јануар 2019 - Страница 5 од 12 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за јануар 2019 » Страна 5

Документарни филм РТРС „Јужни потез“ на шведској телевизији (ФОТО)

25. јануар 2019.

Документарни филм „Јужни потез“ биће приказан на ТВ каналу BANOR TV, на шведској телевизији Öppna kanalen – локалне станице за Стокхолм 24. и 29. јануара. У филму је ријеч о офанзиви названој „Јужни потез“ коју су извеле јединице регуларне војске из Хрватске и ХВО из БиХ, а које су 10. октобра 1995. године окупирале комплетну територију општине Мркоњић Град. Окупација је трајала све до 5. фебруара 1996. године, када су град и територија општине враћени Републици Српској на основу одредби Дејтонског мировног споразума. Јединице регуларне хрватске војске и ХВО-а у потпуности су девастирале град и околна села и починиле незапамћене злочине над цивилним становништвом, оставивши иза себе највећу масовну гробницу

Брчко: Убице троје Драганића траже се преко две деценије

25. јануар 2019.

Ни после 26 година није решено убиство троје Драганића у Брђанима код Коњица. Имена убица позната Тужилаштву БиХ, али нико досад није оптужен Пише: Марко Драганић У ноћи између 26. и 27. јануара навршило се 26 година како су у својој кући у Брђанима ратне 1993. године из ватреног оружја убијени Бошко (72) и његове снахе Милица (39) и Биљана (38) Драганић. Какву је крваву драму преживљавало троје Драганића у кући Бошковог старијег сина Рајка (млађи Недељко, супруг Милице, убијен је крајем маја 1992. у Брадини) знају само њихове убице, које су за босанскохерцеговачко правосуђе и 26 година после тог убиства почињеног из националистичких побуда, још увек непознате. Како нам

Фрањо Туђман на Голи Оток послао 7.000 официра ЈА

25. јануар 2019.

„… Недавно је баш у Глини, у којој је Назор 1944. године одржао свој историјски говор, одржан помен жртвама усташког терора (1200 покланих људи, жена и деце у глинској цркви), а да на том помену, бар из пијетета или из минимума цивилизацијског понашања, није присуствовао ниједан представник званичне хрватске државе. Није било ни чланова ЦK СKХ, ни Туђманових хадезеоваца. Та срамота је за комунисте утолико већа јер је Назор говорио у њихово име, а за Фрању Туђмана зато што је у то време био сарадник Јосипа Броза. Његово одсуство, међутим, може се схватити једино чињеницом да он себе више не сматра Брозовим већ Павелићевим следбеником, што је јасно демонстрирао обележавањем

Ево колико је деце убијено у НДХ и у којим логорима!

24. јануар 2019.

На најмонструознији, најсвирепији начин убити око 75.000 деце, просечне старости од 6,5 година, и данас величати и славити такву државу, величати њена крволочна знамења, величати такве злочине геноцида и злочинце који су то чинили, могу само болесни, скроз болесни умови. А то се данас све видније испољава у Хрватској. Мржња Срба и свега што је српско све је израженија. И то у готово свим слојевима хрватског друштва: од оних најнижих па до највиших, до врхова власти. Ако се председница слика са усташком заставом испред себе, а бивши председник каже да у Јасеновачком логору није било убијања, да је то био обичан радни логор, онда ту здрав ум нема шта да

Асиел: Не дирати Топовске Шупе!

24. јануар 2019.

Рабин Србије Исак Асиел оцијенио је данас да би објекти на локацији концентрационог логора Топовске шупе у Београду у Другом свјетском рату требало да остану на оригиналном мјесту, а не да буду измјештени ради изградње планираног трговинског центра на Ауто-команди, јер би то значило брисање сјећања на јеврејске жртве. Асиел је на конференцији за новинаре у Београду рекао да су те двије преостале зграде свједоци времена страдања Јевреја и Рома у окупираном Београду током Другог свјетског рата и да би њихово помјерање уништило аутентичност тог мјеста подсјећања на Холокауст. Он је навео да су ти објекти међу првим логорима за таоце у Европи, објаснивши да су ту довођени мушкарци Јевреји

Саво Штрбац: Леш НН. 33

24. јануар 2019.

Једног прохладног јануарског јутра 1993. године војска Републике Хрватске је почела агресију на Равне Котаре. Напад је био неочекиван и силовит. У прва два дана хрватска војска је заузела већи дио подручја. Да би се зауставио њен даљи продор у дубину територије, према Бенковцу, на Равне Котаре су сваки дан стизали добровољци и јединице из других дијелова Републике Српске Крајине. Међу првима дошла је Специјална јединица Министарства унутрашњих послова из Книна, да би организовала одбрану села Придраге. У њој је био и Мишо из Стрмице, села поред Книна, младић изузетне физичке конструкције, а стар свега двадесет и по година. Борбе око Придраге биле су жестоке, често су се водиле прса

Jos_nisu_procesuirani_mnogi_ratni_zlocini_nad_Srbima.jpg

Шљепице из Ислама Грчког

24. јануар 2019.

Ислам Грчки је било велико и богато равнокотарско село са претежно српским живљем и само неколико хрватских породица. Почетком 1993. године, у овом селу је живело 197 српских породица са 976 душа. Живео је ту и Јован Шљепица са супругом Тонком, синовима Здравком и Војиславом и кћерком Бранком, док му се кћер Марија пре рата удала за Јусупа, Хрвата из суседног села Ислама Латинског, и живела је у Задру. Здравко је био тешки бубрежни болесник и војно неспособан, док је Војислав био ангажован у СВК. Синови нису били ожењени, а Бранка је била још девојчурак. Тако је било док хрватска војска 22. јануара 1993. није извршила агресију на Равне Котаре.

Злочин на Малом Алану

24. јануар 2019.

Масакр над Србима се догодио на планини Велебит, на локацији Мали Алан, 22. јануара 1993. године, када су усташе мучиле, заклале и мучки убиле 22 особе српске националности, од којих и једну медицинску сестру. Српски камиони су тада упали у замку између две базе УНПРОФОР-а, базе на Матрасу-Свети Рок и Малог Алана. Осам српских војника је успело да се извуче из заседе и преживи, а њих 22 су заробљена и зверски масакрирана. Усташе су им тада препречиле једини пут којим би могли да изађу, а после тога су заузели и везе комуникације и преко њих јавили српским војницима да на Малом Алану има рањеника. У замку је тада упала група од око 30

Дуго је трајао тај мој пут

24. јануар 2019.

Од Грачаца до Доњег Лапца мало сам трчала, па ишла пjешке. Седмог августа 1995, за свега неколико стотина метара избjегла сам бомбардирање колоне на Петровачкоj цести. Видjела сам авионе, чула запомагања. Босну сам прешла скоро пjешке…, прича Александра Мандић, коjа jе као 15-годишњакиња, сама као прст, избjегла из Грачаца. Из свог стана у Грачацу Александра Мандић на брзину jе узела школске свjедоџбе и извод из књиге рођених, закључала врата и кључ оставила испод отирача. Било jе то 4. августа 1995. године. Мислила jе да ће се склонити негдjе на пар дана, али ниjе се вратила пуних 16 година. Тек jе ове године провела три тjедна у свом родном Грачацу. Срели

СЛАВОЈКА ДУЛАЋ (1932+2016.) СВЈЕДОК СТРАШНОГ ЗЛОЧИНА

24. јануар 2019.

Славојка Дулаћ, рођена Вукосав, упокојила се на 19. а сахрањена 21. јануара 2016. у Степановићеву код Новог Сада. Покојна Славојка је 28. августа 1941, као 9- годишња дјевојчица, једина успјела да побјегне из запаљене појате са затвореном српском нејачи у родном селу Љубљеници код Стоца. Претходно су прве комшије Хрвати и муслимани у ту појату затворили све српске жене и дјецу из тога села, а из породица Гело и Вукосав. Појату су потом наунили сламом и запалили. Одрасле мушке чланове ових породица исти злочинци поубијали су на Видовдан исте године у јами Барев до. Свједочење покојне Славојке о овом злочину сачувано је на видео снимку који се налази у Документационом

Добили из буџета паре за филм и вишеструко умањили број жртава Јасеновца

24. јануар 2019.

