Главни град неславно окончане Републике Српске Крајине, Книн, за последњих 110 година увећан је за више од девет пута.
Демографска кретања
– Ово је значајно утицало на промену етничке структуре: удео хрватског становништва од 65,46 процената 1880. свео се на 13,46 одсто1991, а српског становништва у истом периоду од 34,23, попео се на 80,02 посто, док су остале етничке групе повећале свој удео од 0,3 на 6,52 процента – наводи Ливада.
У пракси, те 1880. године у Книну је било укупно 1.271 становник, од чега 832 Хрвата и 435 Срба. Према првом попису одржаном после Другог светског рата, Книн је броја 2.763 становника, од чега 1.250 Хрвата и 1.400 Срба. Међутим, само пет година касније, на попису одржаном 1953. у граду је укупно 3.542 људи, од чега 1.671 Хрват и скоро дупло више Срба – 3.064.
Ливада напомиње да се права слика кретања становништва добија тек диференцираним приступом према појединим државно-правним режимима у којима се вршио попис.
– Тако за време владавине Аустроугарске становништво потпуно стагнира, а етничка структура се одржава на приближно истом нивоу (Хрвати више од 50 одсто, а Срби више од 30 посто). Једино се релативно знатно повећава број припадника осталих етничких група, чији се удео од 0,31 проценат повећао на крају овог периода 1910. на 12,99 одсто (1990. је износио 15,20 посто) – наводи Ливада и додаје да се тренд успореног развоја становништва наставља и током Краљевине Југославије, да би се у време постојања СФРЈ укупно становништво Книна увећало за 4,5 пута, од чега хрватско за једну трећину, а српско и осталих етничких група за чак седам пута.
Међутим, последња два пописа становништва у Хрватској, први из 2001, а други одржан 2011, показују праве резултате војно-полицијске акције „Олуја“ из августа 1995.
Лажни позиви
Укупно становништво се, према стању последњег, предратног пописа 1991. године, привремено смањило 2001. године за око 10 одсто, да би се према резултатима наредног пописа из 2011. повећало за око једну четвртину. Међутим, до највећих промена долази у етничкој структури становника. Наиме, хрватско становништво се увећава најпре 2001. за око шест пута, а потом 2011. за око седам пута, или у апсолутном броју од 1.660 на 11.612 хрватских становника. Код српског становништва је регистрован потпуно обрнути ток. Оно се драстично смањило за нешто мање од 90 процената 2001. године, да би 2011. тај мањак био нешто мањи – 64 процента и то због 2.382 Срба – повратника. Остале етничке групе су се смањиле за око 70 процената – наводи Ливада.
Према попису из 2011. године Книн је бројао 15.407 становника, од чега је Хрвата било 11.612, а Срба 3.551. Ливада нуди објашњење за овакву, драстичну диспропорцију становништва. По њему, и Книн и околина доживели су класичну одмазду због чињенице да је то био главни град Републике Српске Крајине.
– На ово подручје је дошло до највећег досељавања колонизованих Хрвата из Босне и увлашћивања у поседе прогнаних Срба, иако они нису били формално-правно депоседирани. Из података пописа се може још ишчитати да се вратило тек око 27 процената прогнаних Срба и поред свих ‘позива и напора’ хрватских власти да се прогнани Срби врате у завичај. Међутим, чини се, да као што је био лажан позив Туђмана непосредно пре ‘Олује’ да Срби не напуштају своје домове, јер им се неће ништа десити, тако је данас лажан и овај позив, рекли бисмо редак и стидљив, хрватских власти да се избегли Срби врате у свој завичај – наглашава Ливада.
Ексхумирани цивили
Одмазда је, тврди Ливада позивајући се на расположиве податке, за последицу имала убиство 301 српског цивила који су ексхумирани 2001, на книнском гробљу, као и 8.698 прогнаних, а готово целокупна њихова имовина је уништена и запоседнута.
Анатема колективне кривице
О томе да Срби нису више добродошли у Книн и околину, за Светозара Ливаду најбољи доказ су послератни инциденти: од разбијања стакала на српским објектима, скрнављења споменика српским жртвама, блокирања повратка отете имовине, па све до појединачних убистава Срба-повратника и разних других аката насиља којима је циљ био стварање несигурности за повратак.
– Догађаји у Книну и книнском окружењу у раздобљу после рата говоре о наставку националистичке политике искључивости и мржње према другом и другачијем, посебно према Србима, на које се сваљује анатема колективне кривице за све недаће хрватског народа у протеклом грађанском рату – закључује Ливада.
Злочини без казне
Невладина организација „Документа“ из Загреба својевремено је навела само неке од злочина над Србима у Книну и околини који су почињени током „Олује“, а до данас нису процесуирани. Први се одиграо 6. августа у месту Голубић код Книна кад је убијено најмање 10 цивила, а други истог дана у Мокром Пољу када је убијено најмање петоро цивила. Трећи злочин који се одиграо 25. августа у селу Грубори када је убијено шесторо цивила, имао је своју судску „фазу“ и пред судом у Загребу и у Хашком трибуналу.
Тужилаштво из Загреба је 2010. подигло оптужницу против тројице припадника хрватске Антитерористичке јединице Лучко. Двојица су у јуну 2014. правоснажно ослобођени, а трећи је под нерасветљеним околностима пронађен мртав у једној шуми у Лици. Истовремено, од 2005. до 2012. за овај злочин је суђено и тројици хрватских генерала: Ивану Чермаку, Анте Готовини и Младену Маркачу. Сва тројица су на крају ослобођена.
Сутра – Затирање Срба у Хрватској (21): Срби криви што су рођени
Везане вијести:
Затирање Срба у Хрватској (19): Карловцу измењен лични опис
Затирање Срба у Хрватској (18): Вуковар – подељен град
Затирање Срба у Хрватској (17): Дубровник по мери националиста
Затирање Срба у Хрватској (16): Тровање соном киселином
Затирање Срба у Хрватској (15): Безумље у Ријеци
Затирање Срба у Хрватској (14): У Сплиту отето све српско
Затирање Срба у Хрватској (13): Загреб очишћен од Срба
Затирање Срба у Хрватској (12): Туђманов „сан“ у Горском котару
Затирање Срба у Хрватској (11): Прогон ћирилице у Источној Славонији
Затирање Срба у Хрватској (10): Опустошена житница
Затирање Срба у Хрватској (9): Етничко чишћење Далматинске загоре
Затирање Срба у Хрватској (8): Прогон православља са Баније
Затирање Срба у Хрватској (7): Кордун историјски полигон смрти
Затирање Срба у Хрватској (6): Опустошена српска Лика
Затирање Срба у Хрватској (5): Етничко чишћење и у миру
Затирање Срба у Хрватској (4): Нико није пописивао мртве
Затирање Срба у Хрватској (3): Жртвама се не зна број