Документационо-информативни центар “Веритас” је, поводом Међународног дана несталих, 30. августа, указао да се међу 8.619 до сада верификованих жртава Срба са подручја Хрватске и бивше Републике Српске Крајине, укључујући и припаднике ЈНА и добровољце из рата деведесетих, на данашњи дан налази 1.495 лица чије судбине још нису расвијетљене, од којих је 71 одсто цивила.
Међу несталим је 1.066 /71 одсто/ цивила, док је 424 или 28 одсто жена, али више од трећине са тог списка не налази се у Књизи несталих за подручје Хрватске, а више од четвртине није у Бази података активних случајева лица несталих у сукобима на подручју бивше Југославије.
“Када би све ексхумиране особе из ратова деведесетих година /прошлог вијека/ на простору бивше Југославије биле идентификоване, број несталих би се готово преполовио”, оцјењује “Веритас”.
У саопштењу се наводе поуздани извори, према којима са подручја бивше Југославије из ратова деведесетих више од 4.000 ексхумираних посмртних остатака још није идентификовано, од којих око 3.000 у БиХ, око 900 у Хрватској и око 300 на Косову и Метохији.
Када је ријеч о Хрватској, “Веритас” тренутно располаже подацима за више десетина познатих и потенцијалних мјеста укопа са више од 200 посмртних остатка на подручју Хрватске, покопаних углавном под ознаком “непознат”, који и 29 година по престанку рата, искључиво због опструкције хрватске стране, чекају на ексхумацију.
“Породице несталих имају право да сазнају истину о судбини својих најмилијих, друштво има правну и моралну обавезу помоћи им у њиховом трагању. То је могуће само уз активну сарадњу породица несталих са надлежним организацијама и институцијама”, истиче “Веритас”.
“Веритас” наводи да је Међународни дан несталих прилика и да се јавност подсјети на патњу и бол породица несталих, али и позив породицама да изврше и своју обавезу и да отворе захтјев за тражење и дају крв за ДНК, без чега нема успјешне потраге.
У саопштењу се подсјећа на податке да се из ратова деведесетих година на подручју бишве Југославије трага за још између 9.567 лица, колико их је на списку Међународног комитета Црвеног крста и 11.323 особе, колико их је тренутно у Бази података активних случајева, којом управља Група за нестале за регионалну сарадњу у оквиру Берлинског процеса за Балкан.
“Број несталих варира у зависности од критеријума који се користе за стављање неке особе на списак несталих, али и ставова политичких елита у државама региона”, оцјењује се у саопштењу.
На сајту Управе за заточене и нестале, која дјелује при хрватском Министарству за бранитеље, наводи се да Хрватска још трага за 1.792 нестала лица у “домовинском рату”, што укључује и подручје бивше Републике Српске Крајине.
“Веритас” указује да хрватска страна полази од података наведених у посљедњој Књизи несталих на подручју Хрватске, коју је Међународни комитет Црвеног крста објавио 2015. године, у којој се на дан 1. маја 2015. године налазило 2.138 нерасвијетљених судбина на подручју Хрватске.
У Бази података активних случајева лица несталих у сукобима на подручју бивше Југославије, у тренутку објављивања 2022. године на подручје Хрватске и Републике Српске Крајине било је око 2.200 уноса, од чега их се половина подударала са “Веритасовом” евиденцијом.
“Веритас” наводи да, почев од 2000. године из заједничких, масовних и појединачних гробница, укључујући и ексхумације у организацији самих породица, ексхумирано је укупно 1.696 посмртних остатака Срба са подручја Хрватске и бивше Републике Српске Крајине.
Тај број укључује и оне који су са њима живјели и ратовали на њиховој страни, од којих је до сада идентификовано 1.347 посмртних остатака, док их још 349 чека на идентификацију.
Извор: СРНА