arrow up

Подијелите вијест:

35 година од убиства породице Рокнић

Петог октобра навршило се пуних 35 година од убиства троје чланова карловачке фамилије Рокнић – Марка Рокнића, његове малољетне кћери Данијеле и Маркове сестре Драгице Нинковић. За тај је злочин одговарао једино Жељко Гојак, а осудио га је Иван Турудић.
Тијела убијених су пронашли припадници ЈНА и сахранили их на православном гробљу у Поповић Брду (Фото: Новости)

Злочин звјерског убиства карловачке фамилије Рокнић познатији је под колоквијалним називом “карловачки случај Зец”.

У кућу Србина Марка Рокнића у карловачком приградском насељу Сајевац 5. октобра 1991. године, за вријеме недјељног ручка на којем су поред њега, његове супруге Бранке, иначе Хрватице, и дјеце Данијеле и Ненада, биле и њихове рођакиње Драгица Нинковић и Ана Гојак, упала је група припадника Збора народне гарде (ЗНГ) и припадника хрватске Специјалне полиције.

Предводио их је Рокнићев први и непосредни сусјед Жељко Гојак, у униформи полицијских специјалаца. Том су приликом убијени Марко Рокнић (40), његова кћи Данијела (14) и Маркова сестра Драгица Нинковић.

“Тог послијеподнева зачули смо рафалну паљбу, након чега се чуло како нетко разваљује врата од капије и убија нашег пса. Неколико тренутака касније на кућу је бачена ручна бомба од које су попуцала сва стакла. Марко и син Ненад сакрили су се на таван куће, док смо ми жене остале доље у приземљу, мислећи да нам нитко неће наудити. Тада у кућу упадају четворица наоружаних мушкараца у униформама ЗНГ-а које су предводили сусједи Жељко и његов брат Маријан Гојак. Упавши у кућу Жељко Гојак је пуцао у главу заови Драгици Нинковић. Преклињала сам их да поштеде кћерку Данијелу, која се била сакрила испод стола. Међутим, и на њу је пуцао Жељко Гојак и тешко је ранио у леђа, у кичму. Чувши пуцњаву супруг Марко је сишао у приземље куће и чим су га спазили убили су га на степеницама. Кћерку Данијелу сам држала у крилу и покушавала да јој помогнем. Молила сам сусједе Жељка и Маријана да позову хитну помоћ јер је кћерка Данијела још давала знакове живота, али они то нису учинили. Син Ненад је преживио јер је био сакривен на тавану, а мене су поштедјели након што је Жељко Гојак осталима рекао ‘не њу, нека гледа, нека пати, јер се удала за Србина’”, свједочила је Бранка Рокнић на Специјалном суду за ратне злочине у Београду, граду у који су се Рокнићи након злочина преселили.

Убијена Данијела је водила дневник у којем је тих дана, када се рат приближавао, написала да је јако уплашена, а 4. октобра 1991., вечер прије убиства, записала је да би вољела да се родила у неко друго вријеме и на неком другом мјесту.

Неколико дана након злочина тијела убијених су пронашли припадници ЈНА и сахранили их на православном гробљу у оближњем Поповић Брду. Ненад Рокнић, тада 16-годишњак, послије више дана сакривања успио је да дође до неколико километара удаљене касарне ЈНА у Каменском.

Саво Штрбац из Документационо информативног центра Веритас из Београда наводи да је у Хрватској било више сличних случајева у којима су хрватски војници и полицајци убијали српске и мјешовите фамилије.

На примјер, убиство четверочлане породице Олујић у Церни код Винковаца у фебруару 1992. или убиство оца и сина Михајла и Давора Стојаковића у карловачком приградском насељу Логориште у октобру 1991., о чему су Новости опширније писале у броју 392.

Двије деценије након злочина над фамилијом Рокнић, Жељко Гојак проглашен је кривим због ратног злочина против цивилног становништва. Осуђен је на девет година затвора, а у њему је провео седам. Мада по свему судећи он није био једини кривац, остали судионици овог гнусног злочина остали су неосуђени.

Како је дошло до осуде? Фамилија страдалника је морала имати службене документе о смрти чланова и начину на који су страдали, због имовинско-правних односа, а то је морао утврдити карловачки Опћински суд. Тако се клупко почело одмотавати.

Ни тада се ништа не би догодило да Милорад Пуповац негдје 2010., за вријеме премијерке Јадранке Косор, није питао тадашњег потпредсједника Сабора Ивана Јарњака шта је са случајем Рокнић.

Идућег јутра ухапшен је Жељко Гојак. Осудио га је Иван Турудић, који је у образложењу пресуде навео да припадност ЗНГ-у или специјалној полицији није олакотна већ отежавајућа околност, пошто је Жељко Гојак осрамотио хрватску војску и полицију.

Преузето са: Новости – Фото: Новости

Извор: САВЕЗ СРБА ИЗ РЕГИОНА

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​