arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Poljaci uputili zvaničnu notu Netfliksu (FOTO)

12. novembar 2019.

Premijer Poljske uputio je pismo kompaniji Netfliks sa zahtjevom da se unesu ispravke u nedavno prikazani dokumentarni film o nacističkim logorima. Premijer Mateuš Moravjecki ističe da grografska karta u filmu prikazuje raspored koncentracionih logora unutar današnjih granica Poljske. – Ovim se Poljska pogrešno predstavlja kao odgovorna za logore smrti, a zna se da je u stvari bila okupirana u Drugom svetskom ratu od strane Njemačke, dodaje Moravjecki. U Netfliksu su u izjavi za Rojters istakli da su svjesni kontroverzi u vezi ovog dokumentarca. Nacistička Njemačka napala je Poljsku 1939. godine, što je označilo i početak Drugog svjetskog rata. Nijemci su na okupiranim teritorijama gradili koncentracione logore, uključujući i zloglasni Aušvic,

Vladislav B. Sotirović: Zašto je potrebna detitoizacija Srbije?

12. novembar 2019.

Titovi partizani se u toku čitavog rata nisu ni borili protiv stranog okupatora, već samo protiv Ravnogorskog pokreta đenerala Draže Mihailovića. Srbija i Beograd su i ove godine 20. oktobra tradicionalno proslavili „Dan oslobođenja“ glavnog grada Srbije. U donjem tekstu bih se ukratko osvrnuo na suštinski karakter Drugog svetskog rata na relaciji Brozovi partizani (NOP)-Dražini četnici (JVuO) u cilju konstruktivnog doprinosa shvatanju „Dan oslobođenja“ u političko-istorijskom kontekstu. Jedna od najvećih i najnotornijih laži anti-srpskog i anti-srbijanskog titoistilkog režima nakon Drugog svetskog rata pa sve do danas jeste da su jugoslovenski partizani pod rukovodstvom Josipa Broza Tita (1892−1980. g.) vodili patriotsku borbu za oslobađanje zemlje od stranih okupatora i da su

Dragoslav Bokan: SENKE NEZABORAVLjENIH PREDAKA

12. novembar 2019.

Mili moji! Najdraži i najbliži, a, opet, tako beskrajno daleki PRECI naši! Koliko ste muka pretrpeli, koliko bola podneli, koliko strahota preživeli, da bismo ja i moja deca (i deca moje dece i vašeg potomstva) postojali!  Ne znam vaš lik, čak ni od onih prošlovekovnih, ali osećam neopisivu ljubav i bliskost sa vama, više mojima od svih mojih. Tatina majka, lepa Sofija je umrla na porođaju u kninskoj bolnici, davne 1934. godine, zajedno sa bebom, kada je njen i moj Ilija imao samo godinu dana. I sahranjena je negde na samom kraju groblja na kome nisam nikada bio, niti ći ikada kročiti na njega. Groba ionako, odavno još, nema… Mamin đed Dušan

Vasilije Đ. Krestić: GRAĐA KOJA RAZOBLIČAVA ZLE NAMERE

12. novembar 2019.

Pre više od tri decenije, u izdanju Beogradskog grafičkog zavoda, objavio sam dva toma dokumenata o Srbima u Hrvatskoj i Slavoniji od revolucije 1848. do Prvog svetskog rata 1914. godine. Kao nastavak tih knjiga, i kao njihovu dopunu, posle dugotrajnog naknadnog istraživanja i izučavanja istorije Srba u Hrvatskoj i srpsko-hrvatskih odnosa, sada sam objavio treći tom. U ovom tomu nije reč samo o prošlosti Srba u Hrvatskoj i Slavoniji, u istom vremenskom periodu kao i u prethodnim dvema knjigama, već i o međusobnim odnosima Hrvata sa Srbima iz Kneževine i Kraljevine Srbije, Južne Ugarske, Dalmacije, Bosne i Hercegovine, a donekle i Crne Gore. Na nepunih 2000 stranica tri objavljena toma

U Nišu prikazan dokumentarni film ,,KRST NAD JAMOM“ koji govori o stradanju Srba od Hrvata u NDH tokom Drugog svetskog rata (video)

11. novembar 2019.

Izložba ,,Moje Jadovno“ i ,,Krst nad jamom“ , dugometražni dokumentarni film predstavnjen je na Mitrovdan 2019. u Domu vojske u Nišu. Uz podršku kopnene vojske i generala Milosava Simovića, Nišlije imaju priliku da u narednih nedelju dana u holu Doma vojske u Nišu pogledaju izložbu. Kratku besedu pored Dušana Bastašića održao je i prof. dr Miloš Banđur, zamenik gradonačelnika Niša u holu Doma vojske u Nišu gde je i postavljena izložba. Pogledajte video… Film ,,Krst nad jamom“ donosi najzanimljivije i najznačajnije video zapise prikupljene na terenima Velebita i ostrva Paga gde je među prvima počinjen genocidni zločin nad srpskim narodom, svedočenja preživelih, snimke traganja za mestima koncentracionih logora, kraških jama

U Šidu služen parastos Jovanu Šumanoviću i Šiđanima učesnicima Prvog svetskog rata

11. novembar 2019.

