arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Злочини над Србима Ливањског поља, 28. јула – 3. августа 1941.

10. јун 2019.

Покољ у шуми Копривници био је крвави увод у масовне покоље који ће се догодити до краја јула 1941. године на двадесет губилишта у околини Ливна, која су до сада утврђена. Усташе су упорно тврдиле да Србе протерују у Србију, а егзекуције су вршиле најчешће ноћу, све до масовних покоља које су извршили 29. и 30. јула. Када је, нажалост касно, Србима постало јасно да је почело њихово истребљење, више није било могућности за озбиљнији и организовани отпор јер су већ били разоружани, а они који би отпор могли организовати били су побијени. Дана 28. јула усташе су поклале Србе који су се лечили у ливањској болници. Истог дана у

Пише нам Радусин Томо, пензионер из Новог Сада

10. јун 2019.

„Благо гробу, и у тами што се сјаји, гдје кандило припаљују нараштаји.“ Све честитке за рад Удружења и његовог предсједника. Гледао сам инсерт вашег ходочашћа 30. јуна ове године, и по први пут (тако мислим), одласка групне посјете, уласка у цркву и полагања часног крста код масовне гробнице. У Меморијалном центру „Николе Тесле“ био сам са фамилијом два пута. Сметала ме је ограда, између цркве и њених покојних вјерника. Ипак је то првенствено огњиште Милутина Тесле, од којег је одпао Никола. Због тога, било ми је још драже, када сам видио све вас тамо. Да неко, бар колико толико, исправи отужну слику о комплексу, а да не кажем, о накарадном

Обележена годишњица страдања народа и свештенства из Црне Горе и Боке 1945. у Камничкој Бистрици код Љубљане

9. јун 2019.

Верни народ из Камника и Љубљане и свештенство из Љубљане, Постојне и Новог места обележили су у суботу, 8. јуна 2019, 74. годишњицу страдања народа и свештенства из Црне Горе и Боке у Камничкој Бистрици, близу градића Камник, у непосредној близини Љубљане. У гробницама на том подручју лежи најмање 3.500, по неким оценама до 6.000 људи из Црне Горе и Боке – бораца Југословенске војске у отаџбини, жене, деце и стараца, које су Титови џелати из црногорских партизанских јединица без суда убили после завршетка Другог светског рата, маја и јуна 1945. На месту највеће гробнице у Камничкој Бистрици је 2015, после дугогодишњег залагања Удружења „Открићемо истину – Душан Никлановић“ из

Одржан 10. јубиларни Сабор Билогораца у Београду

9. јун 2019.

У организацији Завичајног удружења Билогора Београд  у недјељу, 2. јуна у Белом Потоку  одржан је Сабор Билогораца. Био је то десети по реду, јубиларни скуп бивших житеља Западне Славоније, чији је родни крај смјештен у троуглу који чине градови Вировитица, Бјеловар и Дарувар. Први овакав скуп одржан је у Смедеревској Паланци, 10. јула 2010. Ранко Раделић нам је рекао да идеја о потреби да се бар једном годишње окупе сународници и обнове сјећања на отети завичај, настала је још 2008, када се у Гроцкој 15. марта састала група од 13 иницијатора за оснивање Завичајног удружења Билогора. – Покренули смо широку активност на евидентирању културне баштине Билогораца, истраживању њихове историје, етнологије

Зaштo сaм глaсaлa прoтив зaкључкa o пoдизaњу спoмeникa жртвaмa Хoлoкaустa

8. јун 2019.

Tрeбa ли мe, и мoje кoлeгe из Лиjeвoгa блoкa кojи смo jeдини глaсaли прoтив у зaгрeбaчкoj Скупштини, бити срaм зaтo штo сaм у пoсвeту спoмeникa хтjeлa уписaти жртвe Хoлoкaустa рeжимa НДХ? Пише: Рада Борић Oвaj тjeдaн су зaступници у Грaдскoj скупштини грaдa Зaгрeбa изглaсaли зaкључaк, тj. дoниjeли oдлуку o ‘пoдизaњу спoмeникa жртвaмa Хoлoкaустa’. ‘Грaд Зaгрeб ћe пoдићи Спoмeник жртвaмa Хoлoкaустa (у дaљњeм тeксту: Спoмeник), прeмa идejнoм урбaнистичкo-aрхитeктoнскoм-oбликoвнoм рjeшeњу Урeђeњa jaвнe пoвршинe и oбликoвaњa спoмeн oбиљeжja жртвaмa Хoлoкaустa у Брaнимирoвoj улици у Зaгрeбу, aутoрa aкaдeмскoг кипaрa Дaлибoрa Стoшићa и дипл.инг.aрх. Kрeшимирa Рoгинe, кao првoнaгрaђeнoм рaду нa jaвнoм oпћeм нaтjeчajу.’ Грaд Зaгрeб je зajeднo с Удружeњeм хрвaтских aрхитeкaтa (УХA) joш пoлoвицoм 2017. прoвeo ‘Нaтjeчaj

Израелски студенти ће учити о Јасеновцу

7. јун 2019.

На Филолошки факултет у Београду биће уведене студије хебрејског језика и културе Од 1. октобра ове године млади у Србији моћи ће да студирају хебрејски језик и културу на Филолошком факултету у Београду. Хебрејски језик предаваће професор Гидеон Грајф, историчар и истраживач Холокауста из Израела, који је постао и редовни професор Универзитета у Београду. Истовремено, проф. Грајф ће на ОНО колеџу у Израелу, у оквиру свог предмета о Холокаусту, почети да предаје културу сећања о Јасеновцу по својој књизи „Јасеновац – Аушвиц Балкана”. Део наставе посветиће и мултикултуралном предмету „Српски Јевреји и Србија као колевка модерног ционизма”, с посебним освртом на српске Јевреје – рабина Алкалаја, Теодора Херцла, Давида Албалу,

У Долима одржан помен пивским мученицима: Нацисти убијали и дјецу у колијевкама

7. јун 2019.

Међу многим мученицима се највише говори о двије дјевојке, Јаглики Аџић и Софији Кандић. Са њима помињемо и двогодишњег дјечака Благоја Власовића који је бачен низ стијене кањона ријеке Пиве и остао у крошњи бора Помен Пивским мученицима Јутрос се проломило црквено звоно кроз Пивске Долове, мјесто гдје и данас страдална Пива своју рану само молитвом вида. У само једном дану – 7. јуна 1943. године на данашњи празник Трећег обретења главе Светог Јована Крститеља у походу припадника злогласне „Принц Еуген“ дивизије, потпомогнутих усташама-муслиманима из гатачког среза и околине Пиве у Долима су убијена 522 житеља овог села, махом нејачи, стараца и жена, међу којима је било и 109 дјеце

Добрила Кукољ

Подићи споменик убијеној дјеци Козаре

4. јун 2019.

Удружење логораша Другог свјетског рата из Бањалуке залаже се да на подручју Козаре буде подигнуто централно спомен-обиљежје у знак сјећања на 11.700 убијене српске дјеце са Козаре у Другом свјетском рату, изјавила је предсједник овог Удружења Добрила Кукољ. Добрила Кукољ (Фото:focus.ba) – Удружење апелује да власти Републике Српске и ресорно министарство покрену иницијативу да на платоу Козаре буде подигнут централни споменик убијеној дјеци са Козаре – рекла је Кукољева Срни. Она је поручила да се више никоме никада у свијету не смију поновити зло и стравични злочини које су усташе починиле за вријеме Независне Државе Хрватске /НДХ/ у Другом свјетском рату над Србима, Јеврејима и Ромима. – Не смије се

ЊЕМАЧКИ НАЦИСТИ И УСТАШЕ ДОГОВОРИЛИ ПРОГОН СРБА 4. ЈУНА 1941.

4. јун 2019.

Након договора њемачких и хрватских нациста /усташа/, почео је прогон Срба из Славоније, из бјеловарског краја, Мославине, Загреба, Подравине и са Баније… Приредио: Ненад ТАДИЋ Нацистичка Њемачка и власти усташке Независне Државе Хрватске /НДХ/, на састанку у Загребу 4. јуна 1941. године, договориле су исељавање /односно протјеривање/ у Србију око 200.000 Срба. Протјеривање српског становништва са подручја данашње Хрватске /без БиХ, која је такође била дио НДХ/ био је један од сегмената коначног рјешења „српског питања“, а друга два начина биле су ликвидације људи и масовна покрштавања. Према демографским књигама и налазима историчара Владимира Жерјавића, Срби су у НДХ чинили мало више од четвртине становништва – према службеним подацима из

Логор Слана – Паг 1941.- Пакао у каменој пустињи (6) – ПОТРЕСНО СВЈЕДОЧЕЊЕ ОЧЕВИДАЦА

4. јун 2019.

  У почетку, у два дијела логора било око 800 Жидова, Срба, Хрвата. У Метајни у двије, три куће било смјештено 150 до 200 жена У логору ногометно игралиште за око 120 усташа Kонцентрациони логор Слана дијелио се на два дијела – сјеверни и јужни. Између једног и другог дијела налазила се мала узвисина што је на врху била испланирана и која је усташкој посади служила као ногометно игралиште. На положајима који доминирају сјеверним и јужним дијелом логора, биле су постављене стражаре и пушкарнице – ђеломично импровизиране из камена као сухозиди. Kршевита котлина у којој се налазио сјеверни дио логора има површину од око 200×150 метара, док је јужни дио

Умро последњи преживели заточеник злогласног логора

3. јун 2019.

Семјон Розенфелд, последњи познати преживели учесник побуне логораша у нацистичком логору смрти Собибор, преминуо је данас у 97. години. То је потврдио председник организације Јеврејска агенција за Израел Исак Херцог. „Жалимо због одласка Семјона Розенфелда, учесника устанка у Собибору који је у ужасу Шое постао херој“, навео је Херцог у саопштењу. Розенфелд, рођен у совјетској Украјини, као војник Црвене армије пао је у заробљеништво а био је један од око 50 заточеника у Собибору који су преживели и логор смрти и рат. Од маја 1942. до лета 1943. је у Собибору, логору на територији данашње Пољске, убијено око 250.000 Јевреја, највећим делом из Пољске али и из Холандије, Чешке и

ФОТО: 11. мај 2019. – Служен парастос страдалим Србима у логору Земун 1942- 1944.

3. јун 2019.

У организацији Удружења „Јадовно 1941“ из Бањалуке и Удружења Козарчана у Београду 11. маја 2019. на гробљу у Земуну код споменика над масовном гробницом оранизовано је молитвено сабрање и комеморативни скуп у сјећање на Србе  Козаре, Поткозарја, Баније и Кордуна убијене у концентрационом логору Земун од 1942. до 1944. године. ПОГЛЕДАЈТЕ ГАЛЕРИЈУ ФОТОГРАФИЈА ФОТО: Никола Зајц Везане вијести: У логору Земун највише је убијено Срба Линта: Неопходно да скупштина усвоји декларацију о геноциду НДХ Молитвени скуп Србима Козаре и Поткозарја убијеним у логору Земун Одржан први парастос посвећен страдалим Србима Козаре и Поткозарја у логору Земун 1942- 1944 Гледали су Београд преко своје смрти – ЗЕМУНСКИ ЛОГОР ЗА СРБЕ Сандра

Зидне новине Кфора

3. јун 2019.

Италијански официри из састава Кфора терају нас да убудуће пажљивије читамо новине. Само сам у дилеми које новине да читамо – оне које излазе у Приштини или оне које излазе у Риму. Будући ће они све следеће акције јединице Росу на северу Косова најављивати преко новина. Телефон, факс, мејл, то у Кфору вероватно и не користе. Само новине. Можда нас убудуће упуте да пратимо и зидне новине у команди Кфора, јер зидне новине ће тачно најавити где ће припадници Кфора следећи пут да ударе против криминала и корупције на северу Косова. Будући да криминала и корупције дефинитивно нема у остатку Косова. Јер тамо таквих акција није било. Да ударе са

Грабовац: Посавина крије измјештене српске гробнице

3. јун 2019.

Предсједник Одбора за тражење заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Марко Грабовац сматра да се на подручју Посавине налази велики број измјештених српских гробница. „Постоје измјештене масовне српске гробнице на чије постојање је раније указао Нијаз Чаушевић Медо, бивши командир Интервентног вода ХВО-а чији су припадници у марту 1992. године починили злочине над српским цивилима у Сијековцу код Брода“, рекао је Грабовац Срни. Он каже да је највећи проблем то што Тужилаштво БиХ неће да покрене кривични поступак у вези са убиством 59 Рома 1992. године код Брода, чија су тијела пронађена у масовној гробници у Дубочцу. Грабовац је подсјетио да породице погинулих и несталих из Републике Српске

РАЗБИЈАЊЕ МИТА: „Бијеле траке“ у Приједору 1992. године

3. јун 2019.

Манифестација „Дан бијелих трака“ у Приједору сваког 31. маја, из године у годину, привлачи све већи број људи и све већу медијску пажњу. Њоме се жели обиљежити 31. мај 1992. године, када су, наводно, власти у Приједору наредиле муслиманима и Хрватима да носе бијеле траке око руке. Траке су, наводно служиле, како би се ове групе становништва обиљежиле и лакше биле уочљиве приликом ликвидације. Ипак, историјски извори оповргавају ову теорију. Овдје ћу изнијети доказе који побијају ову теорију, али и дотаћи се још неких чињеница око сукоба у Приједору 1992. године. Пођимо редом… Не постоји наредба о стављању бијелих трака на руку Заговорници „бијелих трака“ често истичу да је 31.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Predgovor

Prije nekoliko godina boravila sam u Americi i tamo upoznala jednu bibliotekarku

Internet

Мишљења изнесена на интернет страницама коjе слиjеде су приватна мишљења њихових аутора

Knjiga gostiju

Poštovani, pozivamo vas da vaše utiske, prijedloge i komentare upišete u našu

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА