arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Фото: Youtube/AP

Китаровићева слави уз Томпсона

Предсједник Хрватске Колинда Грабар Китаровић прославила је побједу репрезентације те земље над Аргентином на Мундијалу у Русији тако што је цитирала стихове омиљеног контроверзног пјевача Марка Перковића Томпсона, познатог по усташким „шлагерима“. Китаровићева је на „Фејсбуку“ цитирала стихове из Томпсонове пјесме: „Загрлимо се пред свима, нека виде да нас има!“. Она је више пута изјављивала да јој је Томпсон омиљени пјевач, упркос његовом подржавању усташког слогана „За дом спремни!“ и стихова о „Јасеновцу и Градишки старој“, мјестима на којима су усташе у Другом свјетском рату побиле стотине хиљада Срба, Јевреја, Рома и антифашиста. Томпсону је забрањено да наступа свуда, осим у Хрватској и већинским хрватским кантонима у Федерацији БиХ. И

Одвајање дјеце од родитеља видјели смо и у НДХ“

Познати амерички новинар Џереми Скахил је политику Доналда Трампа да одваја дјецу од родитеља миграната успоредио с праксом у злочиначкој творевини НДХ. Новинар је стање са мигрантском дјецом упоредио с логором за дјецу који су усташе током Другог свјетског рата држали у Сиску. У епизоди подкаста названој “администрација мржње”, Скахил на почетку цитира свједочење запосленика Црвеног крста о томе шта је видио у једном логору за дјецу, на почетку не наводећи о којем је логору ријеч. Скахил истиче да су власти то место описивале као “склониште за дјецу избјеглице”, те наводи свједочење запосленог у Црвеном крсту. “Недалеко од амбуланте, из друге бараке могао се чути тужни плач дјеце. У њој

Пребиловци

Херцеговци поново писали Инцку: Општина Чапљина је од 2016. године несавјестан држалац пребиловачког приватног земљишта

Херцеговци из Србије недавно су посредством Виcоког Представника за Босну и Херцеговину Валентина Инцка добили писмени одговор начелника општине Чапљина Смиљана Видића из кога је јасно видљиво да ће се наставити са узурпацијом српске земље у Пребиловцима. Чврсто ријешени да се  до краја боре за заштиту основних људских права Херцеговци из Србије упутили су Валентину Инцку ново писмо које објављујемо у цијелости  Поштовани Господине Инцко, Захваљујемо вам на разумевању и искреном труду да са упознате са чињеницама везаним за спорно располагање општине Чапљина земљиштем у српском страдалничком, а сада и повратничком селу Пребиловцима. У том  смислу сасвим  нам је разумљиво настојање да добијете и одговор Чапљине са њиховим погледом на насталу

© Sputnik / Александар Милачић

Спрема ли Запад нову велику манипулацију српским жртвама — сада са новим циљем

Премијери Србије, Македоније, Црне Горе и привремених институција Приштине на предстојећем самиту у Лондону, почетком јула, могли би, како се формулише у западним круговима, да направе значајан корак ка утврђивању чињеница о ратним злочинима на простору бивше СФРЈ. Шта се крије иза те, за сада, незваничне најаве? Према неким информацијама које су процуреле у јавност, идеја је да 9. и 10. јула, на састанку у оквиру Берлинског процеса, лидери ставе параф на декларацију о оснивању Регионалне комисије за утврђивање чињеница о ратним злочинима и другим тешким повредама људских права. У ову комисију нису укључени Босна и Херцеговина нити Хрватска, иако су на просторима ових двеју држава почињени најмасовнији злочини током деведесетих. Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење

Никола Н. Живковић: Док су Солунци још говорили

Приказ књиге Владете Р. Кошутића „Док су Солунци још говорили“; издавач: „Чигоја“, 2011, Београд, стр. 116 Реч је о збирци казивања, које је професор Владетa Кошутића почео да прикупља 1972. године, прво из сокобањског, а годину дана касније и из сврљишког краја. Најбоље да препустим реч самим српским ратницима. Владета Кошутић посетио је 1972. године Драгутина Јанковића из Читлука, сокобањска општина, рођеног 1890. Ево његове приче: „Проврвео сам свуда, и кроз Албанију, и Крв, и Француску и Солун. Рањен прву пут у Мачви 1914, а други пут 1916, на Кајмакчалану… Преко Малте се враћамо за Солун, сунце ујутро изађе из воду, увече зађе у воду.“ Веома је интересантна судбина Јеремије

У Луговима код Шамца данас је служен парастос за 24 борца Војске Републике Српске /ВРС/ и шест цивила из Срница који су погинули у протеклом рату, као и за погинуле из других мјеста широм БиХ чије породице данас живе у парохији Лугови.

