arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Др Душан Ј. Басташић фотографија: Фронтал.СРБ/ДХС

Шта могу а шта неће моћи научити српски ученици у Хрватској из карте коју им сервира Српскo нaрoднo виjeћe

Зашто је српским ученицима у Хрватској као додатни материјал зa упoтрeбу у нaстaви нa српскoм jeзику и ћириличнoм писму, од стране Српскoг нaрoднoг виjeћа понуђена ова и оваква карта, јасније може бити само онима који пажљивије прате српско – хрватске односе у сусједној нам држави и већ више од четврт вијека дуг период владавине Милорада Пуповца и њему блиских сарадника тамошњом, бројчано све скромнијом српском националном мањином. Пише: Душан Басташић Српскo нaрoднo виjeћe из Хрватске, изрaдилo je истoриjску кaрту “Изaбрaнa мjeстa сjeћaњa и културe Србa у Хрвaтскoj”, нa кojoj сe, по избору Чедомира Вишњића нaлaзи 110 oдaбрaних мjeстa и спoмeникa, кao и личнoсти и дoгaђaja кojи су oбиљeжили историју и

СПЦ: Судска пресуда у Хрватској неправична, православна црква претрпела штету и неправду

Српска православна црква је после вишегодишњег суђења изгубила парницу у Хрватској, претрпевши двоструку штету и неправду. Наиме, штета почињена на резиденцији митрополита загребачких, која је током ратних збивања деведесетих година прошлог века срушена минама, није надокнађена, а пресуђено је и да црква држави Хрватској мора да надокнади судске трошкове у износу од 100.000 евра, наводе из Српске православне цркве. Поједини медији у Србији су објавили да је Трговачки суд у Загребу за 19. децембар заказао рочиште на којем ће се одлучивати о предлогу отварања стечаја над СПЦ у Хрватској, Митрополијом загребачко-љубљанском, а владика Кирило (Бојовић), администратор митрополије, треба да достави попис имовине и обавеза епархије. Поводом те парнице у СПЦ

Радивоје Керовић: ЗАШТО САМО ЋИРИЛИЦА?

Ћирилично писмо свједочанство је и потврда историјског континуитета и постојања нашег народа, облик испољавања његовог мисаоног, духовног и самосвјесног бића. Ћирилица је матично и првобитно, изворно српско писмо, велике, иако још недовољно испитане старости, за које су везана најплеменитија осјећања српског човјека и народа дуж цијеле његове повијесне егзистенције. Утолико она представља битни и препознатљиви симбол српског националног идентитета и самосвијести, националног поноса, достојанства и људског интегритета. Ћирилица је благословено и освећено писмо, кроз црквену употребу у литургичком животу и пракси Српске православне цркве и њоме су исписане богослужбене књиге и највећи дио српске књижевности. Ћирилица је уграђена у наш систем искуства, размишљања и доживљавања свијета и људског битисања, те

Владимир Коларић: „ИМЕНА НАША ЗАПАМТИЋЕ ГОСПОД“ – ПОЕЗИЈА ЈЕЛЕНЕ КОВАЧЕВИЋ

Постоје тако велики ужаси за које не желимо ни да знамо и којих не желимо да се сећамо јер откривају нешто ужасно о човеку. Разумљиво је да и сведоци ужаса и њихови наследници желе ужас да забораве па чак и негирају, а ако је заборав и негирање усклађено са одређеним идеолошким пројектом који га оправдава, све постаје много лакше. Посебно када тај идеолошки пројекат потомцима жели да укине свест да су уопште потомци, а ако и јесу они су то само по крвном, биолошком сродству, које је ваљда мање важно од вере у неку апстрактну идеју која нам обећава светлију будућност. Уверио сам се у неколико наврата како су потомци

Бојан Вегара: МУЈИЦА И БРОВИНГ

Отац му је погинуо на Црвеним стјенама. Није га Мујица ни упамтио и све што му мајка има је он, мали Мујица. А и њега је добила у позним годинама и чува га као очи у глави. У љето те 1994. било неко дуже примирје. Сигурно два мјесеца није било неке жестоке пуцњаве. А народ се потпуно опустио и заборавио на рат. Нико није пазио гдје се креће и гдје борави. Ми смо те периоде максимално користили и маса нас би се искупила у парку. Шутали би лопте, размјењивали би видео касете, мували цурице. Жене су сједиле испред зграда. Мала дјеца су трчкарала. Дан ко и сваки други, у задња

