2018 - Страница 133 од 218 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2018 » Страна 133

Данас 23 године од егзодуса Срба из области под заштитом УН

1. мај 2018.

Поменом за погинуле и убијене Србе западне Славоније у Цркви Пресвете Богородице у Градишци, те полагањем вијенаца у ријеку Саву, биће обиљежене 23 године од егзодуса Срба из области која је била под заштитом УН. Обиљежавању ће присуствовати предсједник Републике Српске Милорад Додик, делегација Народне скупштине Републике Српске, министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић, министар индустрије, енергетике и рударства Српске Петар Ђокић, као и члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић. Програм обиљежавања, у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, почеће у 10.30 часова поменом за погинуле и убијене Србе западне Славоније. У 11.00 часова предвиђено је обраћање званичника, након чега ће у 11.30

Аутобус погођен и преполовље али је мост остао читав - доказ о максималној прецизности погађања циља.

На данашњи дан 1999. НАТО убио око 70 путника, од тога 15 деце (ВИДЕО)

1. мај 2018.

Првог маја 1999. године , НАТО авијација гранатирала је у 13 часова аутобус „Ниш-експреса’’ са путницима, који се кретао преко Подујева ка Приштини. На овај дан почињен је један од најмонструознијих злочина НАТО пакта током агресије на Србију и Црну Гору 1999. године. У Лужану, 20 км северно од Приштине на путу ка Подујеву, на мосту преко реке Лим, око један сат по подне погођен је путнички аутобус “Ниш-експреса” у којем је убијено између 60 и 70 путника, махом жена и деце. А само деце било је око 15-так. Напад је преживело свега 4 путника. Никада није утврђен тачан број жртава јер се приликом гранатирања машиница за издавање карата потпуно

Жарковић: Срби и даље обесправљени

1. мај 2018.

Предсједник Удружења протјераних Срба из западне Славоније Крста Жарковић рекао је да је крајње неприхватљиво да након 23 године од егзодуса Срба са тог подручја нико није одговарао за почињене злочине, док су преостали Срби и даље обесправљени, као и у другим дијеловима Хрватске. „Нажалост, ниједно лице хрватске националности није одговарало за ратне злочине почињене над Србима у западној Славонији у операцији хрватске војске и полиције `Бљесак` 1995. године“, рекао је Жарковић Срни. Жарковић је истакао да је чудно да ни Хашки трибунал никада није водио интензивну истрагу о злочинима над Србима у западној Славонији, а да то није учинио ниједан хрватски суд. Говорећи о положају Срба који су остали

Данас парастос за Србе убијене у „Бљеску“

1. мај 2018.

Парастос за погинуле у хрватској војној агресији на западну Славонију „Бљесак“ биће служен данас у Цркви Светог Марка у Београду, најављено је из Удружења „Суза“. Представници Удружења, које организује парастос, подсјетиће на размјере злочина и положити вијенце и цвијеће на споменик српским жртвама у ратовима на подручју бивше Југославије, у Ташмајданском парку. Првог маја 1995. године, за само 36 часова, хрватске војне, паравојне и полицијске снаге под руководством тадашњег предсједника Хрватске Фрање Туђмана протјерале су око 15.000 Срба из Западне Славоније. Убијене су или нестале 283 особе. У вријеме напада, подручје западне Славоније било је у саставу Републике Српске Крајине и под заштитом снага Уједињених нација. Хашки суд је прво

Годишњица страдања Срба из Западне Славоније 1. и 2. маја 1995. године (акција “Бљесак”)

1. мај 2018.

Првог маја 1995. године хрватске оружане снаге извршиле су агресију, под кодним називом “Бљесак, на српску област Западна Славонија, у саставу Републике Српска Крајина (РСК), у вријеме када је ова област била под заштитом УНЦРО – Сектор “Запад”. Народ западне Славоније, сјећајући се Јасеновца из ‘41. и Пакрачке Пољане из ‘91, кренуо је у егзодус према Српској. На путу према “мосту спаса” до ријеке Саве, сустизале су их авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снајперски меци. Рањеници су клани или гажени тенковским гусјеницама. У тој акцији, према “Веритасовим” подацима, погинуле су и нестале 283 особе, укључујући 114 цивила и 11 милиционера. Међу жртвама је 56 жена, 11 особа

Ово је масовна гробница у Ђаковици у којој су тела киднапованих и убијених Срба!

1. мај 2018.

Представници Еулекса, косовске полиције и Комисије за нестала лица Владе Србије две недеље истражују масовну гробницу на периферији Ђаковице у којој су до сада пронађене кости три особе Ђаковица – Годинама су тела киднапованих Срба трулила у смећу. Не само што су их киднаповали и зверски убили на правди Бога, већ су их бацали у сметлиште где су бацане животиње и други отпаци. Овим речима из Удружења киднапованих и убијених Срба коментаришу откриће масовне гробнице на периферији Ђаковице где се, како сумњају, налазе посмртни остаци двадесетак киднапованих и убијених Срба. Из Удружења истичу да су постојање масовне гробнице на сметлишту и у шахти прекривреној бетоном открили Албанци јер је, како

Служен парастос за пострадале у логору Дубичке / Баћинске кречане 1941-1945

30. април 2018.

ХРВАТСКА ДУБИЦА – У организацији Вијећа Српске националне мањине Опћине Хрватска Дубица и СПЦО и Управе парохије Костајничко-Дубичке служио је парастос за пострадале у логору Дубичке/Баћинске кречане Госп. Радослав Анђелић, протојереј Дворске парохије и администратор Костајничко-Дубичке парохије. Након службе присутнима се обратио Предсједник ВСНМ Милинко Симић и подсјетио родбину и присутне на оснивање логора који је био у саставу логора Јасеновац. Логор се налазио на површини од око 3000 кв. метара, било је опасано жицом неколико објеката за смјештај логораша. Три кречне пећи су биле ограђене жицом висине 3 метра. У тадашњој НДХ било је око 1.950.000 Срба. Власти су настојале смањити број Срба и створити „чисти хрватски животни простор“. Први

Драго Пилсел / Фото: print screen Youtube

Нкадашњи следбеник усташке идеологије поручио: Хрвати немају право на мржњу према Србима

30. април 2018.

Хрвати немају право на мржњу према Србима, поручио је угледни хрватску публициста, новинар и теолог, Драго Пилсел Хрвати немају право на мржњу према Србима, поручио је угледни хрватску публициста, новинар и теолог, Драго Пилсел одговарајући на, како каже, реторичка питања: имамо ли право мрзити Србе и Имамо ли право на врсту сећања која изазивају мржњу. „Не, немамо“, истиче Пилсел у колумни објављеној на порталу Аутограф, чији је, иначе, један од оснивача. Иначе, Пилсел је одрастао је у породици усташких емиграната, у чију је кућу у Аргентини долазио породични пријатељ Анте Павелић, оснивач усташког покрета у Хрватској и поглавник усташке НДХ. А о томе како је од младића задојеног усташком идеологијом,

Митровић: Судије са ратном прошлошћу подржале Дудаковића

30. април 2018.

Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић сматра да судије са ратном прошлошћу нису подржале захтјев Тужилаштва БиХ за одређивање притвора Атифу Дудаковићу и осталим осумњиченим за ратне злочине над српским цивилима и војницима. „Очито је да Високи судски и тужилачки савјет /ВСТС/ БиХ није испунио своје закључке да искључи судије које су на неки начин компромитовале `судијско достојанство` кроз ратну прошлост, јер су директно или индиректно учествовали у пресуђивању заробљених Срба“, рекао је Митровић Срни. Митровић је подсјетио да су ове судије биле на листи Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. Он је додао да су главни тужилац БиХ

Годишњица НАТО злочина у Мурини: Никад заборавити – никад опростити (ФОТО)

30. април 2018.

У Мурини је данас обиљежена деветнаеста годишњица од када су се разорни пројектили НАТО пакта сручили на лимски мост и недужне мјештане ове варошице на сјеверу Црне Горе. У НАТО бомбардовању Мурина, једном од најтежих злочина током агресије на СР Југославију, страдало је шест цивила, од чега троје дјеце. НАТО авијација је без икакве објаве и објашњења са десетак пројектила бомбардовала мост на Лиму у самом центру насеља. Страдали су цивили који ни на који начин нијесу учествовали у ратним дејствима, међу њима двије дјевојчице и један дјечак. Погинули су ученици Основне школе „Петар Дедовић“ Мирослав Кнежевић, Оливера Максимовић и Јулијана Брудар, радник школе Вукић Вулетић, пензионер Манојло Коматина и

Дудаковић излази из притвора (Фото Танјуг)

Митинзи подршке ратном злочинцу у четири града ФБиХ

30. април 2018.

САРАЈЕВО – У више градова Федерација БиХ, Бихаћу, Тузли, Зеници и Мостару, одржани су митинзи подршке ратном команданту тзв. Армије РБиХ, Атифу Дудаковићу и 12-сторици његових сабораца Петог корпуса, осумњиченима за злочин поритв човености, и ратни злочин против српских цивила током последњег рата на простору БиХ. Дудаковић и 12 његових сабораца ухапшени су у петак под сумњом да су извршили ратни злочин и злочин против човечности, а на основу истраге која је трајала готово 12 година и на основу аргументованих доказа, али је Суд БиХ јуче одлучио да их пусти да се бране са слободе. И док званичици у Републици Српској и институцијама БиХ протестују због такве одлуке Суда називајући је

У Спомен-подручју Доња Градина одржана пета радионица за средњошколце

30. април 2018.

У Спомен-подручју Доња Градина одржана је пета радионица за средњошколце, што је једна од активности на обиљежавању 73. годишњице од пробоја посљедње групе јасеновачких логораша. Циљ радионице је да се средњошколци путем личних прича жртава јасеновачког логора наведу на размишљање о томе какав је био карактер НДХ и концентрационог логора Јасеновац, зашто су жртве уопште постале жртвама најмонструознијег логора у Европи и на крају какве су посљедице по цјелокупно свједочанство када су у питању идеологије, попут оне која је владала у НДХ. Учествовало је 45 ученика у пратњи професора историје Невена Брдара и Милорада Микића. Извор: Радио Телевизија Републике Српске

Нови Град: Обиљежено 73 године од ослобођења општине у Другом свјетском рату. Фото: СРНА

Обиљежено 73 године од ослобођења општине Нови Град

30. април 2018.

Предсједник Општинског одбора СУБНОР-а Драго Тодић рекао је да је у Другом свјетском рату страдало 7.000 становника ове општине – 5.000 цивила и 2.000 партизана. „То су огромне жртве чији су животи уграђени у слободу и данас им одајемо почаст“, истакао је Тодић. Професор историје Слободан Бјелајац подсјетио је да је ова општина ослобођена 1. маја 1945. године. „То је било након уласка совјетских јединица у Берлин. Ова општина је и након тога била под окупацијом јер је њемачкој и војсци Независне Државе Хрватске био циљ да што дуже држе одступницу за повлачење њихових снага из Загреба“, рекао је Бјелајац. Он је навео да покушај ослобађања, који је извела 39.

Хрватски историчар Голдштајн: Бесмислена изјава Грабар Китаровић о Јасеновцу

30. април 2018.

Иво Голдштајн који је исписао 900 страница дугу историјску студију о усташкоме логору Јасеновац сматра да би председници Хрватске коначно неко морао да каже да се у не јавља о темама које „не познаје и не разуме“ Историчар Иво Голдштајн сматра бесмисленом изјаву председнице Колинде Грабар Китаровић, која је подржала идеју председника ХХО, Ивана Звонимира Чичка, о оснивању међународне комисије која ће утврдити праву истину о Јасеновцу и истиче да се истина о том логору зна за оне који желе да је чују. Голдштајн који је исписао 900 страница дугу историјску студију о усташкоме логору Јасеновац, која би ускоро требало да буде објављена у издању загребачке Фрактуре, за ријечки Нови

Напад на колону ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву Фото Танјуг

Ковачевић: Најтежи злочин над невиним људима!

30. април 2018.

Ми муслиманима нисмо ништа ускратили у погледу обиљежавања неких за њих важних догађаја из ближе и даље историје на територији Републике Српске, а нама то није дозвољено на територији Федерације БиХ, наглашава пуковник Благота Ковачевић, предсједник Организације старјешина Војске Републике Српске на подручју Сарајевско-романијске регије. Приредио: Огњен БЕГОВИЋ Напад у Добровољачкој улици у Сарајеву јесте злочин, а не „ратно лукавство“, као што тврде федералне власти, истиче предсједник Организације старјешина Војске Републике Српске на подручју Сарајевско-романијске регије пуковник Благота Ковачевић. Напади муслиманских паравојних фаланги на колону припадника ЈНА 2. и 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву најтежи су злочини над невиним младим људима, напомиње Ковачевић за Срну. „Муслимани