arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Spomenici_svestenika_Bozidara_Sarenca_i_Hakije_Sarica_jedan_do_drugog_1.jpg

Има ли игдје већег споменика људскости? (Фото)

13. јун 2018.

Споменици свештеника Божидара Шаренца и Хакиjе Шарића коjи су на данашњи дан приjе 77 година убиjени заjедно и бачени од стране усташа у jаму Пандурицу недалеко од Љубиња. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 02. марта 2015. године. Године 1919, отац свештеника Божидара Шаренца, стари прота Стеван, иако измучен робовањем у Араду сачекао jе црногорске комите и увео их у цркву Рођења пресвете Богородице. Тамо их jе натjерао да се закуну, да љубињским муслиманима неће фалити длака са главе. Тако jе и било! 1941. године Хакиjа Шарић jе попут свог земљака Стевана дигао глас против злочина. Истина његов глас jе отишао у празно

Владимир Лазаревић

Лазаревић: „Стрела“ била инвазија на Србију

13. јун 2018.

Камо среће да сам измислио копнену инвазију НАТО снага на Космету 1999, јер онда не би било страдалих. О томе је писао и њихов главнокомандујући Весли Кларк у својој књизи, па, ако не вјерују мени, нека прочитају те „своје“ којима вјерују. Овако генерал Владимир Лазаревић, некадашљи командант Приштинског корпуса ВЈ, одговара на наводе неких војних аналитичара да је измислио копнену инвазију НАТО на Србију. До потврде могу доћи и преко војних извјештаја с терена. Више је од хиљаду докумената која о томе говоре, а има и живих свједока. Не причам о ударима из Румуније, Мађарске или БиХ, гдје је НАТО имао своје снаге, већ о нападу из Албаније, казао је он. Лазаревић наводи

“ИГРА”: Ко убије више Срба – осваја Книн

13. јун 2018.

Уз места којима је пролазила Хрватска војска, уписани су тенкови, српски војници, али и хрватски војници који су приказани као већи, јачи и опаснији од српских Јосип Брнић патентирао је нову хрватску друштвену игру “Олуја 1995”  која је слична игрици “Човече, не љути се”, а победник је онај ко побије више Срба и први уђе у Книн. “На идеју сам дошао пре три године, слушајући што се све негативно прича о Олуји. Нисам желео да се заборави тај битан догађај за Хрватску, објашњава привредник Јосип Брнић (47) из околине Загреба. “Олуја 1995” хрватска је игрица  “Човече, не љути се”, а цена од 14 куна,  око 220 динара. Могу да се

Заиграјмо за Пребиловце

13. јун 2018.

Позив спортистима, спортским клубовима и друштвима да подрже акцију под слоганом „Заиграјмо за Пребиловце“. Слоган је позив свим спортистима да се укључе у пројекат изградње првог спортског терена у Пребиловцима, места где туга и жалост не бива, него где се васкрсење збива. „ Да унесемо лопту под кош и пред гол тамо где је још нема“ Извор: Слободна Херцеговина Везане вијести: Пребиловци: Изградња вишенамјенског спортског терена Уместо цвета и свеће на камену пребиловачком прилажем, за сада, реч ВИДЕО: Пребиловци у Христовом наручју Место српског васкрса

Улаз у усташки логор Јасеновац (Фото Википедија)

Лаж као нож и метак

12. јун 2018.

Идеја неких од ревизиониста да Хрватска треба да предухитри српску страну и прва сними филм о Јасеновцу како би предочила “праву истину” није никаква празна пријетња. Пише: Ненад ТАДИЋ Бројни десничарски и конзервативни портали у Хрватској настављају офанзиву на историјску истину о концентрационом логору Јасеновац, уз сталне покушаје да се жртве сведу на миноран број, а Јасеновац покаже као стратиште “хрватских домољуба”, које су убили партизани. Ни осуде из свијета, из српске и јеврејске заједнице, али ни све чешћи извјештаји европских медији о усташизацији Хрватске нису зауставили свакодневну бјесомучну кампању за ревизију историје и негацију свих досадашњих релевантних научних радова о усташкој Независној Држави Хрватској /НДХ/. Коментари ових /читаних/ портала

bilogora_i_grubisno_polje_1941_1991_milan_bastasic_v.jpg

Милан Басташић: Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. – Историјски контекст и његов утицај на уже географско подручје

12. јун 2018.

Половином 6. стољећа продиру са истока племена Авара с којима стижу и бројна славенска племена. Тада су Јужни Славени углавном населили просторе Балканског полуотока и Паноније. Од славенских племена, која су сеобом народа прешла Карпате, једино су Срби и Хрвати очували своја имена. Називи Словенаца и Словака најближи су опћем појму Славена. Том приликом, изгледа да су се Хрвати и Срби „мимоишли” јер су Хрвати прешли на западну страну, док су Срби са запада, из Полабља-Лужице, прешли на источну страну Балкана. Византијски цар Константин Порфирогенет у записима из 10. стољећа наводи ријеку Цетину као границу између хрватских племена на западу и српских на истоку. Аварска држава пада под ударима моћне

radiosamsvoj.jpg

Свједочанство Стеве Бракуса о злочину усташа над Србима у Бракусовој Драги 16. јуна 1944. године

12. јун 2018.

Бракусова Драга jе заселак коjи се налази између Залужнице и Врховина, недалеко од Оточца у Лици. Усташе су 16. jуна 1944. године, окупили становништво Бракусове Драге и утjерали их у кућу Бранка Бракуса Ђиде због како су рекли пописивања. Митраљески рафали косили су све по кући, да би jе усташе послиjе запалиле. Мjесто гдjе су сахрањени посмртни остаци жртава ниjе обиљежено до данас, а злочин су извршиле усташе из сусjедних села. Неколико људи jе игром случаjа успjело преживjети оваj масакр међу коjима и Стево Геце Бракус чиjе jе свjедочанство обjављено у књизи Ђуре Затезала „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005., на стр. 284-286.(У

Из Хрватске избегао трактором, бежао од бомби 1999, а сада игра на Светском првенству

12. јун 2018.

Сиднеј – Милош Дегенек има поприлично незавидну причу иза себе, али са срећним крајем. Рођен у Хрватској, због рата избегао у Србију са породицом, на трактору, а тамо га дочекало бомбардовање и сакривање по склоништима. Међутим, сада живи нови живот, а наћи ће се на Светском првенству у Русији, са својом земљом Аустралијом.  “Нисам овде рођен, нисам знао енглески када сам дошао. Да будем искрен, ово место ми се чинило поприлично чудним када сам га први пут видео. Али… Аустралија је удомила моју породицу и дала нам наду када ју нам је рат одузео. Дала нам је прилику да напорно радимо, купимо кућу и изградимо нови живот. Показала ми је

Саборна црква у Сарајеву прије Другог свјетског рата

Митрополит дабробосански Нектарије (Круљ) о усташама

11. јун 2018.

Храбри митрополит дабробосански, г. Нектарије Круљ, један је од великодостојника Српске православне цркве који су дали значајан допринос у борби за истину о усташким злочинима. На суђењу католичком свештенику др Драгу Дујмушићу (по коме је Римокатоличка црква назвала новоотворени студентски дом у Сарајеву), митрополит Нектарије Круљ дао је исказ и тиме показао како се не либи да, уместо било које идеологије, изношење истине замени опортуним циљевима. „Кад су усташе провеле свој програм, онда су приступили терору који ће културна хисторија славенска напосе жигосати као некршћанско, нечовјечно и некултурно дјело, какво повијест није забиљежила на својим страницама ни код најезде Вандала и других барбарских народа. Ова некултурна дјела грозно појачава и

Milan_Bastasic_jedini_prezivjeli_od_77_srpskih_djecaka_3.jpg

Милан Басташић: Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. – Увод

11. јун 2018.

Историјско искуство породице, па и цијелог једног народа, јесте ризница која се не пуни сама од себе. Рад чланова породице, али и институција једног народа на допуњавању те ризнице представља дуг према прецима, али, у исто вријеме, и одговоран однос према потомству. Много је чинилаца који опструирају грађење историјског искуства, али оно се, унаточ низу субјективних и објективних околности, испреплетености сукобљених интереса у миљеу различитих друштвених система одвија, макар и обичним усменим предањем, са кољена на кољено. Билогорске породице чиниле су до 1941. године најбројнију западну енклаву српског православног народа, смјештену точно на дијагонали Будимпешта–Рим. Као најистуренији православни клин, забијен још почетком XV вијека у неприкосновено прозелитистичко католичко окружење, окренут

Проф. др Вељко Ђурић Мишина

Вељко Ђурић Мишина: Хрвати и Срби о Јасеновцу у последње две године

11. јун 2018.

