arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Србима из „Лоре“ 1,5 милиона евра

13. мај 2019.

Преживелим Србима из “Лоре” Хрватска ће платити нешто мање од 1,5 милиона евра на име одштете за противзаконита хапшења и скандалозне истраге у злогласном војном логору код Сплита. То је сума која се очекује по завршетку свих поступака које су покренули не само преживели српски страдалници него и хрватске невладине организације. Истовремено, све су гласнији захтеви да се утврди одговорност доскорашњег државног тужиоца Младена Бајића, који је у време масовних хапшења и одвођења Срба у “Лору” био заменик војног тужиоца у Хрватској војсци. Кривац на сигурном Бајић је тренутно на функцији заменика државног тужиоца. Хрватски социолог и новинар Дарко Петричић захтева да Бајић хитно одговара за све што је урадио

Петровац: Обиљежено 77 година од пробоја усташке опсаде

13. мај 2019.

У мјесту Биљег јуче је, у организацији Српског народног вијећа и Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске обиљежено 77 година од пробоја усташке опсаде из које је спашено на дестине хиљада Срба и партизана. Свечаност је почела на Петровцу полагањем вијенаца погинулим жртвама код споменика Војину Бакићу и устанку народа Баније и Кордуна, девастираног и необновљеног, који, како је иронично рекао предсједник СНВ-а Милорад Пуповац, „показује досадашњи европски карактер Хрватске, која се у ЕУ парламенту бави `нутелама`, а не европским вриједностима“. Пуповац је предложио да се Бакићев споменик претвори у музеј, с концептом приказивања свега значајног у историји Кордуна, независно од тога да ли је ријеч о историји хрватског, српског

Линта: Неопходно да скупштина усвоји декларацију о геноциду НДХ

11. мај 2019.

Предсједник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта поручио је данас да је неопходно да парламент Србије донесе декларацију о геноциду НДХ над Србима, Ромима и Јеврејима током Другог свјетског рата. Говорећи на молитвеном сабрању за Србе Козаре и Поткозарја убијене у концентрационом логору Земун од 1942. до 1944. године, Линта је нагласио да је неопходно да се Србија институционално бави културом сјећања. „Крајње је вријеме да се у Београду оснује меморијални центар српских жртава геноцида НДХ чији би један од главних задатака био, не само да свједочи истину о злочинима, него и да попише српске жртве“, поручио је Линта, саопштено је из Савеза Срба региона.

Антифашисти траже забрану комеморације 18. маја

11. мај 2019.

Антифашистичке организације Аустрије, Италије, Хрватске и Словеније одржале су данас протестни скуп у центру Блајбурга, са кога су затражили забрану профашистичког и проусташког окупљања на овом мјесту 18. маја. Предсједник Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске Фрањо Хабулин рекао је да окупљање на Блајбуршком пољу није ништа друго него нарицање за пропалом усташком пара-државом, за покретом и идејом који су тешко компромитовали хрватско име, а за собом оставили крвави траг. „Усташе су толико били досљедни у провођењу фашизма, да су и њихови окупаторски покровитељи били згрожени шта и како раде“, рекао је Хабулин. Он је додао да му је жао што у тој превари учествује и Католичка црква и Хрватска

Budo-Simonovic-na-dnu-jame-.jpg

Будо Симоновић: Вађење костију из јаме Равни Долац 1991. године

11. мај 2019.

Оваj jединствени видео запис приказуjе спуштање спелеолога са потомцима жртава у бездану jаму Равни Долац у Ливањском пољу. Само у ову jаму су хрватске усташе на Огњену Мариjу 1941. године живе побацали 218 жртава. Нако шест недjеља и три дана из jаме су живе извучене 13 жена и jедан мушкарац. Након 50 година потомци жртава есхумирали су кости побиjених, умили их, осунчали и похранили у новоизграђену крипту покраj цркве Успениjа Пресвете Богородице у Ливну.   На жалост, 1992 године потомци злочинаца су минирали крипту и на таj начин учинили нови злочин над остацима невиних жртава. До сада наjкомплетниjи приказ о страдању Срба Ливањског поља 1941. године, урадио jе господин Будо Симоновић са своjом књигом „Огњена Мариjа

Мајска ликвидација глинских Срба 11-13 маја 1941. године

11. мај 2019.

У Павелићевој Независној Држави Хрватској Глина је остала без Срба – а у Туђмановој Републици Хрватској Срби су остали без Глине… Појединачна масовна хапшења и покољ Срба у Глини, Вељуну и Благају почели су на православни празник Ђурђевдан, и непрекидно су трајали до 13. маја 1941. године. Први човек из Глине који је доживео мученичку смрт био је Адам Ресановић. Невитешки га је убио усташа Јосо Вребац, иначе његов предратни кум. И Рада Ратковића, такође глинског Србина, и уважаваног општинског бележника, убили су његови стари познаници, Шиме Наглић и Никола Липак – „Чукље“, усташки драговољци. Ратковићево испресовано тело пронаћено је на јукиначкој утрини под тешким ваљком за култивисање орања са

ДР ЗОРАН СТАНКОВИЋ О УБИСТВУ ДЕЧАКА КОД ЗВОРНИКА: Слоби стомак распорили у облику крста

11. мај 2019.

Патолог Зоран Станковић, обдуцент тела дечака ликвидираног 1992. у Зворнику, о пресуди његовом џелату. Дечаку стомак распорен у облику крста, одсечено уво, исечен врат, упуцан у главу Мали Слободан Стојановић умро је у тешким мукама. Мучен је, сечен, подвргнут језивој тортури, суровом насиљу. Зверски убијен. Казна од десет година за починиоца по свим стандардима и узусима – мала је. Очекујем да ће се тужилац жалити и да ће у жалбеном поступку казна Елфети Весели бити повећана, као и да ће њен надређени Сакиб Халиловић, такође бити осуђен. Ако је већ правда спора, макар да буде достижна. Овако, за „Новости“, проф. др Зоран Станковић коментарише првостепену пресуду којом је Елфета Весели

Др Душан Ј. Басташић

У логору Земун највише је убијено Срба

10. мај 2019.

Протеклих неколико година у јавности се све чешће помиње логор Старо сајмиште у Београду мада логор под таквим називом никада није постојао, поготово не у Београду. Унутар граница Независне Државе Хрватске, у Земуну, под немачком управом формиран је октобра месеца 1941. Judenlager Semlin (Јеврејски логор Земун) у коме су до маја месеца 1942. логорисани а онда у ткз. камионима душегупкама убијани гушењем издувним плиновима Јевреји. Од 05. маја 1942. логор мења назив у Anhaltelager Semlin (Прихватни логор Земун), у који почињу да пристижу композиције марвених вагона из Јасеновца. Нацисти, који су по договору са властима НДХ очекивали радну снагу за своје фабрике у Норвешкој и Немачкој, неке од композиција вагона

Шетња у „У славу Дражи“ 12. маја у Београду

10. мај 2019.

Покрет обнове Kраљевине Србије позвао је грађане на монархистичку и антифашистичку шетњу „У славу Дражи!“, која ће се одржати у недељу, 12. маја, у 12 часова, у центру Београда. Kако се наводи у саопштењу, шетња ће окупити заговорнике обнове Kраљевине Србије, као и поштоваоце генерала Драгољуба Драже Михаиловића. У шетњи ће узети учешће велики број наших интелектуалаца међу којима су академик Матија Бећковић, Леон Kојен, Олгица Батић, историчари Бојан Димитријевић, Немања Девић, Kоста Миколић и Срђан Цветковић, Милан Веруовић, бивши фудбалер Душан Савић и други, истиче се у саопштењу. Скуп почиње тачно у подне, испред Делијске чесме у Kнез Михајловој улици, где ће, како се наводи, бити изнете чињенице и

Стефан Радојковић: Заслужене и незаслужене критике на рачун младог историчара

10. мај 2019.

Свој пренагљени и преурањени закључак сам базирао на књизи Симе Ц. Ћирковића „Ко је ко у Недићевој Србији (1941-1944)“. Признајем, погрешио сам! Поводом аудио прилога медијског портала Талас – „Зашто се свађамо око Јасеновца?“[1] – објављеног 21. априла 2019. године уочи званичног обележавања Дана сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату, написано је неколико критичких текстова. Реакције на аудио прилог могу се пронаћи, колико ми је познато, само на интернет сајтовима. Односе се на један сегмент мог гостовања (прилог укупно траје 53 минута) који се односи на феномен дисторзије Холокауста у Србији у трајању од 5 минута и 17 секунди (прецизно, од 41’32“ до

ПОЗИВ: У Земуну организујемо молитвено сабрање за Србе Козаре и Поткозарја убијене у логору Земун 1942-1944. године

10. мај 2019.

