Радовић је рекао да ће јавност Републике Српске бити затечена сазнањем да је још 1941. године на простору Вишеграда и Рогатице уз Дрину био збјег од 12.000 Срба из Срема које су усташе намјеравале погубити, али да Њемачкој, која је баш у то вријеме нападала СССР, није одговарало да се на том простору врше злочини, а њемачки фашисти били су запрепашћени суровошћу усташких злочинаца.
Зборник докумената „Стари Брод“ у издању Фондације „Заборављени коријени“, који документовано освјетљава размјере усташких злочина над Србима у романијском крају и дијеловима источне Босне у Другом свјетском рату, биће премијерно представљен 24. и 25. маја у Старом Броду, када ће бити служен помен старобродским жртвама убијеним прије 82 године.
Оснивач Фондације и приређивач Драган Радовић изјавио је Срни да Зборник на више од 700 страна садржи до сада необјављене документе Војног архива и Архива Југославије у Београду, Архива БиХ у Сарајеву о злочинима усташа Јуре Францетића над Србима са подручја садашњих општина Соколац, Пале, Источни Стари Град, Олово, Кладањ, Власеница, Хан Пијесак, Рогатица, Вишеград, Ново Горажде, Горажде, Чајниче и Рудо.
Он је као веома значајно истакао да Зборник доноси сазнања о комплетном периоду рата, те да се из њега види да је страдање Срба имало континуитет и да је почело већ 1941. године. „Први пут јавности се представљају факсимили и преписи пресуда, извјештаја, записника и свједочења из 1946. и 1947. године. Ту ће многе породице моћи да пронађу податке о својим страдалим. Истраживачи и историчари ће то моћи да користе као подлогу за своје будуће пројекте, јер ће се заиста наћи обиље података и докумената важних за ову тему који су до сада остали непознати“, навео је Радовић.
Према његовим ријечима, Зборник пружа и сазнања о јавности непознатим злочинима и необиљеженим стратиштима Срба. „На примјер, Срби из Горажда одвођени су у Лашву код Зенице и са моста убијани и бацани у воду. Описана су стратишта Рашића Гај и Хан Поглед, између Власенице и Хан Пијеска, која су потпуно необиљежена. Дневно тим путем прође на хиљаде аута, а ми ту, усред Републике Српске, не само да нисмо ексхумирали, него нисмо ни обиљежили та стратишта“, указао је Радовић. Он је напоменуо да је до докумената који су публиковани у Зборнику дошао прикупљајући грађу за филм „Гаравица“, а да је финализацију самог пројекта убрзала подршка предсједника Републике Српске Милорада Додика.
„Након представљања пројеката Фондације – филма `Гаравица` и књиге `Корана ко рана`, предсједник Додик је уплатио донацију Фондацији као вид помоћи будућим пројектима. Први је управо Зборник докумената `Стари Брод` и сигурно да није било те донације не би могло сада да се то уради, зато што је припрема оваквих издања заиста јако скупа“, рекао је Радовић. Он је навео да ће, управо због могућности ангажовања 15 сарадника у овом зборнику, први пут у издаваштву Републике Српске бити приказана илустрација печата. „У другим зборницима докумената обично се печати само попишу, а овдје је ангажован дизајнер илустратор који је сваки печат из документа прецртао како би урадио рестаурацију и како би се јасно видјело како је изгледао печат. Преписани су документи факсимила и оно што је важно у овом простору Соколац-Пале, Кладањ, Олово, Хан Пјесак, Рогатица, Вишеград, Ново Горажде, Чајниче и Рудо.
Дакле, неки документи појавиће се први пут, посебно из Војног архива у Београду“, открио је за Срну Радовић. Радовић је рекао да ће јавност Републике Српске бити затечена сазнањем да је још 1941. године на простору Вишеграда и Рогатице уз Дрину био збјег од 12.000 Срба из Срема које су усташе намјеравале погубити, али да Њемачкој, која је баш у то вријеме нападала СССР, није одговарало да се на том простору врше злочини, а њемачки фашисти били су запрепашћени суровошћу усташких злочинаца.
„У једном од свједочења објављених у Зборнику, преживјели Србин Никола Билић наводи каква су звјерства Францетићеве усташе починиле над око 5.000 Срба који су бјежали према Дрини. Он свједочи да су том приликом многи поскакали у ријеку, гдје су се подавили. Жене су у Дрину бацале своју дјецу и за њима скакале само да не би пале у руке побјесњелих Френцетићевих хорди, јер су биле свјесне да их чека још страшнија смрт“, навео је Радовић.
Он је нагласио да је прикупљен и материјал и да се ради на зборнику о страдању Срба у Другом свјетском рату на подручју Бугојна и Купреса, а затим и на простору Бихаћа, Цазина, Велике Кладуше, Босанске Крупе и Босанског Петровца. Када је ријеч о филму „Гаравица“, Радовић је рекао да је ово остварење на 30 пројекција у региону погледало више од 5.000 људи, те да је приказано и у Ротердаму, док је исказано интересовање да буде приказано и у Паризу и Чикагу.
„Заинтересованост је велика и ја сам јако задовољан. Све то само тече. Истина нађе пут. Ништа није исфорсирано“, навео је Радовић. Он је, међутим, исказао жаљење што на промоцијама није било више наставника историје и српског језика, као ни одзива школа уопште, иако би за њих увијек била обезбијеђена мјеста.
Извор: БЕОГРАД, 28. АПРИЛА /СРНА/