На улазу у Амбасаду Србије у Сарајеву непозната лица залијепила су плакат на коме је нацртана мртвачка глава, испод које пише „Четници костобацани“. Амбасадор Србије у БиХ Станимир Вукићевић рекао је Срни да је до инцидента дошло јуче између 17.30 и 18.00 часова, након чега је обавијештена полиција која је извршила увиђај и узела плакат ради вјештачења. Вукићевић сматра да су овај, врло провокативан плакат и за данас у 11.00 часова најављене демонстрације Бошњачког покрета испред зграде Амабасаде два повезана догађаја. Он је истакао да нема ниједног повода за такве реакције. „Нити смо шта радили, нити предузимали, ни Амбасада, нити Србија да би се тако реаговало. Разлог може да буде

Начелница Нишавског округа Драгана Сотировски упозорила је да продаја имања Албанцима у унутрашњости Србије није мит и легенда, већ чињеница. – Албанци више не купују само имања у Куршумлији и дуж административне линије са Косовом, већ их купују у унутрашњости и кажу „праве прстен“ – рекла је Сотировски на округлом столу, организованом у оквиру унутрашњег дијалога о Косову и Метохији. Већ годинама српски медији упозоравају на ову појаву, али и даље изостаје адекватан потез српске државе како би се стало на крај пројекту да се што више некретнина на југу Србије нађе у власништву Албанаца, што је само једна од почетних фаза њихових територијалних претензија. – То је јавна тајна

Описујући га увијек у борби, с руком на кубури, историја је пропустила да Карађорђа означи као генија војне стратегије. Никад, ни у највећој патњи, Вожд свој народ није, као кнез Милош, назвао „стоком без репа“. Лукавство, мир и присебност, величају се код кнеза Милоша, али се превиђа да се све то одиграва у једном затвореном пашалуку Оно што је наш народ осећао да треба да каже о Карађорђу, рекао је наслутивши епску величину његову, у десетерцу народних песама. Његош је томе додао своју посвету. Толика је истина и лепота у томе, што су они рекли, да је често оно што се данас о Карађорђу пише, као карикатура. Понављају се, сасвим излишни,

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је данас да је знатан број Срба након рата и распада бивше Југославије нестао из Карловца, али да се живот у том граду обнавља у мјери у којој је то могуће. Подсјећајући да је Саборни храм Светог оца Николаја Мирликијског био срушен, Додик је рекао новинарима да се у Карловцу обнавља црквени и парохијски живот, те да је у тај град данас дошао да подржи Српску православну цркву и Епархију горњокарловачку, у којој се слави крсна слава Свети Трифун. „Дошао сам на позив Његовог преосвештенства епископа горњокарловачког Герасима како бих са свештенством и вјерницима подијелио тај важан тренутак. Овдје сам да будем с њима,