У организацији Градске галерије Вишеград и Удружења Огњена Марија Ливањска из Београда, у суботу 26. јуна т.г, публици је речју и сликом представљен историјски пресек живота и стваралаштва ливањских Срба, манифестацијом под називом „Срби Ливањског поља-трагови кроз векове“.
У уметничком делу програма учествовали су: Уна Војиновић, Софија Чарапић, Анђелина Ђурђевић, а програм је водила Бранка Марковић.
На изложбеним паноима приказан је својеврсни историјски пресек од преднемањићког периода до данашњих дана, а излагањем говорника осветљено је стварање институција и очување верског и националног идентитета у врло тешким околностима за српски живаљ током османске и аустроугарске владавине Босном. Тако су ливањски Срби још пре 200 година покренули и финансирали рад прве српске школе у Босни, а пре 160 година издејствовали дозволу и саградили ливањску православну цркву посвећену Успењу Пресвете Богородице, коју су верници опремили вредним иконама и црквеним сасудама из Русије, Венеције, Јерусалима, Грчке. Ливањска црква и њена богата збирка од 54 иконе, као и Плаштаница и предмети од метала од културне и историјске вредности проглашени су 2004. године националним спомеником Босне и Херцеговине.
Страдање у беспризорним злочинима усташа у данима око Огњене Марије 1941. године задесило је сваку српску породицу на подручју Ливна и оставило траг и на генерације које су долазиле. Исповести преживелих страдалника сабране су у књизи Буда Симоновића Огњена Марија ливањска. Прилог ове књиге, коју можемо назвати књигом-опоменом и књигом-сведочанством, а која је такође представљена пубилици у Вишеграду, је списак имена 1587 цивилних жртава. Та имена, међу којима готово половину чине деца до петнаест година старости, сакупљали су прикривено и дуго потомци који се нису мирили да политика чувања братства-јединства, треба да почива на скривању злочина над невиним цивилима.
Данас, бројчано малој заједници ливањских Срба, потребна је снага и помоћ да се на достојан начин очува свеукупна више векова стварана културна и духовна заоставштина. У том задатку Парохији лијевањској помажу, пре свега, они који данас живе далеко од Ливна, а сабрани су око Удружења Огњена Марија Ливањска. Ипак, то је и задатак целокупне српске заједнице јер је баштина ливањских Срба део целокупног културног богатства.
Изложбу је отоврио Славко Тушевљак, директор Градске галерије.
Порука ове манифестације је да у нашој свести треба да остане, као изворно сведочанство, и све оно чиме су наши преци одуховили своје постојање.
Овом приликом организатори се још једном захваљују свима који на било који начин, личним ангажовањем или присуством допринели одржавању ове манифестације, а нарочито вишеградском свештенику, проти Драгану Вукотићу.
Дан након отварања изложбе, представници Удружења Огњена Марија Ливањска обишли су Стари Брод на Дрини, место великог страдања српског народа Подриња током Другог светског рата. Наиме, услед велике усташке офанзиве у пролеће 1942. године, хиљаде српских цивила са Романије, Сокоца, Рогатице, Олова и Вишеграда кретало се ка Србији у потрази за спасом. Нашавши мост у Вишеграду затоврен од стране Италијана, хиљаде људи се сливало обалом Дрине ка Милошевићима и Старом Броду, покушавајући ту да пређу Дрину. Док су многи успели да нађу спас и пређу реку, у више покоља усташе су у овом пределу побиле, поклале или у Дрину бациле преко 6.000 српских цивила. На главном месту страдања у Старом Броду, 2008. године подигнут је крст, први споменик на овом месту. Током 2010. године започета је и градња капеле, а 2019. отворен је и јединствени спомен-музеј, који садржи имена страдалих на овом страшном месту.
Извор:
Градска галерија Вишеград
Удружење Огњена Марија Ливањска