Drago Pilsel: Put do Argentine i sreće omogućio mi je moj drug, zapravo moj brat Porfirije, patrijarh srpski

Ja, unuk jednog ustaše i jednog gestapovca, sin jednog od Pavelićevih ”momaka” u Buenos Airesu, jer odbacih ustaštvo i prigrlih antifašizam, u Argentini, malo kao vodič, malo kao prevoditelj, malo kao neformalni savjetnik Srbina na čelu SPC. Извор: Autograf.hr/Снимак екрана Misli o mom bratu Porfiriju iz Patagonije, mjesto spokojstva Kao što sam najavio prošli tjedan, pišući iz Resistencije, pokrajina Chaco, gdje sam stigao u pratnji patrijarha Porfirija koji je u Argentini boravio u pastoralnoj posjeti od 2. do 10. studenoga (malo kasnije o tomu), ovu kolumnu pišem iz Patagonije, toponim mojeg djetinjstva i rane mladosti, gdje mi žive sestra, njeno peto dijete, sestrična i njena obitelj (koje sada obilazim), iz

Мика Бундало – Бригита Кнежевић

Свједочанство да у безумљу рата и великог страдања, постоје људи који су пружили руку страдалницима и спашавали њихове животе иако су били Срби. Бригита је рођена 25. априла 1940. године у селу Мирковци код Kозарске (Босанске) Дубице у породици Бундало. За вријеме непријатељске офанзиве на Kозару у љето 1942. године с породицом је доспјела у логор Стару Градишку гдје је заједно с бројном дјецом насилно одвојена од њихових родитеља. Захваљујући Диани Будисављевић и њезиним сарадницима спашена је из логора и одведена у загребачки Завод за глухонијеме. Ондје ју је посвојила породица Фистрић која јој је дала име Бригита. Истину о свом правом поријеклу Бригита Фистрић је сазнала пуно година након

МОЛБА ВЛАДИЦИ НИКОДИМУ И СИНОДУ СПЦ: Парохијани храма св. Николе у Братишковцима моле да се не комерцијализују црквене просторије

880 парохијана цркве Светог Николе у Братишковцима, села које се налази седам километара сјеверно од Скрадина у Шибенско-книнској жупанији, упутило је 27. септембра 2023. године писмо далматинском владици Никодиму са молбом да се просторије које су тик поред храма не издају у закуп и да се не врши њихова пренамјена у винарију или неке друге комерцијалне сврхе. Уколико се то деси, парохијани ће остати без јединог мјеста у коме се након вјерских обреда окупљају и друже. Наиме, локална самоуправа је претходно некадашњи омладински дом и школу претворила у центар за рехабилитацију особа са посебним потребама. Узнемиреност парохијана је још већа након незваничног сазнања да је некадашња црквена кућа (дом у

Српска деца у Хрватској уче како је рат изазвала „српско-црногорска агресија ЈНА“ – ВИДЕО

Тзв. хрватски бранитељи траже да српска деца у Хрватској уче како је рат деведесетих година изазвала „српско-црногорска агресија ЈНА“. У земљама региона деца се уче да су Срби кривци за сва зла деведесетих година, поставља се питање да ли се тиме утире пут ка неком новом рату? „У Хрватској се за националне мањине настава изводи на основу три програма, три модела боље речено. Модел А подразумева да се изводи комплетна настава на српском језику и на писму, по уџбеницима државе матице. По моделу Б друштвени предмети се изводе на језику националних мањина, а природни на хрватском језику. И модел Ц где имате програм углавном на хрватском језику, а имају два

ИЛИ-ИЛИ И ПОСЛЕ ТОГА – Убијање Светих Српских Новомученика Јасеновачких

Пола века смо живели у друштву где је било неморално, и недопустиво, да се стравични изливи нечовештва, на чијем врху је био Јасеновац, ниподаштавају и банализују. Било је „и стида и срама“. Распад људског става према злочинима из Другог светског рата и Јасеновцу, подсетимо, постаје преовлађујућа друштвена чињеница појавом књиге Беспућа повијесне збиљности Фрање Туђмана (1989/1990). Отад се то шири као канцер. Не зна се зашто се ово ради с Јасеновцем, али убрзо ће се знати, прича ми човек који познаје актере. Па и центарфора – епископа Јована (Ћулибрка). Од свих антисрпских процеса који се као убризгани отров шире кроз српско биће демонтажа Јасеновца је најбезобзирније рањавање. Тако се ових