У протекле две године у Београду је објављена само једна књига у којој је поменут Јасеновац Познато је зашто страдање српског народа у Независној Држави Хрватској, а нарочито (због бруталности) у Јасеновцу, није имало посебно место у историографији. Како је комунистичка Југославија полако пропадала као државна заједница, и југословенска историјска наука се цепала на националне. Научно-истраживачки, музеолошки, архивски и медијски систем који је успостављен у Хрватској могао би да послужи као пример шта је требало урадити у Србији. Проблем настаје после првог питања: Ко ће и како поставити темеље српске историографије? Како ствари стоје, тешко да ће до тога и доћи! Нажалост, примат у постављању некаквих основа преузели су аматери

Котор Варош - помен Фото: СРНА

Обиљежено 26 година од формирања Которварошке бригаде

11. јун 2018.

Служењем парастоса и полагањем вијенаца код Спомен-обиљежја погинулим борцима у Котор Варошу данас је обиљежено 26 година од формирања Прве лаке которварошке пјешадијске бригаде, чијих је 109 припадника дало живот за одбрану Републике Српске. Парастос за погинуле борце служио је јереј Живко Илић који је истакао да је Прва лака которварошка пјешадијска бригада имала изузетан значај у судбоносним временима јер је заштитила Србе на овом подручју и помогла одбрани Републике Српске. Предсједник општинске Борачке организације Госто Тривуновић истакао је да су 363 припадника Которварошке бригаде теже или лакше рањена у одбрамбено-отаџбинском рату. “Да није било њих данас не бисмо живјели у слободи коју имамо. Увијек смо као приоритет стављали борбу

bilogora_i_grubisno_polje_1941_1991_milan_bastasic_v.jpg

Књига Билогора и Грубишно Поље 1941 – 1991.

11. јун 2018.

Милан Басташић Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. Прва до сада издана књига о континуитету страдања српског народа Билогоре и Грубишног Поља Аутентична свједочанства о геноциду – Списак жртава 26/27. априла 1941. – Списак јасеновачких жртава 1941-1945. са ширег подручја Грубишног Поља – Исељавање Срба у међуратном периоду – Разговор с књигом „Вила билогорска’ – Фотодокументација ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ! Прво издање књиге је распродано. Књига је доступна у формату Ацробат ПДФ: Милан Басташић: Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. – садржај Увод Историјски контекст и његов утицај на уже географско подручје Догађања пред први и други свјетски рат Преглед догађања на простору источне Билогоре 1941. и

Баба, колико је Станића убијено у рату?

11. јун 2018.

Добро се сећам да је моја баба рекла да је много Станића страдало од усташа, више од 20-30 људи. Ја сам увек сматрао те бројке вероватно претераним… боже колико сам био наиван. Седох пре неки дан мало да погледам нешто из историје и налетим на сајт Музеја геноцида и ту пронађем јавно доступне пописе људи страдалих у II светском рату по републикама. Сетим се како је баба причала да је у рату побијено много Станића, па помислим како би било добро да ударим један search и видим колико је тај број тачан. Скинем .пдф фајлове за Босну и Хрватску код себе на комп. Изненадим се колико су велики ти фајлови (33 и

Зaвршeнa oбнoвa спoмeникa у Вeљуну

11. јун 2018.

Зaвршeнa je oбнoвa вeљунскoг спoмeникa. У oбнoви je знaчajнoм финaнциjскoм пoмoћи судjeлoвaлo и Српскo нaрoднo виjeћe. Спoмeник je вишe путa дeвaстирaн, укрaдeнe су плoчe сa имeнимa жртaвa кoje су кaсниje прoдaнe кao сeкундaрнa сирoвинa. Дaљњa дeвaстaциja je зaустaвљeнa, a пoчиниoци су прoнaђeни. Нo, нeтрaгoм je нeстaлo првих 16 укрaдeних плoчa с имeнимa 109 убиjeних жртaвa. Зaхвaљуjући пoмoћи пoкojнoг кaрлoвaчкoг истoричaрa др. Ђурe Зaтeзaлa, ипaк сe дoшлo дo имeнa стрaдaлих цивилa тaкo дa их сe сaдa oпeт нa спoмeнику нaлaзи њих 525. Аутор: М.Ц. Извор: ПОРТАЛ НОВОСТИ Везане вијести: Са Светим Вукашином у Вељуну на Кордуну | Јадовно 1941. Заборављени праведници са Кордуна Света Петка и Срби у Пламену Гдје леже кости коларићких мученика

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА