arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Геноцидни мозаик трајао више од сто година: Број жртава већи од 10.000

Бивши интернат мисије Св. Еугена у канадској Британској Kолумбији данима обилазе колоне гневних грађана остављајући у дворишту играчке, обућу, поруке, свеће… Нови талас националне жалости, гневних напада на цркве и друштвених расправа о канадској колонијалној прошлости подстакнут открићем нова 182 посмртна остатка домородачке деце на овој локацији, у неозначеним гробовима. Ово је трец́и бивши интернат за домородачку децу којим је управљала Kатоличка црква и чије окружење крије страшне тајне које чак ни не постоје у хорор филмовима ове размере. Стамбена школа Светог Еугена отворена је 1912. а затворена тек 1970. и сматра се да скоро две стотине пронађених малих костура припадају деци из племена Kтунак, пише Слободна Далмација. Деца Првих

Косовски новомученик отац Харитон

Тог 15. јуна 1999. године, нешто пре 11 сати, отац Харитон је испред епископског двора у Призрену примио своје последње послушање. Требало је отићи у град, по храну. Рекавши „Нека је благословено“, кренуо је аутомобилом, без страха. У самом граду био је заустављен од тројице терориста и легитимисан. Одмах по легитимисању, терористи црних униформи и још црњих душа одвели су га његовим аутом у непознатом правцу. Ово се дешавало наочиглед немачких војника у саставу НАТО „мировњака“. Цео догађај видео је и један немачки новинар, фотографисао и истог дана обавестио епископију. Почео је голготски пут новог Христовог мученика. На његова плећа стављен је последњи и најтежи крст – мучеништво за Христа.

Логор Плав: ЗАБОРАВЉЕНИ АЛБАНСКИ ЛОГОР ЗА СРПСКЕ ЦИВИЛЕ, ЖЕНЕ, ДЈЕЦУ И СТАРЦЕ

4. јула 1941. у Плаву, на сјевероистоку Црне Горе албански балисти и вулентари под надзором италијанских окупационих власти основали концентрациони логор. У овај казамат смрти су довођени православни Срби из околине Плава, процењује се преко 500 цивила, од којих највећим дијелом жене и дјеца. У самом логору је уморено преко 30 малишана млађи од 10 година. Логор Плав је био једини логор на територији окупиране Црне Горе у Другом свјетском рату за жене и дјецу. У њему су албански балисти утамничили искључиво цивиле, а највећим дијелом били су то жене, дјеца и старчад. Сам логор је основан почетком јула мјесеца 1941. године и то у приватној вишеспратној кући породице Вукоте Џудовића. Касније

Spomen_obiljezje_na_Mehinom_stanju.jpg

Масовна гробница Мехино стање

Сигурно jе да Оваj злочин ниjе довољно истражен и сећање на њега jе готово избрисано. Тачан броj жртава никад ниjе утврђен, ексхумациjа никада ниjе обављена и жртве нису достоjно сахрањене. Једанаест година након завршетка Другог свjетског рата на њиви Мехино Стање постављено jе спомен-обиљежjе на коjем jе записано: »НА ОВОМ МЈЕСТУ АУГУСТА 1941. ГОДИНЕ КРВОЖЕДНЕ СЛУГЕ МРСКОГ ОКУПАТОРА НА ЗВЈЕРСКИ НАЧИН УБИЛИ СУ ОКО 2400 НЕВИНИХ ЖРТАВА–ЉУДИ, ЖЕНА И ДЈЕЦЕ ИЗ ВЕЛИКЕ КЛАДУШЕ, ЦРНОГ ПОТОКА, ГЛИНИЦЕ, ПОЉАНЕ, ПОНИКАВА, ГЕЈКОВЦА, ВРГИН-МОСТА, ШИЉКОВАЧЕ, МАЉЕВЦА, ШМРЕКОВЦА, КРСТИЊЕ, БРУСОВАЧЕ, ЈАГРОВЦА, СВИНИЦЕ, ШИРОКЕ РИЈЕКЕ, БУХАЧЕ И ДРУГИХ ОКОЛНИХ СЕЛА ОВОГ КРАЈА. У ЗНАК СЈЕЋАЊА НА ЖРТВЕ ФАШИСТИЧКОГ ТЕРОРА, А ПОВОДОМ ПРОСЛАВЕ 27. ЈУЛА–ДАНА УСТАНКА НАРОДА

Епопеја страдања, муке и патње, али и поноса српског народа

Козара је епопеја страдања, муке и патње свих оних који су положили своје животе за слободу, као и цјелокупног српског народа, али и понос будућих покољења. Офанзива усташа и њемачких нациста, уз подршку мађарских фашистичких снага, на Козару почела је 10. јуна 1942. године, што је био увод у један од настрашнијих злочина почињен над српским народом икада. Тог 10. јуна отпочео је концентричин напад на партизане из свих околних гарнизона. Фашистичке снаге почеле су опкољавање ширег подручја Подкозарја и кренуле у систематско убијање и уништавање српског народа и њихове имовине. Хрватски и њемачки фашисти пљачкали су села, побили знатан дио становништва, укључујући 540 рањеника, а око 68.000 српских цивила

Мастиловић: Српска – једини гарант опстанка Срба западно од Дрине

Институционални оквир Републике Српске штити и гарантује опстанак српског народа западно од Дрине, након што је Други свјетски рат оставио демографску катастрофу по Србе у БиХ, оцијенио је историчар Драга Мастиловић. Мастиловић је на предавању у Теслићу о српском националном питању у БиХ у 20. вијеку истакао да српско национално питање и историјски процеси 20. вијека, поготово за Србе западно од ријеке Дрине, дубинске коријене вуку од 19. вијека. – Односно од 1844. године када је римокатолички идеолог Ћезар Балбо означио Дрину као границу два свијета, а као најважније питање за тадашњу Европу оцијенио да се православљу и Русији мора спријечити продор на топла мора, и то јачањем Пруске у

Сребреница: Усвојена декларација о страдању српског народа

Сребреничка Скупштина општине данас је усвојила Резолуцију о страдању српског народа у Сребреници у 20. веку и осудила све злочине почињене над Србима, као и припадницима свих народа на простору бивше Југославије у том периоду. За ову одлуку гласали су српски одборници јер су бошњачки напустили сједницу након дуге расправе. Иницијативу за доношење Резолуције поднео је потпредседник Скупштине општине Радомир Павловић из СНСД-а, који је рекао да овај документ треба да покаже обим српског страдања и осуди злочине почињене над Србима у 20. веку. – На овај начин желимо да покажемо да је неоправдано проглашавати српски народ геноцидним након оволиких жртава и његове одбрамбене, слободарске и вечите борбе на страни

Одлазак последњег преживелог учесника пробоја из логора Јасеновац

Приликом бега из логора скривао се три дана, а имао је свега 48 килограма Базил Зуколо, последњи преживели учесник пробоја заточеника усташког логора смрти у Јасеновцу, преминуо је у 99. години, саопштио је јуче Музеј жртава геноцида. У саопштењу се подсећа на биографију Зукола, који је рођен у Новској 1922, а заједно с братом, као италијански држављани и симпатизери народноослободилачког покрета, успео је да избегне позиве за мобилизацију у јединице хрватског домобранства. Када је 1943. године средњи брат Томислав мобилисан у италијанску војску, Базил и он одлучили су да се прикључе партизанском покрету. Исте године најстарији брат Стјепан и Базил ухапшени су у кратком временском размаку и везани жицом пребачени

Ђурђица Драгаш: Усудио се Србин да на Газиместану дигне три прста!

Ми смо добри само кад ћутимо и кад се склањамо, кад се извињавамо и признајемо све што нам „стављају на терет“. „Гледају нам кроз прсте“ само кад играмо по њиховим правилима. Није Ристо Јовановић, Србин из Подгорице, како сам себе представи пред судом у Приштини, слутио да ће се његов пут на Газиместан завршити у казамату „назови државе“ Kосово. Али ето… учинио је Ристо „неопростиво“! Сугерисао је полицајцима да, на Видовдан, не претресају монахињу која је кренула на Газиместан. Било је то довољно да на њега, као на озлоглашеног терористу, скоче специјалци. Њих десет на једног Риста!!! Бахато, безобзирно, надмено.. ставили су му лисице на руке и почела је још

Ković

Милош Ковић: Видовданска беседа на Филозофском факултету

Видовдан је, без сумње, најзначајнији датум у српској историји, бременит значењима и скривеним смислом. То није само сећање на један велики историјски догађај. Косовска битка је, заиста, означила праву смену епоха, прелазак из доба величине и славе у време вазалства и робовања. Србија, Босна и Зета опстале су, истина, још цео век, богат разноврсним достигнућима. Био је то, ипак, живот у сенци косовског пораза, у ослушкивању топота турских коња и ишчекивању коначног слома. Историчари ће марљиво бележити косовске и покосовске догађаје. Приметиће да је пораз Срба у Маричкој бици био можда још већи и одсуднији. Реконструисаће ток Косовске битке и испитивати двосмислене вести о томе ко је, уствари, у њој

Вишеград: Отворена изложба о Ливањским Србима уз промоцију књиге Огњена Марија Ливањска

У организацији Градске галерије Вишеград и Удружења Огњена Марија Ливањска из Београда, у суботу 26. јуна т.г, публици је речју и сликом представљен историјски пресек живота и стваралаштва ливањских Срба, манифестацијом под називом „Срби Ливањског поља-трагови кроз векове“. У уметничком делу програма учествовали су: Уна Војиновић, Софија Чарапић, Анђелина Ђурђевић, а програм је водила Бранка Марковић. На изложбеним паноима приказан је својеврсни историјски пресек од преднемањићког периода до данашњих дана, а излагањем говорника осветљено је стварање институција и очување верског и националног идентитета у врло тешким околностима за српски живаљ током османске и аустроугарске владавине Босном. Тако су ливањски Срби још пре 200 година покренули и финансирали рад прве српске

Миленко Јахура: НЕРЕТВА ХЛАДНА СРПСКА ГРОБНИЦА

Исказ Шакота Софије, избјеглице из Чапљине Комесаријату за избеглице у окупираној Србији и саслушање Рагуж Стојана, хрватског усташког таборника из Домановића 1952. године пред органима УДБ-е у Мостару о бацању тела убијених Срба у Неретву са моста у Чапљини. Извод из Записника саслушања ратног злочинца Рагуж Стојана из Домановића, о злочинима хрватских и муслиманских усташа на подручју Чапљине и Стоца“.Шта нам знате рећи о убиству петнаесторице Срба у штали Марић Петра, који су били и који су извршили убиство? Не могу се сјетити тачно датума када је то било, било је углавном послије ових акција које сам ја са својим усташама изводио. Једног дана ја сам се налазио у патроли,

Јово Бајић: ДАН ПОСЛЕ ИЛИНДАНА, 3. АВГУСТА 1942. ГОДИНЕ, УСТАШЕ КУПРЕШКЕ БОЈНЕ И ЦРНЕ ЛЕГИЈЕ СПАЛИЛЕ СУ 93 СРБИНА ИЗ БЕГОВОГ СЕЛА

Према плану  о потпуном  истребљењу Срба са простора Купрешке висоравни,[1] који је сачинила и спроводила хрватска купрешка војна, цивилна и црквена  власт, дошло је на ред Бегово Село, насеље које се налази непун километар ваздушне линије источно од центра Купреса, када су у једној штали на сред села 3. августа 1942. године, дан после Илиндана, спаљена 93 члана породица Глигурић и Спремо. Аутор: Јово Бајић И овај злочин извела је Купрешка бојна у сарадњи са Црном легијом која је двадесетак дана раније стигла са Козаре где је учествовала у офанзиви на Козару и покољима козарачких Срба. Црну легију предводили су Јуре Францетић и Рафаел Бобан. Поред Црне легије у Купрес

Црква у Ржаном долу

Сјећамо се јаме у Ржаном долу

Служењем помена и полагањем цвиjећа, сваке године око Видовдана обиљежава се годишњица масовног страдања Срба из Поповог поља, Бобана и околних мjеста.  Уочи Водовдана 1941. године усташе су на превару ухватиле 186 Срба, и након звjерског мучења бациле их у jаму Ржани До код Љубиња. Усташе из Дубљана, Равног и Трнчине предвођене Јуром Бороjом те фратрима дон Јосипом Зовком и дон Андриjом Моjићем уочи Видовдана 1941. године на превару су повхатале српске сељаке коjи су обрађивали земљу у Поповом пољу,  затвориле их у школу у Величанима, а потом послиjе стравичног мучења бациле у jаму Јагодњача -Ржани До код Љубиња.  “Злочин су починиле комшиjе, Хрвати из околних села, а нажалост нико

Радојичић: Почетком следеће године почињемо са градњом Меморијалног центра „Старо сајмиште“

Меморијални центар „Старо сајмиште“, као заједнички пројекат Министарства за културу и информисање и Града Београда, почиње да се гради следеће године, најавио је данас градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић. Закон о Меморијалном центру „Старо сајмиште“ ступио је на снагу, те су се створили услови да се овај пројекат реализује. „У овом тренутку ради се пројектна документација за реконструкцију објекта Централна кула у комплексу Старог сајмишта у Београду, која би требало да буде готова до краја ове године. На основу документације коју припремамо, почетак радова очекујемо почетком 2022. године. Морамо да негујемо сећања на важне историјске догађаје, које не смемо да заборавимо. Меморијални центар имаће истраживачки део, део за чување

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.