У Луговима служен парастос за погинуле српске борце и цивиле

У Луговима код Шамца данас је служен парастос за 24 борца Војске Републике Српске /ВРС/ и шест цивила из Срница који су погинули у протеклом рату, као и за погинуле из других мјеста широм БиХ чије породице данас живе у парохији Лугови. Парастос је служен поред спомен-плоче код Цркве Светог Сисоја у Луговима, гдје су положени вијенци и прислужене свијеће. Предсједник Скупштине општине Шамац Николина Шкрбић истакла је, обраћајући се окупљенима након парастоса, да треба поштовати жртву погинулих, који су за Републику Српску дали оно највредније – свој живот. „Зато је дужност свих нас да поштујемо ту жртву, да поштујемо њихове породице и помажемо тој категорији колико год је могуће.

Голи оток

Голооточани: Муке тешке четири милиона

Породице и НВО траже од државе да обештети заточенике Голог отока. Бивши логораши су дигли глас да исправе вишедеценијску грешку. Казну на хрватском острву издржавало је 3.399 Црногораца Седам деценија је прошло од раскола Тита и Стаљина који је поделио Црногорце на „патриоте и издајнике“. Ови „други“, од којих су многи постали заточеници Голог отока, махом нису дочекали правду. Логораши су опет дигли глас, а подршку су им дали малобројни саборци и невладин сектор тражећи од државе да исправи „криву Дрину“ и обештети мученике. Више од стотину фамилија чији су чланови робијали, најавило је тужбе за одштету у висини од око четири милиона евра! Казну на врелом камену хрватских острва

У Цркви Светог Марка у Београду служен је парастос за Србе које су прије 26 година на Миљевачком платоу код Дрниша убили и масакрирали припадници хрватске војске, у присуству Унпрофора.

Парастос за Србе страдале прије 26 година код Дрниша

У Цркви Светог Марка у Београду служен је парастос за Србе које су прије 26 година на Миљевачком платоу код Дрниша убили и масакрирали припадници хрватске војске, у присуству Унпрофора. Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, који је присуствовао парастосу, рекао је да је Миљевачки плато једна у низу злочиначких акција хрватских снага која је спроведена с циљем етничког чишћења Срба са њихових вјековних огњишта и показује сву бруталност и свирепост хрватске војске и полиције. Линта је подсјетио да, осим пресуде двојици војника за убиство једног српског заробљеника, нико други није процесуиран, нити кажњен за тај злочин, што показује да је хрватско правосуђе и даље етнички мотивисано и има

Миљевачки плато

Злочин на Миљевцима био најава етничког чишћења Срба из Хрватске

Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије саопштила је, поводом 26 година од злочина над Србима на Миљевачком платоу код Дрниша, да је тај злочин био најава етничког чишћења Срба из Хрватске, које се коначно десило у злочиначким акцијама „Масленица“, „Медачки џеп“, „Бљесак“ и „Олуја“. Из Координације указују да о монструозности злочина у којем је убијено 40 српских територијалаца говори то што су жртве након мучког убиства измасакриране, а њихови посмртни остаци по узору на усташке злочине бачене у крашку јаму и затрпане смећем како би злочин остао прикривен. „Два мјесеца од почињеног ратног злочина, на притисак међународне заједнице, извршена је ексхумација свих убијених

Битка за опстанак: Божица Живковић Рајилић

Рајилић: Очекујем коначно усвајање закона

Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић очекује да ће у Народној скупштини Српске коначно бити усвојен закон о заштити жртава ратне тортуре. „Ријеч је о толерантном закону и увјерена сам да ће сви народни посланици, без обзира из које политичке опције долазе, поржати његово усвајање“, рекла је Рајилићева данас новинарима у Бањалуци. Рајилићева је истакла да је за Удружење жена жртава рата ова сједница парламента Српске историјска, јер ће се, како је истакла, „први пут након 23 године дати мјесто жртвама ратне тортуре и поправити све грешке свих власти од настанка Републике Српске до данас“. Она је изразила захвалност ресорном министарству, Влади Републике Српске, а посебно

Професор Владета Јеротић

Владета Јеротић: Како мислити данас о чудима у Међугорју

На прагу смо тридесет пете године од обjављивања тзв. виделаца Богородице од стране неколицине хрватских адолесцената оба пола у малом херцеговачком селу Међугорjу. У непосредноj близини места виђења, у Пребиловцима, одиграо се 1941. године jедан од наjстрашниjих злочина у Другом светском рату, чиjе су жртве биле искључиво Срби. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 02. септембра 2015. године. Међугорjе, као место, не само jављања Богородице неколицини младих, већ и њено непрестано, свакодневно jављање, привукло jе до данас преко милион ходочасника из целог света, наjвећим делом католика, наjчешће болесних људи, од коjих неки треба да су доживели излечење од своjе дуге болести, после вишедневних

Pridvoracka_jama.jpg

Фотографије злочина у Придворачкој јами – први дио

Требињац Данило Сикимић, имајући довољно свијести о историјској важности документарног доказа, ратне је 1941. године, у тада окупираном Требињу, дана 6. октобра отишао до Придворачке јаме, и кријући – својим фотоапаратом, овјековјечио сву страхоту овог страшног злочина. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 02. марта 2016. године. Наиме, тог дана Италијани су организовали вађење посмртних остатака 13 Срба које су усташе бациле у јаму, и то у ноћи 23-24. јуна исте године. Сикимић је снимио окупљене добровољце, Требињце Рада Гуровића и Јефта Шкора, како у врећама извлаче посмртне остатке 12 настрадалих Срба, а Обрена Стијачића нераспаднутог, са рукама на грудима! Од добијања податка

Придворица – поклано село

Злочин у Придворици специфичан је по томе што није било свједока јер су побијени сви становници, осим оних који се нису ту затекли. Приредила: Милосава СУПИЋ ВУКОВИЋ Придворица је једно од најстрадалнијих мјеста Срба у Херцеговини у којем су усташе 1941. године побиле све становнике, њих 186, с тим да се не зна колико је било тек рођене, а некрштене дјеце, па се сматра да је жртава било и више од 200. Милан Никчевић, професор историје из Гацка, наводи да је Придворица, село које се налази у Борчу, у гатачкој општини, рана која не може да зацијели и има симболичну важност за Гачане и цијелу Херцеговину. Злочин у Придворици специфичан

У Културном центру у Требињу одржана је промоција стрипа "Понори зла" о незапамћеном страдању и злочинима над становништвом источне Херцеговине у Другом свјетском рату, аутора Јована Братића из Невесиња.

„Понори зла“ у стрип роману

У Културном центру у Требињу одржана је промоција стрипа „Понори зла“ о незапамћеном страдању и злочинима над становништвом источне Херцеговине у Другом свјетском рату, аутора Јована Братића из Невесиња. Аутор је на 205 страна, кроз 1.050 фотографија, преко измишљених ликова говорио о историјским, истинитим и стварним догађајима. „Стрип описује догађаје и успоставу усташке НДХ-а на овим просторима и прве злочине на њима. Прича прати и јунски устанак против НДХ-а власти 1941. године и након тога описује догађаје који су били трагични по српско становништво Херцеговине, братоубилачки грађански рат који је располутио редове устаника на ројалисте и револуционаре комунисте“, истакао је Братић синоћ на промоцији. Он наглашава да сам наслов „Понори

Парастос страдалима на Миљевачком платоу

Прије 26 година (21.јуна 1992.године), на подручју Миљевачког платоа, код Дрниша догодио се монструозан злочин над српским припадницима Територијалне одбране. У мучком нападу пред очима УНПРОФОР-а убијено је 40 српских Територијалаца, а неколицина рањена и заробљена. Српско село Нос Калик срушено је до темеља и спаљено, један дио становништва побијен, а други интерниран на оточић у Шибенском архипелагу. По завршетку војничке акције хрватски војници започели су крвави пир. Умјесто да тијела погинулих врате породицама, користе српске заробљенике под претњом смрти да тијела бацају у Крашку јаму. По свједочењу једног од преживјелих српских заробљеника, на тијела у јаму бацани су пси и мачке да доврше масакрирање тијела. На крају је бацано

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.