Календар Покоља: 31. јул 1941 и 1942, дан када су почињени многобројни злочини над Србима

Садиловац, Кордун – Дана 31.07.1942. године усташки зликовци су у цркви Рођења Пресвете Богородице, побили и запалили 463 мушкарца, жена и деце (од којих 149 млађих од 13 година) из Садиловца, Бугара, Липоваче и околних села. Једини грех ових невино пострадалих људи је био то што су Срби Православци. У овом стравичном злочину у току Другог светског рата нестало је око 70% становништва овог краја.

Извор: Књига: Миле Затезало: Крик под звоником Садиловачке цркве

Кључ. У ноћи између 31. јула и 01. августа 1941. године у основној школи у Кључу и у потоку код шумске управе усташе су убиле 542 лица. Највише их је било из Копјенице.

Извор: Страхиња Курдулија, Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945, Привредне вести “Europublic” Д.О.О., Историјски институт САНУ, Београд 1993., стр. 32.

Динко Давидов, Тотални геноцид, Независна Држава Хрватска 1941 – 1945, Завод за уџбенике, Београд 2013., стр. 173. Аутор наводи број од 1700 убијених Срба.

Јама Голубњача код Пријебоја, котар Кореница (Пријебојска јама). Усташе су 26. јула 1941. године довели у жандармеријску станицу у Бунић око 80 Срба похватаних по околним селима и засеоцима. Ту су их држали два дана без хране. Говорили су им да иду два мјесеца на “рад” и да им неће дирати породице. Из Бунића су кренули пјешице за Кореницу 28. јула 1941. године, уз пратњу десетак усташа. Смјештени су у велики магацин у Кореници који је том приликом претворен у затвор. Број затвореника тих дана у магацину и судској згради био је 142 или 143. У Кореници су остали 29. и 30. јула 1941. године под италијанском и усташком стражом. Број затвореника тих дана у магацину и судској згради био је 142 или 143. Тридесетог јула 1941. године око 3 или 4 сата послије подне започела је “прозивка”, која је била другачија од оних претходних. Једног по једног затвореника су звали и везивали. Везивање је трајало до пола ноћи 30. јула 1941. године. Поворка кола натрпана са повезаним Србима отишла је у два сата послије поноћи, односно рано ујутро 31. јула 1941. године из Коренице. Усташе су се вратиле са празним колима послије два и по сата, у грануће сунца 31. јула 1941. године. Из затвора је успјело побјећи према Пљешевици 12 Срба међу којима је био Петар Коруга Пејо.

Тог 31. јула 1941. године бачено је у јаму Голубњачу код Пријебоја у близини Плитвичких језера 119 Срба.

Извор: Котар Кореница и котар Удбина у НОР-у и социјалистичкој изградњи, Хисторијски архив, Карловац 1979., стр. 282-285.

Страхиња Курдулија, Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945, Привредне вести “Europublic” Д.О.О., Историјски институт САНУ, Београд 1993., на стр. 39 аутор говори да је на том локалитету у неколико дана поклано 150 Срба.

Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД  Просвјета, Загреб 2005., стр. 340, 355.

Гојко Везмар, Усташко-окупаторски злочини у Лици 1941-1945, Музеј жртава геноцида, Удружење Срба из Хрватске, Београд 2004., стр. 97.

Мирко Рапаић, Личка трагедија, Српска реч, Београд 1999., стр. 105-113(спомиње се да је на Пријебоју по неким извјештајима убијено између 165 и 400 Срба), 116-117(списак поубијаних Срба на Пријебоју),  228-229.

Шума Кобиљача код Бучице, Глина. Усташе из Бучице и Ишека предвођени усташама повратницима су 31. јула 1941. године похватали 43 мушкарца у селу Голиња (котар Вргинмост), одвели их најприје у Бучицу, а затим у шуму Кобиљачу гдје су их истог дана звјерски поубијали заједно са групом ухваћених мушкараца из села Цремушница и  Горња Трстеница. Са стратишта везани жицом успјели су побјећи Милан Које Мраовић(погинуо 1943. код Гламоча) и Душан Јовановић Кусац, који је поново ухваћен, али иако везан и други пут је успио побјећи. Тог дана страдао је 41 Србин из села Голиња.

Извор: Душан Баић, Котар Вргинмост у народноослободилачкој борби 1941-1945, Опћински одбор савеза бораца НОР-а Вргинмост, Београд 1980, стр. 492, 495-499(Списак жртава села Голиња).

Миљкан Маслић, Почетак и развој устанка народа IV. рајона Кордуна, СКД ‘’Просвјета’’, Загреб 2010., стр., 369-371(аутор наводи 37 страдалих мјештана Голиње).

Село Дубраве код Стоца. Усташе су 31. јула 1941. године ухапсиле у Стоцу 9 Срба: Митриновић Саву, Мравушић Ђорђа, Перишић Милана, Перишић Марка, учитеља Јањића, Марић Јефту, Авдаловић Воју, Кашиковић Ђорђа и Хамовић Милана. Сви су исто вече одведени у село Дубраве крај Стоца и тамо убијени у једној шуми.

Извор: Дане Р. Ластавица, Хрватски геноцид над српским и јеврејским народом у концентрационом логору Госпић (Лика) 1941-1945, а Србима 1991-…?, Нови Сад 2011., стр 219.

Бајић јаме и Стеваново брдо код Костајнице. Усташе из Хрватске Костајнице су 31. јула 1941. године дошли у село Чукур и позвали све одрасле мушкарце да крену са њима у Костајницу ради одбране Костајнице од ‘’комунистичко-четничких банди из Босне’’. Јавило се око 30 људи који су умјесто тога затворени у теретне вагоне у Костајници, а током ноћи отјерани дијелом на Бајића јаме, а дијелом на Стеваново брдо гдје су стријељани. Са стријељања су успјели побјећи Стево Љубојевић са Стевановог брда, а Перо Петровић и Душан Годић са Бајића јама.

У Бајића јамама, усташе су усмртиле 800 Срба. Само 29, 30. и 31. јула 1941. поклале су 280 српских сељака.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД  Просвјета, Загреб 2005.

Извор: Љубан Ђурић, Банијски партизански одреди 41-45, Војноиздавачи и новински центар, Београд 1988., стр. 41.

Перо Дракулић, Корак до смрти, СНВ Просвјета, Загреб 2014., стр., 16. Аутор спомиње 16 стријељаних сељака из села Чукур и Пањани.

Табориште, непун километар сјеверно од Слуња. Усташе су 31. јула 1941. године одвеле 40 Срба које су већином похватали на сајму у Слуњу у Табориште. Ту су их убијали батом и потом убацили у природну јаму звану Вртача. Два до три дана након злочина из јаме су се чули јауци па је доктор Никола Здунић узео неколико ручних бомби и бацио у јаму послије чега су јауци престали. Једини преживјели свједок који је успио побјећи испред јаме је Милутин Ловрић. Хрвати су над јамом 1991. године разбили спомен плочу, а јаму земљом затрпали.
Извор: Котар Слуњ и котар Вељун у НОР-у и социјалистичкој изградњи, Књига 1, Хисторијски архив, Карловац 1988., стр. 102-104

Петар Зинаић у књизи Геноцид на Кордуну и околици, “Стручна књига”, Београд 1996., стр. 59-61., говори да је убијено 43 Срба и бачено у јаму код Таборишта.

Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005., стр.,142-145, 334. Аутор наводи да је над јамом Вртача тог дана побијено 78 Срба.

Гњиловац, код Цазина на граници с Кордуном, усташе су убиле 1.500 Срба, 31. јула 1941. године.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД  Просвјета, Загреб 2005.

Шума Кобиљача, 31. јула усташе заклале 70 српских житеља из села Бучице, Слатине, Доњег и Горњег Таборишта

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД  Просвјета, Загреб 2005.

Горње Табориште, Бучица, Вргинмост. 31. јула 1941. године усташе заклале 188 Срба. С мјеста покоља побјегао Лазо Станојевић.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД  Просвјета, Загреб 2005.

Горња Плоча, Ловинац. 31. јула 1941. године усташе поклале и спалиле 80 српских сељака.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД  Просвјета, Загреб 2005.

Јама код села Пролог, општина Ливно. Усташе су проти Кости Станишићу из Ливна 31. јула 1941. године у јаму код Пролога бациле живе жену и кћерку. Проту су довели да “надгледа” бацање, да би га затим заклали и бацили њима.

Извор: Страхиња Курдулија, Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945, Привредне вести “Europublic” Д.О.О., Историјски институт САНУ, Београд 1993., стр. 26.

Гламоч и околна села. У усташком продору према Гламочу преко Корићне и Тисовца, 31. јула 1941. године, на најзвјерскији начин побијено је 350 мушкараца, жена и дјеце.

Извор: Страхиња Курдулија, Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945, Привредне вести “Europublic” Д.О.О., Историјски институт САНУ, Београд 1993., стр. 34.

