Анте Томић: Ратни злочинац ће одлучивати о судбини Срба у Хрватској

Хрватски писац о односима Београда и Загреба, парламентарним изборима, бившоj земљи, истини о коjоj пише а коjа му угрожава живот. Не знам шта овде очекуjе преостали живаљ, jер и ХДЗ и СДП могу у коалициjу са Главашем. Живимо у страшном терору jедноумља

ХРВАТСКИ писац, колумниста и сценариста Анте Томић доскора jе успевао да оно о чему пише у новинама не загађуjе његове књиге. Онда jе у неком тренутку схватио да у родноj Далматинскоj загори ниjе остало много сељака са коjима jе одрастао и о коjима пише. Наjлуђе jе, како каже, што су се одселили у градове и постали господари туђих живота. Један од њих jе Тома Поскок, главни jунак његовог романа „Величанствени Поскокови“, коjи jе представио на овогодишњем Саjму књига у Београду.

– Ти ликови из камењара постали су моћ – политичка и привредна власт. И нису безазлени, већ су опасни. Јунак мог романа jе наjбогатиjи човек у земљи – каже Томић за „Новости“. – Можда се неко препознаjе у моjим ликовима, али трудио сам се да се одмакнем од стварних личности.

Пишете о спрези бизнисмена, политичара и црквених власти. Колико jе та спрега погубна за истинске друштвене вредности?

– Та спрега jе смрвила хрватско друштво. Због некаквих ситних интереса и похлепе уништене су друштвене вредности. Солидарност, коjе волим бар да се сећам, као да jе сасвим ишчезла.

Може ли се, и како, тим погубним везама стати на пут?

– Мислим да су сви они у суштини слаби и безначаjни људи коjи су заправо само у великоj улози моћни. И зато су се уротили да задрже власт. Не мислим да jе ико од њих посебно jак.

о Зашто сте у Сплиту, где живите, обележени као „четник“ мада и они коjи вас критикуjу знаjу да вам порекло ниjе српско?

– Некако jе разумљиво да чуjем разна погрдна имена. Свашта ми људи добацуjу: Југословен, четник, комуниста… Зна да буде неприjатно, али то jе већ уобичаjен репортоар. Трудим се да будем поштен према себи и да говорим истину. Некад смо слободниjе мислили и говорили, данас живимо у страшном терору jедноумља, људи се коjешта боjе да кажу.

НАЦИОНАЛИСТИЧКА ХИСТЕРИЈА ДА ли jе велика Југославиjа, ипак, могла да преживи? Читава националистичка хистериjа толико се била захуктала да нико ниjе желео да jе сачува. Националисти су се свесрдно трудили да све пропадне. Углавном смо за све сами криви, jер не мислим да jе икоме у Америци и НАТО савезу посебно стало до Хрватске, као што не веруjем да jе икоме у Русиjи посебно стало до Србиjе.

Да ли сте, ипак, уплашени за своj живот због истине коjа многе жуља?

– Не, не боjим се, али понекад будем уморан. Пожелим да могу да живим у пристоjниjоj земљи, пристоjниjем друштву, међу пристоjниjим људима. Сигуран сам да ће страшни националисти коjи се хране националистичком мржњом сваке изборе све лакше добиjати, зато што ће паметни отићи из Хрватске. Остаће само неписмени и необразовани коjи природно гласаjу за те маниjаке.

У Хрватскоj су, уочи данашњих избора, леви кренули удесно, десни мало спориjе улево. Томислав Карамарко или Зоран Милановић?

– Карамарко и ХДЗ су у благоj предности и, по мом скромном суду, заправо су десниjи него икад. Десниjи него што jе био Фрањо Туђман. Кренули су са врло тврдом националистичком реториком. То ме, искрено, испуњава зебњом. И не само мене! Чињеница jе да ће тесно победити ХДЗ, али ни ХДЗ и Карамарко, ни СДП и Милановић неће имати већину да направе владу. Биће важни гласови малих странака и националних мањина. Рецимо, биће важна три гласа коjа ће да освоjи странка Бранимира Главаша. Оно што мене ужасава више од ичега jе да ни ХДЗ, ни СДП неће бити гадљиво да, ако буду у прилици, уђу у коалициjу са странком jедног осуђеног хашког злочинца. То ми jе горе од ичега!

РАЗБЕСНЕЋЕ МНОГЕ СПРЕМАТЕ нови филм са Раjком Грлићем, шта jе тема и докле сте стигли?
То jе сумрачна прича са елементима чудног хумора. Зове се „Устав Републике Хрватске“, а игра Небоjша Глоговац. Бави се односом Срба и Хрвата. Све се догађа у два стана између троjе чудних људи. Поjављуjу се некакви ликови коjи се воле облачити у женску одећу, усташе и Срби. Филм jе на моменте тежак за гледање и сигуран сам да ће многе разбеснети. Пуно ће људи мрзети таj филм, али мени се то свиђа. Мислим да jе добар.

Чему могу да се надаjу Срби у Хрватскоj ако победи ХДЗ? Да ли jе националистичка реторика само предизборна прича?

– Не знам. Досад jе то била само реторика, али наjаве не звуче добро. Боjим се политичког реваншизма и jедноумља. Ако Карамарко наjављуjе промену назива Хрватског народног казалишта у Риjеци, а не само смену Оливера Фрљића коjи га води, какав ће тек став имати према другачиjима!

За Хрватску кажете да jе у социjалном, образовном, културном и технолошком смислу поражена земља, зашто?

– Не мислим да jе буквално поражена, али имамо озбиљан проблем. Хрватска постоjи 24 године. Сад jе негде на половини времена колико jе траjала СФРЈ, а нема ни десетину достигнућа коjе jе имала та држава. Ни привредних, ни образовних, ни у здравству.

Зашто jе сада тако?

– Говоримо да време социjализма ниjе ваљало. У Хрватскоj, претпостављам да jе ситуациjа слична и у Србиjи, деца иду у школе саграђене у време социjализма. Од тада у Хрватскоj ниjе саграђена ниjедна болница, не улажемо у технологиjу и образовање. Сада смо jако напредни. Живимо у капитализму, а нисмо урадили ништа спомена вредно. Све нове државе су инфериорне у односу на СФРЈ. То jе застрашуjуће и то ме брине. Недавно сам писао о кошаркашком клубу Југопластика, коjи jе носио име фабрике коjа га jе финансирала. Та фабрика jе запошљавала шест хиљада људи. Знате ли сад неки комбинат коjи запошљава шест хиљада људи?! Тога више нема. Све jе смрвљено у прах.

Шта повезуjе а шта раздваjа Србе и Хрвате?

– Повезуjе нас исти jезик коjи говоримо. Ми смо по свему слични. У време лудила око прославе годишњице „Олуjе“ рекао сам да Хрвати немаjу никог ближег од Срба и Срби ближег од Хрвата.

Зашто нам jе онда потребан мали повод да се озбиљно завадимо?

– То jе ваљда тако. Кад се мало разликуjете, онда вам треба jако мало да полудите.

Да ли и данас, кад погледате снимке „Олуjе“, помислите да jе и „jедан део вас отишао преко Босне на тракторима“, као што сте своjевремено написали?

– Искрено ми jе жао кад погледам празна српска села и куће коjе труну. И, мислим да jе део нас отишао на тракторима и да смо неповратно осакаћени и као друштво и као народ.

Веруjете ли у повратак Срба у Хрватску?

Не. Сад jе касно. Требало jе одмах реаговати. У међувремену су ти људи коjи су отишли направили неке животе у Србиjи или у Канади.

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести:

Главаш: Црнокошуљаши добиjаjу велики камп за обуку

ГЛАВАШ ПОСТРОЈИО СТРАНАЧКУ ГАРДУ Присегнули младићи у црним одорама и с црним береткама, увjежбаваjу их умировљени заповjедници ХВ-а

ЦРНОКОШУЉАШИ ПРЕД ЗГРАДОМ САБОРА