Мобилизација људи и бродова
Слана – то је сурови и голи камен – увијек оштар као нож, а љети и усијан као жар
О превожењу пијеска за градњу зграде у логору Слана, те превожењу интернираца из Kарлобага у Слану као и о њихову могућем броју своје исказе – пред Окружном комисијом за утврђивање ратних злочина окупатора и њихових помагача за Лику – дали су 26. сијечња 1946. године у Барић Драги ШИМЕ БАРИЋ, покојног Филипа, и НИKОЛА БАРИЋ, покојног Грге.
ШИМЕ БАРИЋ:
– Мени је у љето 1941. године поручио ИВАН ДЕВЧИЋ, звани „Пивац“, да својим бродом одмах дођем у Kарлобаг. Чим сам добио ту поруку, отишао сам својим бродом-једрењаком „Госпа Розарија“ од куће у Kарлобаг. С неколико усташа на броду пошли смо за Метајну. Ту сам остао пет дана и сваки дан превезао по један брод пијеска за Слану. Пијесак су крцали и искрцавали логораши.
– Kолико је мени познато интернирце су превозили из Kарлобага у Слану бродови „Галеб“ и „Сокол“, оба из Барић Драге, док је трећи брод био власништво МАРЖИЋА из Пага.
НИKОЛА БАРИЋ:
– K мени у Барић Драгу дошли су у љето 1941. године, четири усташе, наоружани пушкама. Ухапсили су ме, одвели на мој брод „Марију“ и наредили да пловимо у Метајну. Ту смо возили пијесак за Слану. Након шест дана пуштен сам на слободу. Рјешење о томе стигло је из Загреба јер су за мене интервенирали моји пријатељи. Логор у Слани нисам видио, јер су ме усташе затворили унутар брода.
ПО УЗОРУ НА ФАШИСТИЧKЕ ЛОГОРЕ
ЈОСИП ДАТKОВИЋ из Барбата (Метајне, примједба аутора) био је усташки стражар у логору Слана. Свој исказ дао је у канцеларији Мјесног НО Паг – 10. сијечња 1946. године. Он је изјавио:
– Усташки логорник ЗУБОВИЋ присилно ме је мобилизирао и отпремио у Kарлобаг. Рекао ми је да ћу ићи тамо гдје желим. Дакако, желио сам бити близу куће – не рачунајући на зло. Распоредили су ме у Слану, на стражу, гдје сам био од 16. липња па до послије Велике Госпе (15. коловоза) 1941. године.
Познато је да су злочинци за логоре одабирали најстрашнија мјеста, односно она подручја у којима је због природних увјета живот био тежак, често готово немогућ. Обично су бирали маларична подручја, с много мочвара, влаге и комараца, пусте пређеле без вегетације, континенталне дијелове гђе су врло оштре зиме или јужнија подручја с врло топлим љетом.
Уз готово немогуће животне увјете у суровој природи зликовци су за геноцид одабирали и таква мјеста гдје се могло брзо и без тешкоћа уклањати жртве. Стога су одабирана мјеста уз ријеке или огромне пустаре.
Подручје Слане на отоку Пагу одговарало је свим опћим увјетима за организирање концентрационог логора. Оно што су њемачки нацисти примјењивали приликом подизања концентрационих логора у Њемачкој или поробљеној Европи, то су усташки крвници једноставно „прекопирали“ у Слани на Пагу.
Предио Слане заиста је изузетно суров дио природе. На читавом том подручју од неколико хектара нема ни једне веће биљке која би пружала било какав хлад. Чак нема ни шаке земље. Сами голи камен, увијек оштар као нож а љети и усијан као жар.
Већ сам боравак у вријеме липња, српња и коловоза – у тој каменој пустињи представља мучење. Ако се искључи вода и храна – у том каменом паклу – човјек је осуђен на смрт.
СУРОВА KАМЕНА ПУСТИЊА
Усташе су врло добро знали какве природне прилике владају љети на Пагу и колико је суров камењар Слане. План да се ту организира концентрациони логор био је добро смишљен – већ сам по себи представљао је убијање с предумишљајем.
Усташки логор Слана налазио се на сјевероисточном дијелу отока Пага на удаљености 6 километара од мјеста Пага. Ту се налазио главни дио логора, док је у засеоку Метајна (Барбат) што је удаљен од Слане – копном према западу – око три километра – постојао споредни логор за жене.
Предио Слана, гдје се налазио главни дио логора, представља камениту висораван, која је уједно и котлина. С мора има два приступа. Први је на карлобашкој страни, из Увале Башка Слана (народ још зове Горња Слана), а други је на пашкој страни, из увале зване Сушац (народ каже Доња Слана).
На том кршевитом предјелу нема ни трага каквом стаблу. Ту влада највећа врућина и најјача бура на отоку Пагу. Житељима Пага добро је познато да човјек не може издржати животне увјете сурове Слане, па није ни насељена. Суровости природе на Слани придоноси и чињеница да ту нема воде, осим неколико мањих извора уз саму обалу. Међутим, та је вода – због близине мора и мијешања с њим редовито сланкаста и углавном непитка.
Аутор:БОРИСЛАВ ОСТОЈИЋ, МИХАЕЛ СОБОЛЕВСКИ,
Усташки концентрациони логор Слана на Пагу – 1941.
Везане вијести:
Логор Слана – Паг 1941.-Пакао у каменој пустињи (1) ЛОГОРИ – ТРАГИЧНЕ АВЕТИ ПРОШЛОСТИ
Логор Слана – Паг 1941.-Пакао у каменој пустињи (2)-ПОДИЈЕЛИ ПА ВЛАДАЈ
Логор Слана – Паг 1941.-Пакао у каменој пустињи (3)- ГЛАВНИ ЦИЉ – УНИШТЕЊЕ ЉУДИ
Логор Слана – Паг 1941.-Пакао у каменој пустињи (4)- ЗАKЛЕТВЕ ВЈЕРНОСТИ – KРВНИKУ ПАВЕЛИЋУ