arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Крагујевац: Оскрнављен споменик стрељаним Србима и Јеврејима

3. март 2021.

На том месту 20. октобра 1941. године нацистичка војска у знак одмазде за своје убијене војнике стрељала је 41. Јевреја и 81. Србина. Град Крагујевац најоштрије осуђује скрнављење Споменика стрељаним Србима и Јеврејима у насељу Багремар и апелује на надлежне службе да открију починиоце и примерено их казне. Спомен обележје ишарано је графитима. То је чин којим шаљемо лошу поруку јавности и пред којим нећемо да ћутимо. На том месту 20. октобра 1941. године нацистичка војска у знак одмазде за своје убијене војнике стрељала је 41. Јевреја и 81. Србина. На том месту сваке године 20. октобра и у јануару, поводом Међународног дана сећања на жртве Холокауста, заједно са представницима

Свјетски портали о „Дари из Јасеновца“: Болно остварење о заборављеним ужасима

3. март 2021.

У фокусу текста је маестрална улога Биљане Чекић као младе Даре, која за неколико дана, суочена са нестанцима најближих, нагло одраста и сјајно парира у глуми својим неколико пута старијим колегама. Портал „Film reviews“ /Филмски прегледи/ објавио је прави панегирик о филму „Дара из Јасеновца“, оцјењујући га као болно, емотивно разарајуће, али дубоко потребно остварење. У фокусу текста је маестрална улога Биљане Чекић као младе Даре, која за неколико дана, суочена са нестанцима најближих, нагло одраста и сјајно парира у глуми својим неколико пута старијим колегама. „Дара из Јасеновца“ говори о заборављеним ужасима геноцида на Србима у Хрватској током Другог свјетског рата, наводи се у овом осврту. У тексту је

МИХАИЛО МЕДЕНИЦА: Хрватска је пакао из којег је и сам ђаво протеран да Павелићу уступи место

2. март 2021.

“Дара из Јасеновца” је сјајан филм, а због свега оног што га чини лошим- криви смо сви до једног, јер народ којег филм учи изнова ће и изнова исписивати празне странице своје славне и страдалне историје, мастилом које бледи и нестаје… Пише: Михаило Меденица Ужасавајуће мало нам треба за поделу, а кад се разврстамо међу нама није линија већ, нажалост, кањон! Ево се минулих дана тужно кантари родољубље према томе јесмо ли одушевљени или разочарани “Даром из Јасеновца”?! Жалосно да жалосније не може бити! Ако се некоме није допао филм тај безмало негира Јасеновац, Јастребарско, Стару Градишку…сва зверства ђавоље копилади НДХ..? Ни случајно! Нема здраворазумног Србина који ће над ужасом

Хрбска Православна Црква?

2. март 2021.

Већина свештенослужитеља које смо консултовали, први пут у животу среће овакву праксу, а то је да се епископ огрешује о члан 4. Устава СПЦ. За већину мирских, односно свјетовних Срба, тај члан је природно непознат, али он у цјелости гласи: Члан 4 „Службени језик Српске православне цркве је српски са писмом ћирилицом. У изузетним, оправданим случајевима, може се отступити од ове одредбе у погледу језика за унутрашњу употребу, у којим случајевима доноси специјалну одлуку Свети архијерејски синод на основу ове одредбе. Застава Српске православне цркве је тробојка: црвено-плаво-бело, са златним крстом и огњилима.“ Ако вас буне „изузетни, оправдани случајеви“ и то за „унутрашњу употребу“, то је настало када је српска

Бојанић: Зар ово не заслужује простор у српским уџбеницима историје?

1. март 2021.

Организована су и такмичења у логорима да би се видело ко може да прикоље највећи број Срба у задатом временском периоду. Забележени рекорд је постигао студент права Петар Брзица, проглашени краљ „србоклања, који је успео да закоље 1360 Срба у једном дану! Главна жеља Хрвата је да се о њиховом колективном злочину ћути, у овом времену када се скрнави и ревидира број српских жртава, а у томе и ми сами џелату помажемо, нашом ћутњом. Њихов циљ је да нико ништа не говори, да се нигде о њему не пише, а наша треба да буде супротна, да се о томе прича, расправља и што је најважније пише и хвала Богу екранизује

Дарко Адамов: Избачени проблематични делови Клетовог уџбеника историје за 8. разред

1. март 2021.

