могло би се помислити да ако се занемаре екстремна мишљења са српске („Број српских жртава Јасеновца износи од 750.000 до 1.200.000 душа“) и још драстичније са хрватске стране („У сабирноме и радноме логору Јасеновац, дакле у свим логорским радионицама и подлогорима, на раду у шуми и слично, и у логору Стара Градишка, живот је од свих могућих узрока изгубило

Сјећање у Старом Броду: Ради ли свако свој посао?

30. мај 2021.

Обиљежавање 79. годишњице сјећања на 6.000 жртава које су хрватске и муслиманске усташе сатјерале уз Дрину и побиле и најсвирепије поклале, пада на дан Св. Вукашина Јасеновачког и Клепачког. Пише: Дани(ј)ел Симић Ово је само једно од стратишта српског народа у Независној Држави Хрватској током Другог свјетског рата, али једно од ријетких које има достојан споменик. Споменик који свој изглед мијења водостајем бране језера Перућац. Посебно је битно што је тај концепт по мјери српског, а не других народа. Овај споменик је путоказ како треба обиљежити и све остале историјске топониме који су објашњење зашто су Срби данас у идеолошко-демографском повлачењу. Читав меморијални комплекс, аутора Новице Мотике је можда први

Басташић: Трагедија наша је да ми Срби немамо ни календар нашег геноцида и страдања

28. мај 2021.

Удружење „Јадовно 1941.“поред осталих активности, обележава места Покоља на подручју које је покривала НДХ. Тешко да ћете у Израелу наћи таква удружења као Јадовно 1941, зато што поштоваоци жртава нису задовољни институциoналним односом у Србији и Републици Српској према тој тако важној и судбоносној теми – рекао је Басташић. Извор: СРПСКА ИСТОРИЈА

ИСПЛАКАНИ ОКЕАН ЈОШ НИЈЕ ПРЕСУШИО: У БиХ се заклињу у мултиетничност, а најтежи пакао рата прошли су сарајевски Срби

28. мај 2021.

Још се не зна где су тела 260 људи, од 800 несталих колико је званично пријављено. Пише: Душан СТОЈАКОВИЋ Рат у Босни и Херцеговини однео је 100.000 жртава. На хиљаде је неутешних мајки, очева, сестара, браће, ћерки и синова остало без својих најмилијих. Само један живот, само једна суза је била превише. Исплакани океан ни данас није пресушио. Када топови утихну, своде се рачуни. Статистика скоро да подразумева да су војници гинули. Али, гинули су и убијани и обични грађани. Коме је било најтеже? Борци су знали оног тренутка када су узели пушке да могу бити на нишану супротне стране. У своју одлуку урачунали су могућност погибије. Међутим, они који

У САРАЈЕВУ УБИЈЕНО 3.000 СРБА, ДВЕ ТРЕЋИНЕ ЦИВИЛИ: Извештај независне међународне комисије – Изетбеговић отворио 211 логора!

27. мај 2021.

У Сарајеву је током рата у БиХ убијено око 3.000 српских цивила, а 1.700 их је тешко рањено, наводи се извештају Независне међународне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву од 1991. до 1995. године. Пише: О. МАТАВУЉ Комисија, која је формирана по налогу Владе Републике Српске, констатује да две трећине мртвих и рањених нису имале везе с ратним дејствима, већ са злочиначким делима. – У Сарајеву је било 211 логора и места заточења Срба. На хиљаде их је затворено без јасног повода, а затвореници су претрпели најтеже насиље, искључиво због националности – наводи се у резимеу. Додаје се да је пријављено 800 несталих Срба на подручју града Сарајева, који

Радован Калабић: Сам је феномен што смо ми Срби до сад опстали

26. мај 2021.

Ми Срби смо одређени са четири темеља идентитетска а то су: Светосавље, Косовски Завет, Српски језик и ћирилично писмо. Све је то један заједнички блок који нас Србе чини Србима. Част ми је да присуствујем Слави, као и служби јутрос удружења Ћирилица, како српска удружења и започињу своје Славе, у цркви као што је било јутрос, са службом у цркви Светог Саве. Ја ћу за овај тренутак, и ако је он свечан, покушати прво да вам одам једно велико признање, јер се ви по мом скромном мишљењу налазите на једном од најтежих фронтова у одбрани српског националног и културног идентитета. По редоследу ствари он би био четврти, али можда и

ФЕЉТОН – ПОЗИВ НА ЛИНЧ СВИХ СРБА: Директива Територијалне одбране није била ништа друго до објава рата СФРЈ и ЈНА

25. мај 2021.

Упркос непрекидном хаосу у граду, лидери СДС-а покушавали су да сачувају мир. Упркос ризику да буде убијен, предсједавајући парламента Момчило Крајишник вратио се у град и у име СДС-а сусрео се са Алијом Изетбеговићем у Сарајеву, у напуштеној згради парламента РБиХ. Приредили: Драган Вујичић и Иван Миладиновић Предложио је неколико опција за преуређење статуса Сарајева, али не и његову подјелу, „јер су се међународни посредници противили новом Берлинском зиду“ (Крајишник, 2011, стр. 424). Алија Изетбеговић је одбио. Крајишник је дао Изетбеговићу скупу оловку као опроштајни поклон и растали су се. На 69. засједању, 14. априла 1992. године, Предсједништво РБиХ Алије Изетбеговића прогласило је СДС „агресором и тоталитарном странком“: „У Босни

Стипе Пилић и Бланка Матковић: Од средине 19. вијека Јасеновац средишња тачка српских освајања према западу

24. мај 2021.

Већ од половице 19. стољећа Јасеновац је постао једно од средишњих точака српских освајања према западу, рекао је Стипе Пилић У Мостару је представљена књига Јасеновац и послијератни Јасеновачки логори: геостратешка точка великосрпске политике и пропагандни покретач њезина ширења према западу аутора Стипе Пилића и Бланке Матковић. Сарајстански Кликс то објављује без и једне ријечи осуде или бар указивања на стварност. На промоцији је, између осталих, био и министар МУП Херцеговачко-неретванске жупаније Слађан Беванда, али за Кликс то није ништа необично, те он даје наднаслов – другачије гледиште?! То „другачије гледиште“, никако се не би могло десити да су у питању Јевреји, а не Срби, ти који су жртве историјског

Рори Јеоманс: Устaшки злoчини пoкушaj су уклaњaњa сличнoсти сa Србимa

24. мај 2021.

Зa убиjaњa и мрцвaрeњa мoрaш имaти личну и eмoтивну пoвeзaнoст, a брojнe устaшe билe су мрзилaчки нaстрojeни прeмa Србимa и приje рaтa, зa рaзлику oд oднoсa прeмa Јеврејима и Рoмимa нaд кojимa je тaкoђeр пoчињeн гeнoцид, aли кojи су тeк у нeким случajeвимa убиjaни ритуaлнo, рeкao je Рoри Јeoмaнс (Rory Yeomans). Пише: Ненад Јовановић Срби су били жртвe гeнoцидa пoчињeнoг у НДХ и тo нeгaциoнисти нe мoгу пoрeћи, стaв je бритaнскoг истoричaрa Рoријa Јeoмaнсa кojи je излoжиo нa прeдaвaњу „Жртвa и тeрoр: Прeмa мимeтичкoj тeoриjи устaшкoг убиjaњa“ (Sacrifice and Terror: Towards a Mimetic Theory of Ustasha Killing), кoje je у oргaнизaциjи СНВ-a и чaсoписa Tрaгoви, пoвoдoм 80-гoдишњицe устaшких злoчинa у

Мастиловић: Лажни историјски мит сарајевских памфлетиста историографије

24. мај 2021.

Историчар Драга Мастиловић изјавио је да је БиХ као државни пројекат утемељена на неколико крупних историјских лажи, међу којима је и успостављање историјских паралела између Другог свјетског рата и грађанског рата у БиХ 1992-1995. године. -БиХ као државни пројекат утемељена је на неколико крупних историјских лажи, од којих су главне смишљене и пласиране још у вријеме аустроугарске управе, а на које су се касније додавале и дограђивале друге лажи, да би данас све оне заједно биле доведене до апсурда- рекао је Мастиловић Срни. Једна од тих крупних историјских лажи, веома популарних у данашње вријеме у једном дијелу БиХ, указао је он, јесте и успостављање историјских паралела између Другог свјетског рата

У плану снимање филма о српским заробљеницима у Норвешкој

24. мај 2021.

За Српску историју говори норвешки режисер Kjetil Palmquist. Планирамо снимање филма такође и у Србији. Циљ нам је да пронађемо преживеле заробљенике као и њихове потомке. Камером бисмо забележили њихова сведочења, која бисмо касније преточили у документарни филм. Сматрам да ова тема не сме бити заборављена већ желимо да филмом прикажемо будућим генерацијама, колика је жртва свих невино страдалих у другом светском рату. За сајт Српска историја говори познати Норвешки режисер Kjetil Palmquist, намера му је да сними филм о Српским заробљеницима у Норвешкој. Интервју води Бранко Димески У продукцији ваше филмске продукцијске куће PQS медиа публика је могла погледати преко четрдесет сјајних документарних филмова. Режирали сте филм „Ноћ Бомби“ који

ФЕЉТОН – НАСИЉЕ НА УЛИЦАМА САРАЈЕВА: Банде СДА пљачкале су по центру, све радње биле су срушене и празне

23. мај 2021.

Специјална полицијска јединица под Драганом Викићем провалила је у хотел „Холидеј ин“ и ухапсила чланове СДС-а које су пронашли на лицу мјеста. Приредили: Драган Вујичић и Иван Миладиновић Они су одведени у Полицијску станицу у Лугавиновој улици, претучени и испитивани. Према њиховим изјавама, нико од њих није имао снајперске пушке нити је пуцао на демонстранте. Код њих није нађено оружје. Како није било инкриминирајућих доказа против њих, пуштени су након два дана. Сви запослени у хотелу, за које је ЦСБ сумњао да су повезани са СДС-ом, такође су ухапшени. Међународни новинари су насилно „евакуисани“, док је „Холидеј ин“ опљачкан. Сарајевска полиција, као и друге државне институције, практично су етнички очишћени