2019 - Страница 104 од 112 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2019 » Страна 104

Ранко Гојковић: “КРВАВА ЦРКВА” ПРОТИВ ЦРКВЕ ХРИСТОВЕ

26. јануар 2019.

– “У Црвеној Хрватској (Србија и Бугарска – CroatiaRubea) живи један народ илирски, или словински или хрватски” – Павле Витезовић Ритер[1] – “У Хрватској је само један политички народ: хрватски, у Хрватској се не признаје никаква српска народност, нити српско име.” (Анте Старчевић)[2] – “Саопћује Вам се, да се грко-источњаци (Срби) који су прешли на римокатоличку вјеру – сматрају Хрватима те се као такви имаду уписивати у службеном поступку” – Акт Председништва владе НДХ упућен Министарству унутрашњих послова.[3] Ова три цитата пластично одражавају чињеницу која би се могла назвати историјском константом, која већ скоро један миленијум одсликава однос Ватикана према Србима као православном народу. Од како је Свети Сава скинуо

СУТРА СЕ НАВРШАВАЈУ 23 ГОДИНЕ ОД ЗАТВАРАЊА НАЈЗЛОГЛАСНИЈЕГ ЛОГОРА У БиХ

26. јануар 2019.

Сутра ће се навршити 23 године откако је затворен посљедњи концентрациони логор у БиХ – „Силос“ у Тарчину из кога су на Светог Саву 1996. године изашла посљедња 44 преживјела логораша и то два мјесеца од парафирања Дејтонског мировног споразума и предвиђеног рока за распуштање логора у БиХ. Најзлогласнији логор у протеклом рату у БиХ отворен је 11. маја 1992. године, а затворен истог датума када и злогласни фашистички логор из Другог свјетског рата „Аушвиц“. У концентрационом логору смрти „Силос“ било је затворено више од 600 српских цивила, углавном са подручја Пазарића и Тарчина, а логораши су ту мучени на 167 начина. Према свједочењима логораша, убијена су 24 српска заточеника

Ранко Гојковић: АЛОЈЗИЈЕ СТЕПИНАЦ – РАТНИ ЗЛОЧИНАЦ ИЛИ СРПСКИ ДОБРОВОЉАЦ

26. јануар 2019.

Напомена аутора: На Седмој међународној конференцији о Јасеновцу која је 22. и 23. маја одржана у Бања Луци, Председник Републике Српске Милорад Додик је у надахнутом обраћању истакао да учесници конференције и целокупна србска патриотска јавност морају разбијати све митове и покушаје ревизије многострадалне историје србског рода. Овај текст је реакција на један од таквих лажних митова које су између два рата па до данашњег дана протурали Ватикан и језуити, о томе да је Алојзије Степинац био наводно србски добровољац. Сада су тај мит почели протурати и србски свештеници. Од малих ногу сам научен да поштујем свештеничку мантију и надам се да отац Радивоје Круљ ову аргументовану реакцију на потпуно

ХРВАТСКА ИМА ПРОБЛЕМ СА РЕВИЗИЈОМ ИСТОРИЈЕ И УМАЊИВАЊЕМ ЗЛОЧИНА

26. јануар 2019.

Хрватска једна од најпроблематичнијих земаља у Европи када је ријеч о историјском ревизионизму и умањивању злочина почињених у Другом свјетском рату, наводи се у извјештају истраживача са универзитета Јејл и Гринел. У извјештају о ревизији Холокауста, у коме се говори о начину на који се поједине државе ЕУ баве насљеђем злочина из Другог свјетског рата, наводи се да Хрватска има један од најгорих проблема са историјским ревизионизмом и умањивањем злочина. У извјештају, који је објављен у оквиру пројекта „Сјећање на Холокауст“ и који се заснива на раду истраживача са универзитета Јејл и Гринел, каже се да је ревизионизам Холокауста најгори када су у питању нове чланице ЕУ у средњој Европи

Додик: Изградити културу сјећања на жртве Другог свјетског рата

26. јануар 2019.

Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је Срни да је Међународни дан сјећања на жртве Холокауста прилика за поновно подсјећање на све невино страдале који су због једне монструозне идеологије животе изгубили само зато што су били друге нације, вјере или расе. „Ослобађањем злогласног логора Аушвиц 27. јануара 1945. слободан свијет је извојевао велику битку против сила мрака и безумља, али и суочио се са свим страхотама које нико до данас није успио да објасни, јер злочини и размјере тих злочина немају објашњење, немају оправдање“, истакао је Додик. Он је оцијенио да за такве и сличне злочине у савременом свијету не може и не смије бити ни разумијевања ни толеранције.

Финци: Не смијемо заборавити прошлост

26. јануар 2019.

Предсједник Јеврејске заједнице у БиХ Јакоб Финци изјавио је Срни да би се о жртвама Холокауста требало говорити током цијеле године, јер је то највећа трагедија човјечанства и злочин 20. вијека. Финци је истакао да се сада живи под неким другим условима и да се полако заборављају прошлост и злочин који је обиљежио цијели свијет, а посебно Европу. „Свијет поново срља у неку пропаст, сукоб и због тога се на Холокауст треба подсјећати сваки дан у години. Сви кажу да је историја учитељица живота, а очигледно је да смо ми лоши ученици“, рекао је Финци. Он је напоменуо да се у свијету 27. јануара обиљежава Међународни дан сјећања на жртве

РАНКО ГОЈКОВИЋ: Божићна радост и туга

26. јануар 2019.

Напомена аутора: Радост Рождества Христовог знали су да помуте безумници и на најрадоснији хришћански празник. Текст о страдању србског села Придворица у Херцеговини, на Божић 1942. године, написао сам пре 5-6 година, на наговор србског великана Предрага Драгића Кијука пошто сам му испричао историју о тим догађајима и у знак сећања на усопшег оца који се цео живот надао да ће дочекати да се обнови црква у страдалном селу Придворици. Господ је удовољио тој његовој жељи, дочекао је освећење храма у Придворици… Ко је имао среће да као дете осети неописиву радост Рождества Христовог у неком српском селу, уз распиривање бадњака и дочекивање полазника са житом, устајање у зору и

Споменик деди хероју нашли после 100 година

26. јануар 2019.

Мирослава Б. Каћурић, из Сан Дијега, стигла на Кајмакчалан да се поклони пред хумком храброг претка. Читав век је породица Ђуре Каћурића веровала да је он положио живот у бици на Церу 1914. СКОПЉЕ – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА Ђура Каћурић, ковач Седмог пука славне српске војске, часно је положио свој живот у крвавим окршајима битке за Кајмакчалан, пред тријумфални пробој и победоносни крај Великог рата. Сахрањен је на малом, давно заборављеном војничком гробљу у некадашњем селу Петалино, подно врлетне планине Ниџе у Македонији. Век од његове погибије, у дану подсећања на 99-годишњицу пробоја Солунског фронта, пред пронађеним гробом поклонила му се унука Мирослава, која је тим поводом стигла са другог

Молба моћном Химлеру

26. јануар 2019.

Границе „Велике Албаније“ бранило би 150.000 војника. Немци имају већу подршку на Косову него у Албанији Централни комитет Друге лиге имао је свој орган „Ледхја е Призренит“ чији је уредник био Тахир Зајми. Овај лист је ширио идеју о остваривању „Велике Албаније“ и истицао потребу одбране етничке границе Албаније. Низом чланака гласило Друге лиге након формирања дивизије „Скендербег“ убеђивало је албанско становништво на Косову како Скендербеговци бране отаджбину од комуниста и како су Немци формирали 21. СС дивизију за одбрану Косова. Ради остваривања утицаја над албанском омладином у деловима окупиране Југославије настањеним Албанцима Лига је формирала тзв. Комитет националне омладине за одбрану Косова. Главни задатак био је да васпитава младе

Фотографија туге: Српска мајка је сваки дан спремала ручак за сина са фронта, али га није дочекала

26. јануар 2019.

Ово је мајка Сока из Прњавора. Жена са лицем туге. Мајка која чека сина. Старица која се нада. Она која се не предаје. Мајка која умире у нади. Сока. Храбра и усамљена. Таква је укратко и била. Избораног лица, отупелих очију. Уморна од чекања. Пуна надања свакога дана чекала је да се син Живадин врати са Кајмакчалана. Веровала је да ће доћи и када се последњи војник вратио са фронта. Сваке ноћи, клечећи испред кандила, молила је Бога да јој чува и врати храниоца. Чекала је мајка сина да се јави. У тој вери је и умрла. Када је први комшија из Прњавора дошао да јој јави да је син

Спорни новац и број жртава у Јасеновцу

25. јануар 2019.

Контроверзе у документарцу „Србија – 100 година након Солуна“. У пројекту плаћеном 4,9 милиона нема ни речи о реалном страдању. Продуцентска кућа „Есентис“ која је добила чак 4,9 милиона динара од Министарства културе за документарни филмски пројекат „Србија – 100 година након Солуна“, није направила готово никакав искорак у обради ове сложене теме, осим изношења контроверзне тврдње, без икакве ограде или навођења извора, да је у логору Јасеновац убијено 88.000 људи – готово девет пута мање од општеприхваћене процене историчара. Податак о броју жртава скренуо је пажњу јавности на аматерски карактер скупог филма, али и на бројне контроверзе које га прате готово пола године. Олако изречен податак о броју жртава

Обиљежавање Међународног дана сјећања на жртве Холокауста

25. јануар 2019.

Изложба аутора Мирка Димића „Козарска Дубица – мјесто злочина геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској 1941-1945. године“ биће отворена у недјељу, 27. јануара, у Јавној установи Спомен-подручје Доња Градина, поводом Међународног дана сјећања на жртве Холокауста. Поставка ће бити отворена у 12.00 часова у изложбеној сали Спомен-подручја Доња Градина, најављено је из те јавне установе и упућен позив свим заинтересованим да присуствују овом догађају. Поводом обиљежавања Међународног дана сјећања на жртве Холокауста у Спомен-подручју Доња Градина у недјељу у 9.30 часова вијенац ће положити посланик у Народној скупштини Републике Српске Дарко Бањац. Генерална скупштина УН усвојила је 2005. године Резолуцију о обиљежавању Међународног дана сјећања на жртве Холокауста. За

Брзо формирати меморијалне центре у Београду и Доњој Градини

25. јануар 2019.

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић рекао је данас да је веома важно да брзо буду реализоване иницијативе о формирању меморијалних спомен-комплекса на Старом сајмишту у Београду и у Доњој Градини, ради спречавања покушаја ревизије историје. Дачић је подсјетио да су формирање меморијалног центра у Доњој Градини договориле Србија и Република Српска, као и да постоји намјера о упостављању меморијалног центра на Старом сајмишту, мјесту нацистичког логора у Другом свјетском рату. Обавеза Србије је да брзо заврши све у вези са формирањем меморијалног центра на Старом сајмишту, рекао је Дачић новинарима послије отварања међународне конференције „Страдање Срба, Јевреја, Рома и осталих на територији бивше Југославије“. Дачић је истакао да Србија

Miriam Steiner-Aviezer: Истинa o устaшaмa пoзнaтa je циjeлoм свиjeту

25. јануар 2019.

У Јад Вашему пoстojи oбимнa дoкумeнтaциja o устaшким злoчинимa, брojни дoкумeнтaрни филмoви, кao и прeкo 300 видeoискaзa прeживjeлих жртaвa из устaшких лoгoрa. И бaш зaтo су пoкушajи нeгирaњa и уљeпшaвaњa НДХ нeприхвaтљиви и, рeклa бих, примитивни, пa сe чудим дa ниткo oд нaдлeжних нe види кaмo вoдe тaкви изгрeди пojeдинaцa. У пoвoду 9. јануара, гoдишњицe Kристaлнe нoћи, у Зaгрeбу je прикaзaн филм ‘Зaбoрaвљeни’ у кojeм je путeм изjaвa стручњaкa и прeживjeлих дaтa синтeзa Хoлoкaустa, oднoснo гeнoцидa нaд Јеврејима нa свим тaдa oкупирaним пoдручjимa Jугoслaвиje oд 1941. дo 1945. Aутoрицa филмa кojи ћe зaсигурнo joш бити прикaзивaн у Хрвaтскoj je Nica Gonen , a знaчajнe зaслугe зa њeгa имa и Miriam

Дачић: Свједоци смо прекрајања историје

25. јануар 2019.

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић упозорио је данас да су у региону, и након 70 година од Другог свјетског рата, евидентни ревизионизам и мржња, те покушаји прекрајања историје. Он је на међународној конференцији „Страдање Срба, Јевреја, Рома и осталих на територији бивше Југославије“ рекао да ревизионизам добија на интензитету у региону и да у неким земљама већ представља тренд и готово свакодневну појаву. Дачић је истовремено нагласио и да осуде покушаја ревизионизма и оправдавања злочина не важе само за друге, него и за Србију. „Они који су и код нас вршили злочине за време Другог светског рата и помагали у вршењу Холокауста и геноцида, не смеју бити рехабилитовани, јер