Извршене промене су у духу отклона од навијачке и пристрасне историје којом је била обележена првобитна верзија овог уџбеника. Уџбеник историје за 8. разред издавачке куће Клет (овде) доживео је кључне и суштинске промене у одељку посвећеном грађанском рату на простору Југославије током Другог светског рата. Извршене промене су у духу отклона од навијачке и пристрасне историје којом је била обележена првобитна верзија овог уџбеника. На стр. 116. уместо  текста  у којем су четници током битке на Неретви представљени као савезници и сарадници Немаца и усташа са којима заједно дејствују, сада стоји много уравнотеженије тумачење. Дакле, сада је јасно речено да су немачке снаге предузеле мере за уништење свих снага

Ја сам Дара из Јасеновца

1. март 2021.

Преживели логораши послали своја сведочења „Варајетију” и „ Лос Анђелес тајмсу” уз захтев да објаве исправке својих текстова у којима су амерички медији тврдили да се ради о српској митоманији и фикцији и да се Јасеновац није догодио„Ја сам Дара из Јасеновца. Пише: Димитрије Буквић Филм врсног редитеља Предрага Гаге Антонијевића, снимљен је на бази моје истините приче. Ја сам запамтила како су убили брутално, преда мном, ону жену која је сакрила злато у пунђи, мајка није могла да ми склони поглед иако је окренула моју главу ка кецељи. Та траума остала је трајно забележена, као и тренутак када су нас раздвојили од наше мајке и када су ми однели

„Јасеновац – највећа српска трагедија“ (ВИДЕО)

28. фебруар 2021.

Удружење ”Јадовно 1941.” из Бања Луке, формирано 2010.године, на разне начине покушава да сачува успомену на страдања у комплексу логора смрти Госпић – Јадовно – Паг, претечи јасеновачког логора. Малобројни преживјели у тим логорима, пребачени су у Јасеновац и тако постали први затвореници највећег стратишта НДХ. О поменутим логорима ни данас се не зна довољно, иако је према процјенама,за само неколико мјесеци у њима,живот изгубило 40 хиљада људи. ”Јасеновац-највећа спска трагедија” , на ту тему говорили су учесници емисије “Изазови” БН ТВ. Дуго очекивани филма „Дара из Јасеновца“, редитеља Предрага Антонијевића и сценарисе Наташе Дракулић који говори о страдању Срба, Рома и Јевреја у логору Јасеновац, изазвао је велику пажњу

Душан Басташић: Филм Дара из Јасеновца је узрок тектонског помјерања на подручју сјећања српског народа на Покољ – геноцид почињен над Србима од стране НДХ (ВИДЕО)

28. фебруар 2021.

Дјевојчица Дара, њена браћа и друга дјеца коју смо могли видјети у филму, представљају персонификацију хиљада дјеце која су пострадала у Покољу, геноциду почињеном над Србима од стране Независне државе Хрватске. Опет се потврдило да је филмска умјетност платформа са које се на најефикаснији и најефективнији начин допире до дубоко запретаних карика, историјских записа нашег идентитетског ланца, о трауматичним догађајима из периода Другог свј. рата. Поводом емитовања филма „Дара из Јасеновца“, др Душан Басташић, предсједник удружења грађана Јадовно 1941. из Бање Луке, био је гост у емисији Српска данас – РТРС. Приредила редакција УГ Јадовно 1941.

Ђорђе Пражић: Од кољача до витеза, од жртве до агресора

26. фебруар 2021.

Телевизијска премијера филма „Дара из Јасеновца“ је изазвала велико интересовање у јавности, а део српске јавности шокирао се злочинима усташких кољача над недужним и немоћним претежно српским цивилним жртвама. Том делу наше јавности свакако је непознато да би се скоро о сваком српском селу на простору Независне државе Хрватске могао снимити сличан филм. Навикнути на дугогодишње анатемисање српског народа као агресорског и злочиначког,  сваки наступ већине аналитичара филма почиње са извињавањем хрватској јавности у погледу да филм није српска пропаганда, да нема за циљ ширење мржње и да су усташе биле само мањи дио хрватског народа. Да је  ситуација обрнута, такви ставови од хрватске стручне и остале јавности се не би

Гојковић: Србија ће подржати пројекте који се баве Јасеновцем

26. фебруар 2021.

Србија ће наставити да подржава пројекте попут филма „Дара из Јасеновца“ како би се сетили свих наших жртава, али и показали свету да ми нисмо народ злочинаца, каквим нас они представљају, већ народ жртава, изјавила је данас министарка културе Маја Гојковић. Србија ће наставити да подржава пројекте попут филма „Дара из Јасеновца“ како би се сетили свих наших жртава, али и показали свету да ми нисмо народ злочинаца, каквим нас они представљају, већ народ жртава, изјавила је данас министарка културе Маја Гојковић. Она је тако одговорила на питање народне посланице СНС Невене Ђурић да ли ће држава наставити да подржава филмове у којима се говори о српским жртвама. Гојковић је

Ђурђица Драгаш: Од нас си тражио Ђорђе, да заборавимо посечену багремову шуму, преорану њиву и згажену шљиву

25. фебруар 2021.

Опраштају се ових дана многи од Ђорђа Балашевића. Слушају се песме, цитирају стихови и његове „досетке“, снимају специјалне емисије, организују масовни „испраћаји“ (као да короне нема и као да Ђоле баш од ње није преминуо). Тугује и регион, чак се и ћирилица „појавила“ у Загребу. Замислите само то чудо!!! Није баш да сам одрасла уз његову музику. Више би се то могло рећи за Нове фосиле, али волела сам те меланхоличне ноте и емотивне текстове којима је плео дивне и дирљиве животне приче. Жао ми је што је отишао, прерано и бесмислено и, као и у многим другим случајевима, не желим да учествујем у примитивним расправама над мртвим човеком по

КОЛОНА

23. фебруар 2021.

Без срама и душе убијали су кошијску децу која су крај њих расла. Целу лијепу су прекрили српским телима. Био је то прави помор. Био је то Покољ! Пише: Цвијета Радић Колона жена и деце на прашњавом путу. Жагор и плач, у очима страх. Гурају их, вичу, псују… Видим себе у колини. Себе дете, себе мајку, себе жену, себе уплашену и немоћну. Видим и све своје. Ено бабе Јоке. Не може бити, она је у колони за Трновац. Ено Марка. Како он овде, кад је отеран на Пролог? Ено Госпаве. Зар она није отерана на Динару? Откуд сада они овде и откуд ја у колони из Поткозарја? Откуд ја у

Зорица Ђоковић: Од јутрос више ништа није исто

22. фебруар 2021.

Порођајним мукама које потрајаше, неки би рекли чак пуних 80 година, је хрватски Покољ над Србима добио свој умјетнички израз и угледао свјетло дана. Било је, истина, и ранијих покушаја трагања за умјетничким изразом и формом који би дочарали крв проливену у име револуције. Ти изрази и форме нису јасно говорили чија је крв, а ни револуција. И сви су били неуспјешни, незграпни, ружни и – лажни, јер испоставило се да је на овим нашим просторима крв била углавном српска, а револуција туђинска. Тако је неописиво страдање Срба, запамћено готово искључиво захваљујући Цркви и у Цркви, на потпуно невјероватан начин остало скрајнуто и обскурно у широј југословенској социјалистичкој јавности, нешто

ПРЕДРАГ АНТОНИЈЕВИЋ: Прича о Дари наставиће се причом о Олуји

21. фебруар 2021.

Редитељ филма “Дара из Јасеновца” Предраг Антонијевић рекао је да ће након филма, у истоименој серији прича бити проширена и догађајима који се односе на операцију “Олуја”, као наставак приче о српском страдању и егзодусу из Хрватске, започетом током Другог свјетског рата. “Дотаћи ћемо се Олује да комплетирамо тај српски егзодус из Хрватске, оно што је почето током Другог светског рата, а што је завршено са Олујом. Значи срешћемо неке од тих ликова из овог филма. Ево ово први пут говорим јавно – срешћемо их сада у Олуји и уочи Олује”, рекао је Антонијевић за РТС. Он истиче да су се аутори и продуценти филма “Дара из Јасеновца” одлучили да

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Рeинтeгрaциja злoчинa

У пoвoду гoдишњицe мирнe рeинтeгрaциje Зajeдницa пoврaтникa хрвaтскoг Пoдунaвљa дaлa je признaњe

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА