Затирање Срба у Хрватској (14): У Сплиту отето све српско

Лучки градић из староримског периода, познат по Диоклецијановој палати и цркви Светог Дује, Сплит је доживео експанзију тек после Другог светског рата, у време постојања СФРЈ.

Само у периоду од 1948. до 1991. овај град је учетворостручио своје становништво од 48.248 до 189.388 становника те 1991, и са природним прираштајем од 30.000 становника по једном десетогодишњем пописном раздобљу, што је 12 пута већи прираштај него у периоду док је Сплит био део Аустроугарске монархије.

Када је реч о етничком саставу, хрватско становништво је увек било заступљено са више од 90 процената и то у готово свим пописаним раздобљима. По овој чињеници, професор Светозар Ливада наводи да се одатле Сплит може назвати и „најхрватскијим градом“ у целој Хрватској.

Промењена структура становништва

Према попису из 1880. Хрвата је у Сплиту било чак 98,27 процената, и мада се у каснијим пописима ова бројка смањује за неколико одсто, они су фактички само 1981. године били на нивоу испод 90 одсто, јер је на том попису забележено да их је 80,07 процената.

Када је реч о Србима, они су све до 1910. године били готово па симболично заступљени са мање од један одсто. На попису становништва из 1880, Срба у Сплиту је било тек 0,5 одсто, односно укупно 73 особе које су се тако изјасниле.

„Тек у периодима после, за време Краљевине Југославије, Срби су имали релативно већу заступљеност, са више од четири процента, па све до највеће заступљености од 5,58 одсто, колико је забележено на попису становништва из 1971. године. Остале етничке заједнице су такође мало заступљене у укупном становништву, а релативно највећу заступљеност су досегле 1910. са 14,93 одсто удела и 1981, са 15,11 одсто, што је резултат политике тада владајућих режима, односно снажног привредног раста и механичког прилива становништва у оквиру СФРЈ“, запажа Ливада.

Ипак, подаци из два последња пописа становништва, први из 2001, а други десет година касније – 2011, дакле у периоду самосталне Републике Хрватске, показују да је дошло до великих промена у етничкој структури становништва града Сплита у односу на стање какво је било 1991. г.

„Прво, драстично се смањује број Срба, најпре пописом 2001. за 65,07 процената или 5.526 сплитских грађана српске националности. Затим, пописом из 2011. Срба је додатно мање за 5,09 одсто или 433 српска грађанина.

Дакле, укупно смањење броја српских грађана у граду Сплиту, у односу на стање из 1991. године је 5.959 грађана српске националности, или 70,17 одсто. Овим квантитативним променама удео српске популације свео се од 4,48 одсто 1991. на 1,42 посто 2011. године, дакле приближно истом оном нивоу који су Срби имали у 19. веку“, истиче Ливада.

Нехуманост на делу

Сличну судбину српској групи, додаје Ливада, имале су и остале нехрватске групе. Њихов број се у односу на стање у 1991, двадесет година касније драстично смањио и то за 12.087 становника или за 74,30 процента, па се овим променама, удео осталих етничких група у Сплиту свео од 8,59 одсто 1991. на 3,26 посто 2001, односно на 2,35 процента 2011. године.

„Податак да се смањивање српског и становништва осталих мањинских етничких скупина наставило и у време између два последња пописа, говори да се политика етничког чишћења наставила и у мирнодопским условима. Истовремено, хрватско се становништво у последња два цензуса повећало за 8.594 становника или за 5,22 процента у односу на стање 1991. године.

Ова бројчана померања становништва, углавном су остваривана насилним путем, нарочито када су у питању мањинске етничке групе, посебно српска. Владајући ХДЗ је показао велики бруталитет према другом и другачијем, у конкретном случају према Србима, од којих неки превазилазе познате бруталитете, односно нехумане односе према људском бићу. Обављане су деложације, односно насилно исељавање Срба из станова, које су легално користили као носиоци станарског права, чиме су потврдили већ пословичну синтагму: „Нису се толико мрзели други и другачији ентитети, колико су се волела њихова отета добра.“ Доста је Срба затварано на краће и дуже време у затворима, а највише у познатој казнионици „Лора“, што је било и „предмет неуспелог и недовршеног судског процеса“, истиче Ливада и изводи закључак да је Сплит актима мржње и етничким чишћењем девалвирао своје урбано обележје и дојучерашњи грађански кредо.

„Отимана су сва добра другог и другачијег, некажњено, дајући на тај начин свој допринос остваривању државотворне доктрине чисте националне државе“, прецизира Светозар Ливада.
СУТРА: Етничко чишћење Ријеке

Деложације, пребијања, пријаве

Према тврдњама неких невладиних организација које су се бавиле случајевима деложација Срба из Сплита, на почетку је за тај посао била задужена јединица ХОС „Рафаел витез Бобан“, која је у то време била паравојна форамација профашистичке Хрватске странке права, а име је добила по нацистичком команданту из Другог светског рата. Ова групација је посебно била активна у Улици Руђера Бошковића, у којој су скоро сви станови били у власништву ЈНА, а у којој се данас налази и споменик подигнут у част ове јединице. Када су иселили Србе, кренуло је и исељавање Хрвата
Тончи Мајић, председник Далматинског комитета за људска права је тих деведесетих био најактивнији у заштити Срба, због чега је и брутално претучен. Немогуће је тачно рећи колико је српских породица тада избачено, а Жупанијском суду у Сплиту је поднето 330 казнених пријава због нелегалног исељења. Процене су ипак, да је тај број најмање три пута већи.

Затвор „Лора“

Некадашња војна касарна током рата, па све до 1997. била је претворена у војни затвор у који су довођени ратни заробљеници и из Хрватске, али и из Босне и Херцеговине, као и мештани села око Сплита. Кроз логор је прошло 1.005 регистрованих затвореника, а били су изложени стравичној психофизичкој тортури. Према сведочењима преживелих, затвор „Лора“ сматран за један од најужаснијих логора на простору бивше Југославије током ратова.

СУТРА – Затирање Срба у Хрватској (15): Етничко чишћење Ријеке

Извор: VESTI online

Везане вијести:

Затирање Срба у Хрватској (13): Загреб очишћен од Срба

Затирање Срба у Хрватској (12): Туђманов „сан“ у Горском котару

Затирање Срба у Хрватској (11): Прогон ћирилице у Источној Славонији

Затирање Срба у Хрватској (10): Опустошена житница

Затирање Срба у Хрватској (9): Етничко чишћење Далматинске загоре

Затирање Срба у Хрватској (8): Прогон православља са Баније

Затирање Срба у Хрватској (7): Кордун историјски полигон смрти

Затирање Срба у Хрватској (6): Опустошена српска Лика

Затирање Срба у Хрватској (5): Етничко чишћење и у миру

Затирање Срба у Хрватској (4): Нико није пописивао мртве

Затирање Срба у Хрватској (3): Жртвама се не зна број

Затирање Срба у Хрватској (2): Како је створена Крајина

Затирање Срба у Хрватској (1): Историја дуга седам векова