У концентрационом логору Земун, смјештеном од 1941-1944. године на некадашњем београдском сајмишту, тада територију Независне Државе Хрватске, почев од маја 1942. године, убијено је према истраживањима историчара, преко 10.000 Срба. Од тог броја, најмање 6.500 жртава су биле већином жене и дјеца са Козаре, из Дубице, Међеђе и других поткозарских села. Жртве су на то мјесто довежене марвеним вагонима из система логора Јасеновац, почев од 05. маја 1942. године. Тијела убијених, превожена су коњским запрегама на земунско гробље и ту закопавана на више мјеста. Послије рата, тијела су ексхумирана и без идентификације сахрањена у заједничку гробницу на јеврејском дијелу гробља у Земуну. У средини уређеног меморијала, Савез бораца НОР-а из

Титову пећину у Дрвару затворио одрон

10. мај 2019.

Титова пећина у Дрвару, један од симбола антифашистичке борбе у Другом светском рату и некадашња туристичка атракција, под кључем је дочекала овогодишњи Дан победе. Пећина у којој се током 1944. године у ослобођеном Дрвару налазио Врховни штаб НОВ и ПОЈ, на челу са Јосипом Брозом Титом, затворена је за посетиоце из безбедносних разлога. Како пише „Дневни аваз”, почетком године одрон је уништио кров дрвене кућице на улазу у пећину коју је некада посећивало и до 200.000 туриста годишње, а након распада Југославије око 7.000 до 10.000 људи. Како је „Авазу” казала председница општине Дрвар, поправка би коштала око 20.000 евра али Завод за заштиту споменика Федерације БиХ није у могућности

Пресуда Веселијевој- покушај заштите бошњачких команданата

10. мај 2019.

Свједочење заштићеног свједока у случају убиства дјечака Слободана Стојановића 1992. године за Суд БиХ није било вјеродостојно и ова институција ради све да овај свједок буде дискредитован како би се у неким другим процесима сачували команданти такозване Армије БиХ, укључујући и Насера Орића, пишу „Независне новине“. Лист подсјећа да је Суд БиХ осудио Елфету Весели на 10 година затвора за брутално убиство дванаестогодишњег дјечака, а њеног команданта Сакиба Халиловића ослободио оптужбе, образлажући то чињеницом да у Кривичном закону СФРЈ није прописано дјело за које је он био оптужен. „Недавно је за исто дјело за које је оптужен Халиловић у Суду БиХ осуђен Менсур Ђакић, тако да је образложење Суда БиХ

У понедјељак наставак суђења за злочине над Србима у Крајини

10. мај 2019.

Пред Судом БиХ у понедјељак, 13. маја, биће настављено суђење генералу Атифу Дудаковићу и још 15 припадника и команданата Петог корпуса такозване Армије БиХ за злочине над Србима на подручју Крајине 1995. године. Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против Дудаковића и још 16 припадника и команданата Петог корпуса такозване Армије БиХ за злочине против човјечности на подручју општина Босански Петровац, Кључ, Босанска Крупа, Сански Мост и ратни злочин против цивилног становништва на подручју општина Бихаћ и Цазин. Оптужени су Атиф Дудаковић, Екрем Дедић, Санел Шабић, Ибрахим Шиљдедић звани „Шиљо“, Сафет Салихагић, Адис Зјакић, Хасан Ружнић, Реџеп Злојић, Самир Солаковић, Фатмир Муратовић, Мухарем Алешевић, Хусеин Балагић, Але Хоџић звани „Пумпарица“, Един

Симпатизер усташа на челу репрезентације

10. мај 2019.

Некадашњи хрватски фудбалски репрезентативац Јосип Шимунић, познат по инциденту на Максимиру када је након пласмана на Свјетско првенство у Бразил узвикивао усташки поздрав „За дом спремни!“, изабран је за селектора репрезентације Хрватске до 19 година. Шимунић је већ био у тренерском штабу хрватске репрезентације као помоћник некадашњег селектора Анте Чачића, преносе хрватски медији. Он је познат по усташким ставовима и казни УЕФА која је услиједила након скандала на Максимиру 2013. године. Шимунић је тада практично остао без учешћа на Свјетском првенству, а у образложењу одлуке УЕФА је очитала Шимунићу праву историјску лекцију о злочиначком режиму усташа. Њему то није било довољно, па се обратио Европском суду за људска у Стразбуру,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Даница

И Даницу Бошковић, старију Цвитину ћерку, животна лађа је понијела далеко од

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА