2019 - Страница 108 од 111 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2019 » Страна 108

Доња Суваја: Још једна прича Личка!

20. јануар 2019.

“У Суваји се данас живи неким нормалним животом, ако се то може тако рећи, јер је овај дио Лике доста страдао. Овдје су мјештани пуно страдали и у Другом Свјетском рату, али и у ратовима деведесетих. Све је било порушено, али, ето ми смо се вратили” збори Ђуро Векић, на почетку приче о Суваји, коју посјетисмо уочи Божића. Имају он и супруга Зорица двоје дјеце, двоипогодишњег сина Новака и годину дана старију кћерку Уну. Баве се пољопривредом. Од јутра до мрака, стално посла има, збори супруга Зорица. “То је наша свакодневница, дјеца, обавезе, имамо стадо коза, бавимо се малинарством. Све што произведемо је здраво, није прскано“, додаје Зорица Најтеже је

Распоп Мираш у НДХ-а строју: Срби да плате за Сребреницу!

20. јануар 2019.

Мираш је о отимању црквене имовине СПЦ говорио у интервјуу за босански Дневни аваз Мираш Дедеић и „томос“ Распоп и предводник НВО ЦПЦ Мираш Дедејић опет креће са пријатњама према јединој канонској цркви у Црној Гори, Српској православној цркви. Мираш је о отимању црквене имовине СПЦ говорио у интервјуу за босански Дневни аваз, а чији је власник Фахрудим Радончић, муслиман са сјевера Црне Горе који је 90-тих година пошао у Босну да би ратовао на страни муслиманских снага. „Чему вакат, томе је и вријеме“. Суштина ове поруке је да је дошло вријеме да се ми ослободимо свега онога што ради Српска православна црква у Црној Гори. Они би овдје радо

Девић за ИН4С: Српство је карика која спаја прошлост и будућност Црне Горе

20. јануар 2019.

Ми кроз читав 20. вијек нијесмо пописали своје жртве, ни за Први свјетски рат, ни за Други свјетски рат, чак ни за ратове 1990-их година – и не знамо колико нас је нестало Немања Девић Историчар Немања Девић казао је да су узалудни напори актуелне црногорске власти која на све начине покушава да прекине карику српског ланца који у Црној Гори спаја прошло и будуће. -Проћи ће и ова времена. И садашњи властодршци зваће се једном бившима, и они ће бити нечији дједови, као што су сада унуци. Вјерујем да ће својим унуцима они оставити много тога у наследство, али је питање шта ће им оставити у наслеђе. Историја српског народа

Пивска крвава бајка: Један од најсвирепијих злочина Другог свјетског рата

20. јануар 2019.

У једном сату страдало је 522 житеља, међу којима 109 дјеце. Дијете које није дочекало ни име да му се надјене, најмлађи је мученик пивске трагедије. Дола у Пиви Дола су највеће, али не и једино стратиште у Пиви за вријеме Другог свјетског рата које свједочи о ужасним злочинима почињеним над пивском нејачи од стране озлоглашене фолксдојчерске СС дивизије „Принц Еуген“ и усташа и муслимана из гатачког среза и околине. Нема братства у Пиви које није дало жртве у овом геноциду. Нека братства су већим бројем пострадала, док је породица Верун престала да постоји. Капела у Долима Невине жртве биле су подијељене у три групе, једну су чинили мушкарци старији

У сплитском суду свједочења српских логораша из „Лоре“

20. јануар 2019.

Послије тринаест година од посљедњег свједочења, двоје логораша из Требиња свједочили су у Жупанијском суду у Сплиту, у предмету „Лора 3“, против Томислава Дуића, управника злогласног логора и Емилија Бунгура, једног од војних полицајаца. Ријеч је о кривичним дјелима ратног злочина, почињеним над заробљеним војницима. Мирко Бабић, један од свједока, који је преживио тешке психичке и физичке тортуре, каже да је поновио истину о свом страдању у Лори, и још три логора у Хрватској. Раније је давао исказе истражитељима Сипе и у Жупанијском суду у Сплиту. Посљедњи пут је свједочио 2006. године. Због тешких ратних злочина над заробљеним српским цивилима и војницима, хрватско правосуђе злочине у Лори раздвојило је у

Село масовних гробница

19. јануар 2019.