НУНС и Министарство културе реаговали поводом документарца „Србија -100 година након Солуна“. Вукосављевић: Недопустиво свако поједностављивање и манипулисање бројем страдалих Нeзависно удружење новинара Србије позвало је у среду Министарство културе и информисања да јавно саопшти да ли је и како продукција Ессентис оправдала 4,9 милиона динара колико је на прошлогодишњем конкурсу Министарства добила за производњу документарног филма „Србија – 100 година након Солуна“, у коме се, по наводима НУНС-а, вишеструко умањује број жртава Јасеновца. „Занимљиво је да је у филму саопштен податак да је `у логору Јасеновац убијено више од 88.000 људи`, што је девет пута мање од броја жртава који наводе историчари“, наводи се у саопштењу, уз питање „да

РАЈИЛИЋ: АПЕЛ ВЛАДИ ДА РИЈЕШИ ПРОБЛЕМ ОПСТРУКЦИЈЕ ЗАКОНА

24. јануар 2019.

Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић апеловала је да Влада Српске помогне овој организацији јер у неким општинама Српске поново постоји велика опструкција службеника када је ријеч о примјени Закона о жртвама ратне тортуре. „У мањем броју општина Републике Српске службеници се не придржавају слова закона и праве проблеме женама које су поднијеле захтјеве за остваривање статуса и права“, рекла је Рајилићева Срни. Према њеним ријечима, неке општине одмах по подношењу захтјева траже од Републичког центра за истраживање рата и Савеза логораша Републике Српске увјерења и мишљење, за разлику од Братунца, Фоче и неких других општина у Херцеговини које захтјеве жена држе у ладицама по два

Задржали новац преживелих жртава Холокауста

24. јануар 2019.

Савез јеврејских општина, век од оснивања и Међународни дан сећања на страдале, дочекао подељен и ван европских институција. Први пут у својој историји, и то у години када обележава век од оснивања, јеврејска заједница у Србији неће учествовати у раду Генералне скупштине Европског јеврејског конгреса. Разлог за то је спор између два руководства Савеза јеврејских општина, због чега је у току поступак пред Апелационим судом. О овоме су у среду јавност обавестили новоизабрани, али непотврђени председник СЈО Игор Гинзберг, као и председници јеврејских општина Београд – Данило Медић, Земун – Ненад Фогел, и Kикинда – Невена Kнежевић, док је председник ЈО Приштина Добрица Прлинчевић потписао заједничко саопштење. У њему се

Игњат Павлас, жртва рације у Новом Саду јануара 1942.

24. јануар 2019.

Игњат Павлас рођен је у Славонији, Доњи Михољац 1885. У Новом Саду је завршио 1904. Српску православну велику гимназију. Студирао је право у Загребу и Будимпешти. Добио је титулу доктора права. (1) Придружио се соколима и био изабран 1910. на скупштини Соколског друштва Нови Сад за секретара друштва.На крају Првог светског рата Српски народни одбор у Новом Саду своју прву јавну седницу одржао је 3. новембра 1918. у свечаној сали Матице српске. Делегација Српског народног одбора у Новом Саду пробила се до Београда. Члан српске владе Љуба Јовановић примио је у свом стану у Београду 1918. делегацију Главног Одбора у Новом Саду (Јаша Томић, Васа Стајић и др Игњат Павлас).

Злочин над Србима на Велебиту „Слушали смо крике наших сабораца“

24. јануар 2019.

„Једва смо их препознали“ На идентификацији 22 страдалих српски војника, Веселиновић је препознао око 10 убијених, док 12 није препознао јер су били масакрирани. – Довезени су у врећама Унпрофора у Грачац у Дом здравља. Неки нису могли да присуствују иденфикацији. Неки су били рањени и живи мучени, па су их препознавали по каишу или сату. Други су били заклани, а убијали су их крамповима и лопатама – каже Веселиновић. Тужилаштво за ратне злочине, почев од 2011. године, прикупљало је информације, доказе и податке у вези са масакром на Велебиту, на превоју Мали Aлан, у селима Кијане и другим, који су почињени у акцији „Масленица 93“, када је убијено неколико