arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Чувати тековине одбрамбено-отаџбинског рата

Предсједник Републике Српске Милорад Додик честитао је данас свим борцима Српске Дан бораца одбрамбено-отаџбинског рата, поручивши да је дужност и обавеза свих да се чувају тековине одбрамбено-отаџбинског рата и његују сјећање на жртву палих бораца коју су поднијели вођени часним и племенитим циљевима. „Обиљежавајући Дан бораца дајемо путоказ младим покољењима да се никад не заборави херојска борба за слободу и мир у којој данас живимо. Свим борцима Републике Српске и породицама погинулих бораца упућујем најискреније честитке поводом Дана бораца Републике Српске, са најбољим жељама за свако добро“, нагласио је Додик у честитки. У одбрамбено-отаџбинском рату од 1992. до 1995. године био је ангажован 215.671 припадник Војске Републике Српске, а њих

САБОРСКИ „ХРБИ“

Иако су се у последња два месеца понекад млако и копрцнули у хрватском сабору, неминовно очекујући оно што ће бити усвојено, слутећи последични потрес ионако већ добрано потрешене малобројне српске заједнице у „еуропској, демократској“ хрватској творевини, занемеше одлучно саборски Хрби док је изгласаван закон о „домовинском рату“ те ни зуба не пробелеше а камоли критички прозборише, „мудро“ остајући  суздржани! Када из огорчене Србије стиже ипак критика таквог њиховог држања, иако је и сама матица млако реаговала док су трајале расправе о том предлогу, несмејући да срди драгу ЕU која отворено подржава новохрватско усташтво у свим његовим институционалним и ван институционалним формама, јер је Хрватска доказано регионална перјаница критике „страшних“ Руса који опет

Урош Шуштерич

Умро је четнички војвода Урош Шуштерич, из једне од најугледнијих словеначких породица

Мој фејсбук пријатељ, војвода Урош Шуштерич (24. 9. 1924 – 8. 2. 2018), завршио је пре неколико дана своје земаљско битисање, у Љубљани, и отишао тамо где нема идеолошких подела и клеветничког подметања, тамо где је све савршено истинито и непомућено људским уплитањем, подозривошћу и сумњама. С оне стране смрти и свега привидног, овоземаљског, долазимо до тачке у којој више нема убеђивања и завођења, селективне правде и друштвено прихваћених стереотипа. На место где се потпуно и трајно разилази и нестаје магла грешних заблуда и свега оног ”сувише и само људског”… А прича о овом необичном српском, југословенском, словеначком и антикомунистичком ратнику је изазовни оквир за преиспитивање нашег разумевања Другог светског рата

Први командант српске речне флотиле и српске морнарице

Пише Бошко Антић, контраадмирал у пензији Речна флотила Војске Србије је 6. августа 2015. године обележила 100-годишњицу свог формиrања. Формирана пред офанзиву снага фон Макензена, ова наша пловна јединица прошла је кроз више фаза свог развоја. али тек ових година дoстојно обележева свој рођендан. На свечаности је много тога поменуто, али име њеног оснивача остало је некако у сенци. Заборавили смо многе јунаке наших ослободилачких ратова. Међу њима је и потпуковник Милан Ј. Радојевић, официр који је фoрмирао прву српску Речну флотилу, јуначки се са њом борио против снага Фон Макензена, са својим борцима-добровољцима прешао Албанију, формирао Бродарску команду на мору, командовао првим српским ратним бродом на мору и одвео га

Илустрација: Прес-фото

Пројекција филма „Споменко на вјечној стражи“

У Броду ће данас, поводом Дана бораца и Првог српског устанка, бити приказан документарни филм „Споменко на вјечној стражи“ аутора Милета Савића, посвећен најмлађем погинулом српском борцу Споменку Гостићу. Пројекцију филма у амфитеатру Средње школе „Никола Тесла“ организује Борачка организација општине Брод. У оквиру пројекције филма биће уприличено и вече патриотске поезије пјесника из Добоја Милана Кузмића, Спасоја Тодића и Василија Шаиновића. Петнаестогодишњи Споменко Гостић, који је одбио понуду да се склони од ратних страхота, већ је са комшијама и пријатељима био борац Војске Републике Српске, погинуо је од гранате 20. марта 1993. године недалеко од свог села Јовићи на планини Озрен. Филм је снимљен у сарадњи са Борачком организацијом

Manastir_Dobrun.jpg

Данас обиљежавање Првог српског устанка и Дан бораца

Служењем парастоса и полагањем вијенаца на споменик погинулим борцима Републике Српске у Вишеграду ће данас бити обиљежено 214 година од подизања Првог српског устанка и Дан бораца одбрамбено-отаџбинског рата Српске. Обиљежавању ће присуствовати и предсједник Борачке организације Републике Српске /БОРС/ Миломир Савчић, делегација Народне скупштине Републике Српске, коју чине народни посланици Марко Видаковић и Зоран Пологош, те Зоран Ђерић, изасланик члана Предсједништва БиХ из Републике Српске Младена Иванића. У 10.30 часова у Манастиру Добрун биће служен парастос погинулим српским устаницима, у 12.00 часова предвиђено је полагање вијенаца на централни споменик браниоцима Републике Српске на Тргу палих бораца у Вишеграду, а након тога обраћање званичника. У оквиру програма обиљежавања учествоваће оркестар

Сретење, дан државности Републике Србије

Према члану 1. Закона о државним и другим празницима у Републици, државни празник Републике Србије јесте Сретење – Дан државности Србије, спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак и дан када је у Крагујевцу 1835. године издан и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Србије. Сретење – Дан државности Србије, празнује се 15.и 16. фебруара. На Сретење, донет је први српски устав, један од најлибералнијихи, најмодернијих у Европи тог времена. Србија данас прославља Дан државности, који се на Сретење слави у знак сећања на 15. фебруар 1804. године, кад је у малом шумадијском месту Орашцу почела борба за коначно ослобођење од петовековног робовања

Винча била на нишану НАТО-а

Инспекторе Међународне агенције за атомску енергију интересовало је да ли власти Слободана Милошевића врше одређене експерименте, чији би коначни циљ био обнова прекинутог нуклеарног програма маршала Тита У јутарњим часовима 27. априла 1999. године инспектори Међународне агенције за атомску енергију поново су посетили Институт за нуклеарне науке у „Винчи”. Готово у исто време када су се међународни нуклеарни посматрачи појавили на улазу у Институт, на интернету се појавила сателитска фотографија са натписом „Vinca Nuclear Reserach Installation, Serbia”. На слици су се јасно видели Реактор РА, Реактор РБ, лабораторије за „врућу хемију” и производњу радиоизотопа, као и моћна Акцелераторска инсталација ТЕСЛА. – Чинило нам се да смо већ били одређени као

фото Д. Дозет

Шести пут срушена спомен-плоча отетим српским новинарима

Спомен-плоча постављена као знак сјећања на отете новинаре Радио Приштине Ђуру Славуја и Ранка Перенића код Ораховца на Косову и Метохији порушена је и однесена шести пут, саопштено је данас из Удружења новинара Србије /УНС/, које од 2012. године поставља обиљежје на мјесту гдје су посљедњи пут виђени српски новинари. Непознати починиоци поломили су обиљежје и однијели га, а око мјеста гдје је било остављена је велика количина костију, највјероватније, животињског поријекла. Поновно рушење плоче на мјесту гдје су, на путу Велика Хоча-Зочиште 21. августа 1998. године нестали новинари Радио Приштине Ђуро Славуј и Ранко Перенић осудили су УНС и Друштво новинара Косова и Метохије, који траже да међународне и

Миодраг Живковић

Овај дио свијета неће доживјети државу као што је била Југославија

Чувени београдски вајар Миодраг Живковић, који је аутор низа познатих споменика из Другог свјетског рата, попут споменика на Сутјесци, Кадињачи и стријељаној дјеци у Крагујевцу, сматра да ће обичан човјек увијек поштовати тековине које ти споменици баштине и вриједности на којима је почивала некадашња Југославија. Споменик на Сутјесци, који је изграђен 1971. године, након распада Југославије готово да је био заборављен, а једно вријеме се није обиљежавала ни годишњица те славне епопеје из Другог свјетског рата у којој је погинуло више од 7.000 југословенских родољуба. Посљедњих година, све је више посјетилаца у Долини хероја, а споменик је постао инспирација умјетницима из читавог свијета. „Када је у питању његова физичка будућност

Џулијан Боргер: Пошиљке оружја босанским Србима потпирују страхове ЕУ

Куповина хиљада нових пушака за полицију босанских Срба изазвала је забринутост у вези са намерама регионалне владе коју предводе сепаратисти и у вези са продубљеним руским утицајем у подељеној и економски заосталој држави (Guardian, 13. 2. 2018) Куповина хиљада нових пушака за полицију босанских Срба изазвала је забринутост у вези са намерама регионалне владе коју предводе сепаратисти и у вези са продубљеним руским утицајем у подељеној и економски заосталој држави. Пошиљка 2.500 аутоматских пушака из Србије требало би да пристигне у марту у део [1] Босне који воде Срби, неколико недеља пре него што је заказано отварање новог тренажног центра. Очекује се да ту извесну улогу имају и руски саветници. Оружје

Фото: Денис Ловровић

Демократски савез Срба: ‘Вучићева посјета Хрватској је промовисање појединаца’

Такођер су изразили велико разочарење и незадовољство због игнорисања замјеника сисачко-мославачког жупана Душана Бјелајца, који је изузет из Вучићева протокола приликом обиласка Сисачко-мославачке жупаније Загреб: Из Демократског савеза Срба оцијенили су у понедјељак да је посјет предсједника Србије Александра Вучића Хрватској промовисање појединаца и неће имати никаквог већег значења за српски народ у Хрватској. Такођер су изразили велико разочарење и незадовољство због игнорисања замјеника сисачко-мославачког жупана Душана Бјелајца, који је изузет из Вучићева протокола приликом обиласка Сисачко-мославачке жупаније. Предсједник Вучић у својем протоколу, наиме, има планиран обилазак подручја Сисачко-мославачке жупаније и повратничке општине Гвозда те мјеста Вргинмоста. Легитимно и легално изабрани представник Срба с тог подручја је замјеник жупана Бјелајац.

Фото: FreeImages / Cierpki

Филм без улоге Недића

У четвртак, 8. фебруара, у Дому омладине приказан је 90-минутни дугометражни документарни филм Концентрациони логор Земун аутора др Вељка Ђурића Мишине. Као основа послужила му је књига историчара др Милана Кољанина Немачки логор на Старом сајмишту из 1992. Ђурићев филм, нажалост, умногоме је заобишао кључне историјске чињенице садржане у Кољаниновој књизи која је као једна од ретких у нашој новијој историографији пружила читаоцу реалне процене броја жртава у овом логору и у одређеној мери се осврнула на улогу колаборационистичког апарата у помагању немачким нацистима за уништење Јевреја у Србији. У филму, међутим, његов аутор свесно избегава да помене управо ту срамну улогу квислиншке владе Милана Недића у хапшењу и испоручивању

Тајни Хитлеров пројекат је успео! Аријевска раса постоји, деца из пројекта Лебенсборн и даље су жива!

Хитлерова идеја је била да у специјалним домовима одгоје на стотине хиљада плаве, снажне деце, како би до 1972. године створио супернацију која би бројала 120 милиона људи. Осим логора смрти, друга највећа тајна нацистичког система био је тзв. пројекат Лебенсборн. Према расистичким идејама филозофа Алфреда Росенберга, техничке детаље разрадио је сам Хајнрих Химлер. План је био да се промени људска врста. Њихова идеја је била да у специјалним домовима одгоје стотине хиљада плаве, снажне деце, како би до 1972. године велика Немачка бројала 120 милиона надљуди. Нацистичке оружане снаге би у том контексту нарасле на 600 СС-дивизија! С том војном моћи, сматрали су, нико им се не би могао

Академик Матија Бећковић (Фото: mc.rs)

Бећковић: У највећој пљачки од Срба хтјели начинити изузетак међу народима

Академик Матија Бећковић изјавио је Срни да је цијела земља Косово и Метохија олтар Српске православне цркве и да су у највећој оружаној пљачки која је виђена у модерној историји хтјели од Срба да учине изузетак међу народима. „Ако ми заборавимо зашто ту државу не признајемо, можемо да питамо неку од ових држава које га не признају, па да узмемо њихове разлоге као своје. Али, ја сам велики оптимиста да се то никада неће десити и што буду више инсистирали, више ће се наш народ томе одупирати“, рекао је Бећковић. Према његовим ријечима, како који дан пролази све више људи отвара очи и сазнаје шта је то Косово, које је

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.