Нема само Кордун своjу Чемерницу. Истих топонима има и у Србиjи, Босни и jош понеки у Хрватскоj. Али, само jе кордунашка Чемерница оџивела своjе име, у чемеру и jаду. Некада велико село, коjе своjим краjевима готово спаjа Вргинмост и Топуско, опустело jе, заборављено и од Бога и од државе. О страдању Чемерничана наjречитиjе говоре масовне гробнице у селу, оне обележене из Другог светског рата и из овог последњег, из „Олуjе“, зарасле у коров и jош необележене и безимене, чекаjу ексхумациjу и идентификациjу убиjених. Зато о Чемерници данас више говоре мртви него живи. Уочи светског рата било jе у њоj око 270 домаћинстава и 1.600 становника, а данас 10 пута мање.

Ко смије, тај може!

19. јануар 2019.

Храброст којом је донио одлуку да исцрпљену Прву армију накратко повуче пред „гвозденом метлом“ Оскара Поћорека, иста је она којом је пркосио варошкој дјеци у Крагујевцу 1867. године, који су га задиркивали због његовог сељачког одијела и говора… Приредио: Ненад ТАДИЋ Српски војсковођа, војвода Живојин Мишић „послао је у пензију“ аустроугарског војног стратега Оскара Поћорека. Једини неуспјех је претрпио када се залагао да Србија 1918. године, умјесто Југославије, направи државу српскога народа у етничким границама. КАКО ЈЕ МИШИЋЕВ СИН ОСТАО БЕЗ „ПОЛА КРВИ“ Колико су Колубарска, Церска и друге битке, као и страдање Срба под аустроугарском и њемачком чизмом оставиле трага на будућа покољења показује случај Мишићевог сина Александра, који

Зуроф поручио Загребу: Зауставите фашизам и негирање Јасеновца

19. јануар 2019.

Директор центра „Симон Визентал“ у Јерусалиму Ефраим Зуроф рекао је да се фашизам и неофашизам у Хрватској могу зауставити једино ако се руководство те државе недвосмислено супротстави овим феноменима и негирању „Јасеновца“. Он је за Вечерње новости истакао да хрватске власти треба да донесу закон о забрани усташких симбола, слогана и књига које негирају злочин у Јасеновцу. Поводом књиге „Разоткривена јасеновачка лаж“ аутора Јосипа Печарића и Стјепана Разума, која представља најновији покушај негације геноцида у „Јасеновцу“, Зуроф каже да злочини не смију остати заборављени и некажњени. – Чврсто вјерујем да у земљама у којима је локално становништво активно учествовало у масовним убиствима, сви нацистички и усташки симболи морају бити забрањени,

Ко је спречио суђење поглавнику НДХ Анти Павелићу?

18. јануар 2019.

Одавно је нестала Независна Држава Хрватска поглавника Анте Павелића. А та држава према речима покојног врховника Фрање Туђмана била је „одраз повијесних жеља хрватског народа“. Мада нема ни Туђмана, али је усташтво је у савременој Републици Хрватској присутно у свим сегментима – само га треба препознати. Туђман је робијао за хрватство, Павелић није – мада је нешто више од 11 година непрекидно (осим по неколико дана када је илегално прелазио Јадран и обилазио поједине самостане у Далмацији) провео изван Краљевине Југославије. (Према писању Крунослава Драгановића, у емиграцији Павелић се најпријатније осећао поред супруге Миле Будака, свог доглавника.) Неколико усташких министара је 1945. године било заробљено, некима је суђено а пресуде

НОВЕ СКАНДАЛОЗНЕ ТВРДЊЕ: У Јасеновцу се умирало од болести?!

18. јануар 2019.

Промоцијa књиге Јосипа Печарића и Стјепана Разума у Загребу. Аутори истакли да није било усташких злочина, а да је логор био радни. Није било усташких злочина у Глини и Србу, а у радном логору Јасеновац је за четири године рата умрло 1.360 људи, већином од болести. Укупно је у Јасеновац било доведено 18.600 људи, а све друге бројке су лаж – речено је на промоцији књиге Јосипа Печарића и Стјепана Разума „Разоткривена јасеновачка лаж“ која је у четвртак вече промовисана у Загребу. У препуној дворани Цркве Срца Исусовог у Палмотићевој улици, истој оној где се сваке године одржава миса за усташког кољача Анту Павелића, пљескало се на свако спомињање да

Патријарх Варнава 1936. о комунизму: Или ћемо бити Срби или отпадници

18. јануар 2019.

Или ћемо бити Срби, свесни своје прошлости и аманета наших отаца и прадедова, или – отпадници нације, интернационалисте, тј. припадници некакве магле, грађани белосветски, рушиоци живота и свега, без националног поноса, без вере, без морала. Прије 83 година, односно за Божић 1936. године, тадашњи патријарх Варнава је у божићној посланици упозорио српски народ шта ће се десити ако одлучно не одбаци надирући комунизам. Након више од осам еценија његове ријечи звуче пророчки, јер много шта се од његових прогноза обистинило, а посебно однос према духовним вриједностима. Због тога ваља још који пут чути патријарха Варнаву и подсјетити се опасности комунистичког скретања. Срби се још увијек могу ослободити те прелести која

СМИЈЕШНО МАЛА ОДШТЕТА ЗА СРБИНА ДУШАНА МИОКОВИЋА

18. јануар 2019.

Либерални портали у Хрватској коментаришу увредљиво малу одштету коју је Србин Душан Миоковић добио због мучења којем су га у прошлом рату подвргнули „мерчеповци“. Пакрачки судија је неправоснажно одредио за Миоковића одштету од 75.000 куна /око 10.090 евра/, док се за разне повреде угледа добија дупло већи новац. Тако судије које због повреде части и угледа туже медије редовно добијају одштете у износима од 50.000 /око 6.730 евра/ до 150.000 куна /око 20.190 евра/. Због једне од таквих пресуда, у којима је оштећени добио превелики новац, реаговао је чак и Европски суд за људска права, сматрајући да то није примјерено демократском друштву. Дијана Гранцарић, жупанијски судија у Задру, добила је

ЕПИСКОПИ И БИСКУПИ ЗА НАУЧНУ ИСТИНУ О СТРАДАЊУ У РАТОВИМА

18. јануар 2019.

Епископи Српске православне цркве и католички бискупи у Хрватској заложили су се заједно да се научно истражи и аргументовано утврди истина о страдању у вријеме Другог свјетског рата и у вријеме рата у Хрватској од 1991. дo 1995. године да би се престало лицитирати бројем страдалих и да би им се вратило достојанство које имају као жртве. „Свјесни смо да међусобним оптуживањем, манипулисањем историјском истином, интерпретацијом ратних збивања у дневнополитичке сврхе, вређањима и понижавањима због припадности одређеној нацији или вјери, остајемо заробљеници прошлости и губитници у садашњости“, наведено је у заједничкој изјави након састанка у Пожеги, у Хрватској. Епископи и бискупи, који су се састали у Бискупском дому у Пожеги,

Забрањени интервју са Милунком Савић!

17. јануар 2019.

Априла 1971. године Милунку Савић посетила је новинарка Љиљана Банићанин, написала репортажу о њој, која тада није објављена, јер је према схватањима власти била националистичка, величала је српског хероја. „Обучена у два дебела џемпера, дуге вунене чарапе, вунене доколенице и поврх свега умотана у зимско ћебе – тако нас је дочекала Милунка Савић, некадашња жена бомбаш, најхрабрија жена ратник у Првом светском рату, четири пута рањена, носилац Карађорђеве звезде с мачевима, две Легије части, Француског ратног крста с палмом, Албанске споменице и многих других одликовања. Сва одећа на њој већ давно је изгубила боју од дугог ношења и прања. Затекли смо је у дворишту испред њене куће у Осмој новој

Одржан помен најмлађем погинулом припаднику Требињске бригаде Војске РС

17. јануар 2019.

16. јануара 1995. године, на Војно-медицинској академији у Београду преминуо је Александар Маслеша, борац Бобанске чете, Требињске бригаде Војске Републике Српске. Тим поводом, на спомен обиљежју најмлађем погинулом припаднику Требињске бригаде Војске РС јуче је, у присуству родбине, сабораца и бројних Требињаца, свештеник Никола Јанковић служио помен. „У темељу Републике Српске уграђене су све жртве које су положиле свој живот за вјеру и слободу своје отаџбине. Међу тим свијетлим жртвама и сам Александар Маслеша, Требињац из Поповог поља, који је дао диван примјер како се воли свој народ и отаџбина. Његов споменик је овдје поред школе и вртића – да увијек буде примјер нашој дјеци како се воле друг, пријатељ,