Ћулибрку и Ристићу ближе Јасеновац од Гардоша и Бежаније

Након недавне посјете стотину београдских и земунских гимназијалаца Јасеновцу али не и Доњој Градини у режији Музеја жртава геноцида, поставља се питање зашто до сада слична студијска посјета није организована над масовним гробницама на земунском гробљу Гардош и Белановачкој рупи на Бежанијској коси. Прилог који слиједи, објављен је прошле године али га сматрамо актуелним и данас. Ко и зашто ученицима у Србији крије истину о страдању Срба у логору Земун? Неко би то препознао као чин аутошовизма, неко као манифестацију духа самопорицања или антисрбизма али је неупитно да је ријеч о чину вређања жртава и њихових потомака. Пише: Душан Ј. Басташић У дневном издању новина као и на порталу компаније

Бојан Вегара: Ви пишите ваше лажљиве историје, коме год хоћете, само нама немојте, ми знамо како цвилите

Први смо на читавом свијету побједили помахниталу звијер са запада, те створили Републику Српску. Уложили су милијарде у оружје и опрему, али и у филмове и маркетинг, да би створили причу о некој њиховој непобједивости. Маринци, Легија странаца, те остали курци палци, који се никад не предају и све побјеђују. А онда их један мали народ и један храбар Генерал понизе у великом стилу и први на овом свијету побједе ту моћну НАТО алијансу и домаће авлијанере. Тукли смо се са оном хордом од Бога отпалих Срба и њиховом новом браћом џихад ратницима. Тукли се читаве четири године, а посебно те 1995 године. Тог љета на Сарајвском ратишту, горило је

Јасеновац на изборима: Ко пориче геноцид над Србима у НДХ

Најновији догађаји недвосмислено су потврдили оно што се до сада наслућивало: иза кампање смањивања броја српских жртава логора смрти Јасеновац, односно порицања геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској стоје, као локални извршиоци ширег подухвата, Влада републике Србије, њена премијерка Ана Брнабић и председник републике Александар Вучић. Важно је да ту чињеницу уочимо и истакнемо. Пише: Милош Ковић Када су почетком септембра 2021. највећи српски медији – РТС, Политика, Танјуг и други – по први пут, у систематски вођеној кампањи почели да, слично хрватским медијима, умањују број жртава Јасеновца, уз позивање на истраживања београдског Музеја жртава геноцида и хрватских историчара, протестним писмом огласили су се готово сви универзитетски професори који предају историју српског народа

Обогаћивање и објективизација знања о Јасеновцу у режији Музеја жртава геноцида

Повести средњошколце из Србије, организовано од стране државе у Јасеновац а не посјетити и Доњу Градину, не само да није лако објаснити, него се може назвати озбиљним гријехом према жртвама. Пише: Душан Ј. Басташић Посљедњих дана, медији су били преплављени најавама а сада и вијестима како је Музеј жртава геноцида 26. октобра ове године, реализовао први студијски боравак групе од стотину ученика и наставника Осме београдске гимназије и Земунске гимназије у Јасеновцу и Пакрацу почев од 1995. године, односно од окончања оружаних сукоба на како кажу, подручју савремене Републике Хрватске. Наводи се како су ученици посјетили најмонструозније и најбруталније губилиште припадника свог народа у Другом свјетском рату. Не коментаришући уобичајено

Ђурђица Драгаш: Не може тако, није цивилизовано скрнавити гробља и „дирати“ мртве!

О каквом помирењу, сада између Срба и Албанаца, се може говорити ако српски споменици, погинули војници и јунаци којима су се дивили француски генерали, немају мира, и то баш захваљујући некадашњим савезницима?! Када је, пре пет година у Паризу, на обележавању стогодишњице завршетка Првог светског рата, српског председника протокол „сместио“ далеко од првог реда у којем је требало да буде, мислили смо да не може горе. Извињења која су уследила, а и каснија веома успела посета француског председника Србији, уливали су наду да слично понижење од оних са којима смо, раме уз раме, ратовали у Првом светском рату, нећемо више доживети. Нажалост, преварили смо се! Као да није било довољно

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.