Šid je u Prvom svetskom ratu oslobođen na dan Svetog Arsenija Sremca, 10. novembra 1918. godine kad je iz Sremske Mitrovice u Šid ujahao konjički odred Četvrtog pešadijskog puka Drinske divizije vojske Kraljevine Srbije pod komandom kapetana Aleksića. Pre toga je u Šidu, kao i u ostalim krajevima Austo-ugarske gde su Srbi činili većinu, formirano Narodno veće, kao privremeni organ vlasti. Predsednik Veća  bio je apotekar i zemljoposednik Jovan Šumanović, magistar farmacije, iz čuvene porodice Šumanovića, rođen u Šidu 1873. godine od oca Svetozara i majke Katarine, gde se 1930. i upokojio. Svu svoju imovinu, kuću i zemlju, zaveštao je Srpskoj kraljevskoj akademiji (sadašnjoj SANU) u Beogradu. Oko 40 Srba

Bojanić: Dan primirja ili Dan pobede ili još bolje Dan kapitulacije Austro-ugarske monarhije i Nemačke carevine

11. novembar 2019.

Ne mogu a da se ne setim sramnog čina koji se desio prošle godine na stogodišnjicu od primirja u Velikom ratu, u stvari, tačnije i preciznije kapitulacije Austro-ugarske monarhije i Nemačke carevine!!! Tako moram da počnem ovo moje izlaganje. Prvo da se prisetimo šta se to desilo prošle godine… Prođe i taj jubilej stogodišnjice 2018. ali, taj sraman čin mora da se zabeleži i ne sme da se zaboravi… kada je Kosovo* bilo među zemljama pobednicama u Prvom svetskom ratu… e, stvarno velika sramota za tu i takvu Evropu. Ali to i nije mnogo čudno, baš ti isti naši saveznici Francuzi i Englezi su zahtevali da im se sva pomoć

KOMENTAR: Smeta im spomen – ploča generalu Bratiću, a rehabilituju tekovine NDH

11. novembar 2019.

Zbog te ploče, otkrivene u jednoj novosadskoj kasarni, uputili su našoj ambasadi u Zagrebu diplomatsku notu. Hrvatska opet vrti staru, pohabanu ploču protiv Srbije. Novi povod im je otkrivanje spomen-ploče generalu nekadašnje JNA Mladenu Bratiću u Novom Sadu, koji je poginuo u borbama za Vukovar 1991. godine. Zbog te ploče, otkrivene u jednoj novosadskoj kasarni, uputili su našoj ambasadi u Zagrebu diplomatsku notu. Nota je upućena, a nije teško otkriti po kojim notama „igra“ tamošnje rukovodstvo: Gde god udare budakom, naprave spomenik Alojziju Stepincu ili nazovu ulicu po Mili Budaku. Šta je to nego otvorena poruka da su (za dom) uvek spremni, rehabilitujući tekovine NDH. Njihovi prethodnici u Drugom svetskom

Lana Bastašić: Danas kada postajem vještica

6. novembar 2019.

Reagovanja vlasnika izdavačke kuće Kontrast i mlade književnice na otvoreno pismo Veljka Đurića Mišine, direktora Muzeja žrtava genocida iz Beograda, objavljeno na Fejsbuku. Želim da napišem ovaj tekst iz nekoliko razloga. Prvo, da objasnim ljudima oko sebe šta se desilo. Drugo, da pokušam argumentovati zašto mislim da se to ne tiče samo mene. I treće, da javno reagujem. Da se razumijemo, radije bih provodila vrijeme na književnoj rezidenciji u Sarajevu pišući prozu. Osjećam, međutim, potrebu da konstatujem očigledno, jer se ono očito još uvijek, u našem društvu, ne vidi. Ne pišem, stoga, nikakav književni tekst. Ne pišem esej. Ne pišem naučni rad. Ne pišem status na društvenim mrežama. Pišem pismo

Tražimo javno izvinjenje zbog seksizma i mizoginije

6. novembar 2019.

Tokom vikenda koji je iza nas imali smo priliku da prisustvujemo jednom krajnje neobičnom događaju koji se odigrao u virtualnom prostoru a na adresi zvaničnog Facebook profila Muzeja žrtava genocida čija se fizička adresa nalazi u Beogradu i koji je zvanična institucija države Srbije. Piše: Vladimir Manigoda Naime, direktor pomenutog muzeja je, voleo bih da verujem, u stanju izmenjene svesti započeo lični obračun sa svojim oponentom iz Banjaluke. Koliko sam uspeo da vidim iz te prepiske, taj sukob traje već duže vreme i nije ništa neobično za rasprave na desno orijentisanoj političkoj lestvici društva. Ove reakcije svakako ne bi bilo da pomenuti sukob nije eskalirao do tih granica da je

Nikola N. Živković: Ugledajmo se na druge narode kad pamtimo svoja stradanja

6. novembar 2019.

