јануар 2021 - Страница 2 од 5 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за јануар 2021 » Страна 2

Младенова долина

26. јануар 2021.

Звао се Младен. Био је рођен 1941. године у Кули Атлагића, општина Бенковац. Ожењен. Отац два сина, Ђорђа и Милорада. Живио је и радио у Обровцу, као механичар, стручњак за тешке рударске машине у обровачким рудницима боксита. У истој улици у Обровцу живио је и Јосип, Хрват. И он је имао два сина – Марка и Дарка. Младенови и Јосипови синови били су истих година и расли су заједно, а преко њих су се дружили и њихови очеви. Дошао је рат. Синови су за њега стасали, а и очеви су још били способни. Дарко, млађи Јосипов син, на самом почетку сукоба одлази из Обровца и ступа у хрватску војску. Марко

Усташе су биле суровије од нациста: Професор Гидеон Грајф о два најмонструознија логора

26. јануар 2021.

Израелски историчар проф. др Гидеон Грајф анализирао је злочине у Аушвицу и Јасеновцу: Павелићеви зликовци су уживали у убијању, волели су крв. Немци осмислили ликвидације, да не испрљају руке. Професор др Гидеон Грајф, израелски историчар, анализирајући систем концентрационих логора Аушвиц и Јасеновац, у својој мултидисциплинарној студији истражио је злочине у овим логорима, њихове сличности и разлике. Закључио је: Јасеновац је балкански Аушвиц. Тако је и насловио монографију која је, уз подршку Министарства спољних послова Србије, преведена и на српски језик. – Системи оба логора су били зли, врло окрутни, садистички. Нацисти и усташе брутално су истребљивали људе, потискујући било какав морални кодекс. У њима није било ни трунке обичне људске

Свети Владика Николај: О будућој срећној Отаџбини

25. јануар 2021.

Одбаците недостојно убеђење, да ће вас ослободити и ојачати један човек. Ослобађајте и јачајте сваки самог себе, и кад сви будете напосле слободни и јаки, онда ће и отаџбина ваша то бити. Гле, спољашња слобода не вреди много без унутрашње слободе, и спољашња моћ без унутрашње моћи. Ви у Србији имате спољашњу слободу, но шта вам она помаже, кад је душа ваша заробљена у сумњу и очајање? Одбаците смешну шалу, да ће један човек сазидати будућу срећну Србију. Држите се збиље, а збиља је, да ви сви морате у жељену грађевину уложити по једну добру циглу. Јер сви сте ви зидари ваше народне будућности. Будите велики у истрајности. Газите трње

Медији и реаговања о скрнављењу споменика покланим Србима у Челебићу

25. јануар 2021.

У масовној гробници у селу Челебић налазе се посмртни остаци више од 400 Срба које су усташе заклале, убиле на други начин или су их живе бацале у јаму безданку Бикушу. Све док надлежни не почну да проналазе починиоце понављаће се недјела попут скрнављења спомен-плоче у Челебићу код Ливна за више од 400 Срба из овог и околних села које су усташе убиле 1941. године, каже делегат из реда Срба у Дому народа парламента Федерације БиХ /ФБиХ/ Александар Штрбац. „Након 80 година од стравичног злочина у Челебићу, сљедбеници усташке идеологије овим дивљачким чином показују да ни мртвима не дају мира, а данас малобројним Србима у Ливну шаљу узнемирујуће и застрашујуће

Чак и Аушвиц био хуманији од „Силоса“: 30 одсто Срба убити, 30 послати на робију, нешто оставити

25. јануар 2021.

Један од преживјелих заточеника логора за Србе „Силос“ у Тарчину Винко Лале рекао је за Срну да су сви логораши у том злогласном логору били изложени стравичном мучењу и психо-физичком злостављању од припадника муслиманских снага. Лале је испричао да су га припадници муслиманске војске заробили 1992. године у породичној кући његове супруге у Хаџићима под изговором да треба да да изјаву у полицијској станици. – Нажалост, моје испитивање је трајало више од годину дана, јер сам одмах из полицијске станице одведен у „Силос“ гдје су ме у једној просторији у централном дијелу логора наставили да испитују и туку – прича Лале. Један од стражара у логору ударио га је кундаком

Чекао их је преки суд због издаје у Аустроугарској, а они су се ипак борили за Kраљевину Србију

25. јануар 2021.

Добровољци српске војске у Првом светском рату били су махом Срби који су били аустроугарски држављани. Они су се као печалбари у Америци или ратни заробљеници у Русији, Србији и Италији определили да се боре на страни Kраљевине Србије. Она је била њихова отаџбина коју пре тога никада нису видели. Били су унапред осуђени на смрт. Kао аустроугарске држављане у случају заробљавања чекао их је преки суд и конфискација имовине због издаје, а њихове породице одвођене су у логоре. Да би заштитили своје најближе у критичним ратним ситуацијама вршили су самоубиства. После окупације Србије 1915.године, па до краја рата били су последња и једина попуна српске војске. Пре почетка рата

Она спасавала, он убијао: Болан филм о Аустријанцима и нама

24. јануар 2021.

Већи део српске јавности ће сигурно бити изненађен чињеницом да је најсвирепији и најмасовнији злочин у Другом светском рату на простору окупиране Србије почињен од стране Вермахта био у Драгинцу, једном малом месту недалеко од Лознице. Ту је број жртава већи него у Kрагујевцу, каже за Нова.рс новинар Аустријске државне телевизије ОРФ Зоран Добрић, аутор документарног филма „Два лица рата“. Овај документарни филм о злочинима Вермахта у окупираној Србији и усташког режима у фашистичкој Хрватској за време Другог светског рата, премијерно је приказан 13. јануара на аустријском јавном сервису. ПОГЛЕДАЈТЕ ФИЛМ Причу о добру и злу Добрић је проткао кроз судбину двоје Аустријанаца који су били активни на тлу бивше

Амерички портал о „Дари из Јасеновца“: Злочини из логора за истребљење за које је мало ко у свету чуо

24. јануар 2021.

Селекциона комисија америчке награде „Златни глобус“ објавила је званично на свом порталу goldenglobes.com аналитички текст о филму „Дара из Јасеновца“ у ком се каже да је реч о причи из једног од највећих логора за истребљење за који је у свету мало ко чуо. „Већина прича из Другог светског рата испричана је из перспективе жртава на основу истинитих сведочанстава, али ретко видимо причу детета из концентрационог логора за који је ретко ко чуо, а Јасеновац је био један од највећих“, пише на порталу goldenglobes.com на почетку приказа филма „Дара из Јасеновца“ редитеља Предрага Гаге Антонијевића. Приказивање Антонијевићевог филма креће у биоскопима широм Сједињених Америчких Држава почетком фебруара, а поред трке

КЛАЛИ, УБИЈАЛИ, СИЛОВАЛИ, БАЦАЛИ ПОД ЛЕД: У овом месту је кренуло етничко чишћење Срба – злочини које су извршили су језиви (ФОТО)

24. јануар 2021.

Као што је Јасеновац симбол страдања и геноцида над Србима и Јеврејима у Независној Држави Хрватској, тако је и Чуруг, питомо бачко село на обали Тисе, симбол страдања и етничког чишћења Срба и Јевреја у Јужној Бачкој. Пише: Ј.Симић Уочи обележавања Новосадске рације коју су 1941. мађарски фашисти починили првенствено над Србима и Јеврејима, у Архиву Војводине у Новом Саду отворена је изложба докумената „Мученици чурушки – отргнути од заборава“ чији су аутори: секретар Епархије бачке протојереј Владан Симић, др Небојша Кузмановић, директор Архива и Љиљана Дожић, архивски саветник. Преносимо уводно слово протојереја Владана Симића: Окупацијом дела Краљевине Југославије, 11. априла 1941. године, и кршењем Споразума о (вечном) пријатељству Краљевине

ВЕК ОД СМРТИ ВОЈВОДЕ ЖИВОЈИНА МИШИЋА: Ко не зна за страх тај иде напред

24. јануар 2021.

Пре сто година, тачније 20.1.1921. године, после тешке болести у 66. години живота у Београду је умро прослављени српски војвода Живојин Мишић. Из ваљевског села Струганика у коме је рођен 7.7.1855. године као сеоско дете отиснуо се у официрске воде и као веома школован официр широког војног образовања напредовао је од чина наредника до највишег чина војводе. Постао је легендарни стратег с особинама великог војсковође. Красило га је то што је увек веровао у свој народ и моралну снагу своје војске. Учествовао је у два ослободилачка рата против Турске 1876. и 1877-1878. године као командант Колубарског батаљона Ваљевске бригаде. Као командант 1. батаљона 5. пука Дринске дивизије 1885. године учествовао

Дарко Ђого: Ко нас је делио, није дангубио

24. јануар 2021.

Немањићки светородни краљеви су готово сви стремили Царству Божјем. Да ли данас и најбољи од наших властодржаца имају икакву транcцендентну сврху и етичку вертикалу? Опстаћемо само ако се вратимо витализму, интегрализму и завјетности – што су најтемељније основе Светосавља. Народ који не воли дјецу, народ који те посматра као лудака јер имаш троје, четворо дјеце – нема будућност. Народ који је од Цркве начинио кесу са ликом светитеља – нема будућност. Народ коме су Косово и Метохија „терет“, а секс на ријалити програмима – догађај, нема будућност. Упркос свему томе, чврсто вјерујем у чудо. У божанску интервенцију, попут оне у Црној Гори. У неку дјецу која ће нићи испод радара

Мира Фурлан: Писмо суграђанима из 1991.

23. јануар 2021.

Глумица Мира Фурлан преминула је 20 јануара у 65. години. Рођена је и живјела у Загребу до 1991. Након што је добила отказ у Хрватском народном позоришту, одузет јој је и стан који је наслиједила од баке, а дневно је добијала око 50 пријетњи смрћу. Те, сада већ давне 1991. године, Мира се одселила у Америку где је отпочела потпуно нови живот. Те године написала је писмо суграђанима у Загребу. Писмо суграђанима „Овим путем желим захвалити својим суграђанима који су се безрезревно придружили овој малој, успутној и, по свему судећи, не нарочито значајној хајци на мене. Иако успутна, она ће ипак промијенити и означити цијели мој живот. Што је, наравно,

ДРАГОСЛАВ МИХАИЛОВИЋ: Голи оток је била државна политика против Срба

23. јануар 2021.

Треба да постанемо свесни тога да је Тито изабрао Србе као своје непријатеље. Голи оток је била државна политика против Срба. Треба да постанемо свесни тога да је Тито изабрао Србе као своје непријатеље. То је био један опасан режим. Недавно је академику Драгославу Михаиловићу, једном од најзначајнијих савремених српских писаца, аутору књига Фреде, лаку ноћ, Кад су цветале тикве, Петријин венац, Чизмаши, Злотвори, Голи оток…, додељена „Велика награда – Иво Андрић” за животно дело, Андрићевог института у Андрићграду, која ће му бити уручена 27. јануара. Поводом овог признања, али и нових планова, за наш лист Драгослав Михаиловић наглашава: „Објавио сам до сада 22 књиге. Радио сам на свакој са великим жаром. Задовољан сам њима, мислио

Ђурђица Драгаш: Удар „Олује“ и усуд крајишких суза

22. јануар 2021.

Сви бију своје битке. Сви траже некога, жене се грозничаво распитују за мужеве, браћу, синове који су остали негде иза колоне, старци плачу за „благом“ (тако је наш народ називао овце, краве, коње…) које нису стигли ни да пусте из штала и торова, деца се више не играју већ преплашено вире из претрпаних тракторских приколица. Експлозија ме буди из сна, оног најслађег, пред свитање. Убрзо се чује још једна, друга, трећа, а онда затишје… Устајемо, у полумраку се облачимо. Струје нема одавно. Тако је сваког лета пошто једини извор, хидроелектрана Обровац, нема довољно воде. Мама укључује радио на батерије, покушава да пронађе неку станицу. Чини се да ради узалудан посао

ЛУКАЈИЋ У БАЊАЛУЦИ: Пуковник Војске РС после две и по године изручен из Хрватске

22. јануар 2021.

Пуковник Војске РС у пензији Дане Лукајић, који је у Хрватској у мају 2019. године осуђен на шест година затвора због ратног злочина, пребачен је из Хрватске у затвор у Бањалуци. У Судској полицији РС „Новостима“ је речено да су Лукајића преузели са граничног прелаза Велика Кладуша. Лукајићу је Жупанијски суд у Загребу на терет ставио ратни злочин над заробљеницима на Мањачи код Бањалуке из 1992. године. Осим по командној одговорности, оптужен је и да је лично малтретирао заробљенике. Ухапшен је 30. јуна 2018. године у Личком Петровом Селу док је путовао на обележавање Дана сећања на Јадовно и 77 година од страдања више од 40.000 људи у комплексу усташких