Гаравице, код Бихаћа. Усташе и оружници из Бихаћа, Цазина и Тржачких Раштела, приликом хапшења Срба на свом терену, упали су 31. јула 1941. године преко ријеке Коране у Кордунски Љесковац, котар Слуњ и ухватили 21 Србина. Одвели су их назад и 17 убили на Гаравицама код Бихаћа, једног у Врсти и 3 код Цазина.
Усташе из Бихаћа и домаћи муслимани похватали су 31. јула 1941. године и 35 Срба из села Крндија и 24 Срба из Тржачке Раштеле и затворили их у кућу Стојана Цветићанина у Раштели. Истог дана послије подне стигао је камион из Бихаћа и једна лимузина. Ухапшени Срби одведени су на Гаравице код Бихаћа и ту стријељани. Са стратишта је успио побјећи Ђуро Ћујић.

Извор: Котар Слуњ и котар Вељун у НОР-у и социјалистичкој изградњи, Књига 1, Хисторијски архив, Карловац 1988., стр. 101-102.

Душан Д. Миљковић, Страдања у цазинској крајини и антифашистичка борба (1941-1945), Београд 2011., стр., 43-46 (Списак страдалих Срба из села Крндија и Тржачке Раштеле).

Дудик код Вуковара. Усташе су 31. јула 1941. године стријељали на ледини Дудик недалеко од Вуковара 15 таоца из села Бобота. Злочин је спроведен под оправдањем кажњавања ‘’помагача организиране комунистичке завјере’’. Тог дана стријељано је 14 Срба и једна Хрватица.

Извор: Душан Лазић, Брана Мајски, Одбор за изградњу и уређење Меморијалног парка Дудик – СО Вуковар, Вуковар 1977., стр., 53-58 (Списак страдалих из села Бобота).

Село Нишевићи код Омарске. Усташе су у периоду 31. јул – 02. август 1941. године на подручју Омарске побили 168 људи. Само у селу Нишевићи побијена су 44 становника као одмазда због рушења жељезничке пруге између Пискавице и Омарске. У исто вријеме усташе су у селу Бабићи код Козарца на звјерски начин убили 35 жељезничких радника.

Извор: Драгутин Ћургуз, Милорад Вигњевић, Други крајишки народноослободилачки партизански (козарски) одред ‘’Младен Стојановић’’, Национални парк Козара, Приједор 1982., стр., 189-201.

Заједнице код Козарца, котар Приједор. Усташка јединица стационирана у Козарцу у периоду 31. јул – 02. август 1941. године извршила је масакр над већим бројем становника из 13 села котара Приједор на мјесту Заједнице код Козарца. Тог дана на мјесту Заједнице побијено је 172 Срба из села: Бабићи, Балте, Бистрица, Дера, Горњи Гаревци, Јаруге, Камичани, Козарац, Ламовита, Петров Гај и Трнопоље. Овај број страдалих за које постоје поименични подаци није коначан. Рачуна се да је на овом мјесту побијено око 487 људи. Није познато колико људи је доведено из вагона са жељезничке станице у Козарцу, што значи да су жртве биле похватане на другим мјестима и доведене до Козарца возом, а потом спроведене на Заједнице.

Извор: Драгутин Ћургуз, Милорад Вигњевић, Други крајишки народноослободилачки партизански (козарски) одред ‘’Младен Стојановић’’, Национални парк Козара, Приједор 1982., стр., 189-201(Поименични списак страдалих из 13 села котара Приједор).

Котар Кореница, Грачац, Госпић и Перушић. Од 31. јула до половине августа 1941. године у котарима Кореница, Грачац, Госпић и Перушић побијено је преко 2 800 људи. Када се саберу прва четири мјесеца постојања НДХ у Лици је убијено преко 5 500 Срба.

Извор: Гојко Везмар, Усташко-окупаторски злочини у Лици 1941-1945, Музеј жртава геноцида, Удружење Срба из Хрватске, Београд 2004., стр. 181, 196-205.

31. јул 1942.

Село Јазак, поред Ирига. Обласна команда Гестапоа за Славонију и Срем, уз помоћ њемачких војника, извршила је 31. јула 1942. године масовно хапшење становника сремског села Јазак покрај Ирига, под изговором да сељаци Јаска помажу партизане. Према постојећим подацима тога дана ухапшено је 154 мушкарца и 11 жена. Публиковани су подаци са именима 45 ухапшених становника Јаска. Ухапшеници су спроведени у привремени логор у Руми гдје су мучени приликом истраге. Након три недјеље око 40 становника Јаска је пуштено из логора, док су остали стријељани током августа 1942. у Сремској Митровици од стране усташа.

Душан Лазић – Гојко, Сремско крваво лето 1942., НИ РО ‘’Сремске новине’’, Сремска Митровица 1982., стр. 42-43.

Извор: Википедиа.орг – Хронологија усташких злочина 1942. (Приступљено 22. септембра 2015.)

Приредио: Архив Јадовно 1941. Бања Лука