Prvi učesnik našeg virtualnog okruglog stola „Srpska kultura sećanja i Jasenovac – izazovi i odgovori“ bio je Nikola N. Živković, pisac i prevodilac. Serijal priprema Vladimir Dimitrijević. Umesto uvoda S obzirom na činjenicu da se tema sistema jasenovačkih logora i broja žrtava u njima ne tiče samo pojedinih Srba, nego celine našeg naroda, i da je prilikom obrade iste, veoma važno imati u vidu dijalošku prirodu potrage za istinom, naš i vaš sajt se, sa dva pitanja (1. Kakvo je mesto Jasenovca u našem istorijskom pamćenju? 2. Šta mislite o najnovijim polemikama oko broja žrtava u jasenovačkom sistemu logora?) obratio nizu intelektualaca sa molbom da na njih odgovore. Ponavljamo: „Stanje

Popis srpskih žrtava na više od 1.000 strana privodi se kraju

5. novembar 2019.

Republički centar za istraživanje rata i traženje nestalih Republike Srpske završava najveći projekat. Sve srpske žrtve iz rata u BiH, za period 1991-1995. godine, naći će se u publikaciji koju će objaviti Republički centar za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica. Publikacija će biti objavljena na oko 1.000 stranica i u završnoj fazi je njena izrada, potvrdio je za „Novosti“ Milorad Kojić, direktor pomenutog centra. – Realno je da publikacija sa popisom svih srpskih žrtava bude objavljena u naredna četiri meseca. Od jula 2013. aktivno se radi na izradi popisa srpskih žrtava u proteklom odbrambeno-otadžbinskom ratu. Ovo je jedan veoma obiman posao koji je zahtevao maksimalnu ozbiljnost i

Međunarodna konferencija o Jasenovcu u Jerusalimu

5. novembar 2019.

Od 19. do 22. novembra, u organizaciji Srpsko-hebrejskog centra, na ONO univerzitetu u Jerusalimu biće priređene tri značajne konferencije, pišu Novosti. List navodi da će biti održani Međunarodna konferencija o Jasenovcu, otvaranje Srpsko-jevrejskog centra za izučavanje srpskog jezika, kulture i istorije i povodom 790 godina od prvog hodočašća Svetog Save, postavljanje memorijalne ploče u čast oca autokefalnosti SPC. Međunarodnom naučnom konferencijom o Jasenovcu, koja se održava pod pokroviteljstvom ministarstava za spoljne poslove i prosvete i Arhiva Vojvodine, predsedavaće prof. dr Gideon Grajf, istraživač Instituta za Holokaust „Šem olam“ u Izraelu. Na kraju konferencije predviđeno je donošenje Jerusalimske deklaracije o Jasenovcu. Konferencijom će predsedavati prof. dr Gideon Grajf, istraživač Instituta za

Održan pomen žrtvama komunističkog terora u Lisičijem potoku

4. novembar 2019.

Lisičijem potoku, u Beogradu, održan je 2. novembra pomen stradalima od komunističkog terora U Beogradu je održan pomen svim nevinim žrtvama komunističkog terora, strijeljanim odmah po oslobođenju srpske prestonice 1944. godine. Skup je održan u neposrednoj blizini kraljevskog dvora na Dedinju, na mjestu zvanom Lisičiji jarak, gdje su, prilikom građevinskih radova, otkriveni zemni ostaci mnogobrojnih žrtava. Dostojanstvo ove ceremonije narušeno je prethodne noći, kada su, za sada nepoznati vandali, odnijeli mermerni spomenik i grafitima oskrnavili mjesto pogubljenja 1.527 Beograđana. Ovaj broj pronađen je u arhivama koje su odnedavno dostupne javnosti, ali još nije poznato koliko je Beograđana ubijeno na cjelokupnoj teritoriji grada. Pretpostavke se kreću do 20.000 civila. Grad Beograd

Antonijević: Snimanje filma o Jasenovcu gotovo do kraja godine

4. novembar 2019.

Povodom završetka prve faze snimanja filma „Dara iz Jasenovca“, reditelja Predraga – Gage Antonijevića, a po scenariju Nataše Drakulić, održana je konferencija za novinare u Medija centru. – Snimili smo dio koji se dešava u logoru Jasenovac. Ta lokacija je izgrađena kod Sombora. Bilo je dosta masovnih scena u kojima je, osim članova ekipe i glumaca, učestvovalo preko 600 statista. Sada ulazimo u drugi dio priče koji se odvija u logoru Stara Gradiška. Očekujemo da do kraja godine privedemo kraju snimanje filma, a onda slijedi postprodukcija. Možda postoji teoretska šansa da film bude spreman za prikazivanje maja 2020. godine, povodom 75 godina od oslobođenja Jasenovca – rekao je Gaga Antonijević.

NAJNOVIJE VIJESTI

Dara Banović

Dara Banović, iz sela Veliko Palančište, opština Prijedor, Republika Srpska, je živi

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA