arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Фото: АТВ

Усташки поздрав се третира као убиство

Истакнути припадник ХДЗ-а Анђелко Босанчић, који је ухапшен на Блајбургу због усташког поздрава и коме пријети до десет година затвора, могао би, према савезним аустријским законима, бити третиран као убица. Босанчић је ухапшен зато што је током комеморације на Блајбургу, гласно пјевајући, подизао десну руку у усташки поздрав. Иако је аустријска полиција јасно упозорила да се никакви фашистички инциденти неће толерисати, Босанчић то није озбиљно схватио. Његов адвокат по службеној дужности Tомас Ромаух наводи за хрватске медије да Босанчића терети исказ полицијског инспектора који је присуствовао комеморацији и био у непосредној близини. Босанчић је признао да је подизао десну руку, али да „није мислио ништа лоше“. Адвокат наводи да би

Партизани Фото: РТРС

Нови Град: Преминуо посљедњи учесник НОБ-а

У Новом Граду преминуо је Гојко Тадић из Доњег Водичева, рођен 1926. године, посљедњи учесник Народноослободилачке борбе са тог подручја. Предсједник Општинског одбора СУБНОР-а Драго Тодић рекао је да је у Другом свјетском рату било око 4.000 учесника НОБ-а, од којих је половина погинула. „У Другом свјетском рату страдало је 7.000 хиљада становника општине, 5.000 цивила и 2.000 бораца“, навео је Тодић. Гојко Тадић, који је преминуо јуче, биће сахрањен сутра на мјесном гробљу у Доњем Водичеву. (Срна) Извор: Радио Телевизија Републике Српске

Диана Будисављевић о Степинцу

Полемика око канонизације надбискупа Алојзија Степинца траје подуже, а ових дана је актуелизована поводом откривања споменика у Хрватској и идеје да би и у Београду, покрај будућег споменика Дијани Будисављевић, требало подићи и Степинчев. Разлог: учествовао је у спасавању на хиљаде српске деце из логора НДХ. После ћутања дугог седам деценија, појавило се неколико књига о Дијани, а прва је настала из пера моје маленкости („Свет књиге”, Београд, 2013). Издавач је, за две године, понудио и издања на енглеском и немачком, а Друштво есперантиста Београда је књигу превело и на есперанто. Један од кључних извора био ми је Дијанин дневник који је, све време своје акције, уредно водила. Овога пута

Миодраг Линта Фото: ТАНЈУГ

Миодраг Линта нови предсjедник Одбора за дијаспору и Србе у региону

„Захваљујем се на доброј сарадњи досадашњем председнику Ивану Костићу“, рекао је Линта и поручио да је Одбору потребна нова енергија и нове идеје, како би што успешније наставили рад у наредном периоду. За заменицу председника Одбора изабрана је посланица Социјалистичке партије Србије (СПС) Мирјана Драгаш. Посланик СНС Александар Марковић који је предложио смењивање Костића, рекао је да су имали добру сарадња и коректан однос и да ће због тога „пропустити прилику да образложи свој предлог“. Миодраг Линта, који је преузео функцију председника, рекао је да није у питању „политичка егзекуција“, већ да је „нормално“ да се после две године од конституисања Одбора, анализира рад и да се покуша „новом енергијом

Данас је слава Спасове цркве у Стоцу – Саборног храма Вазнесења Господњег

Столачки Срби су свој храм обновили 1870. године у великом труду и љубави, на метоху древног столачког православног манастира Пресвете Богородице Видовске, који је до турског поробљавања живио у самом средишту града. У овој мученичкој цркви, чијег су свештеника и цијели црквени хор 1941. године усташе бациле у јаму Јагодњачу, а истакнуте столачке Србе ножем и маљем уморили, жене и старце у Јасеновац без повратка послали,  у времену најгорег комунистичком богоборства службовао је отац Слободан Биберџић. Отац Слобо, касније архимандрит Симеон Добрићевски, рођен је у Стоцу, био је његов духовни цвијет и украс цијеле православне Херцеговине. Својом пречасном 50-годишњом службом постао је нововремена похвала столачких Срба, наш залог пред Господом

Академик Василије Крестић iизјава новинарима у Академији наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/, гдје је представљена његова студија чији је издавач Удружење за одбрану ћирилице "Добрица Ерић" из Београда.

Намећу језик Србима с циљем стварања велике и етнички чисте Хрватске

Академик Василије Крестић рекао је данас у Бањалуци да својом научном студијом „О називу језика у прошлости Хрватске“ показује да Хрватска у политичкој борби намеће језик Србима с намјером да створи велику и етнички чисту Хрватску, која признаје само хрватски народ. „Овом књигом показујем и да се у Хрватској брише српско име и ради на томе да Срби не буду Срби, већ православни Хрвати у политичком погледу“, рекао је Крестић новинарима у Академији наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/, гдје је представљена његова студија чији је издавач Удружење за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“ из Београда. Крестић је уочи промоције рекао да његова књига говори о српско-хрватским односима у цјелини, наводећи

Предсједник Републике Српске Милорад Додик и генерални секретар предсједника Србије Никола Селаковић на сахрани некадашњег премијера Републике Српске Крајине Борислава Микелића.

Сахрањен Борислав Микелић

На мјесном гробљу Демизовац у Добрљину код Новог Града данас је сахрањен некадашњи премијер Републике Српске Крајине Борислав Микелић. Сахрани су, осим породице, бивших сарадника, пријатеља и мјештана Добрљина, присуствовали и предсједник Републике Српске Милорад Додик, генерални секретар предсједника Србије Никола Селаковић, представници Удружења Козарчана и делегација општине Нови Град коју је предводио начелник Мирослав Дрљача. Додик је рекао да поштује све савјете које је добио од Микелића са којим је често разговарао. „Чуо сам за њега, прије него што сам га упознао, као о успјешном привреднику и политичара иза којег су стајала дјела. Поштујем његов рад и његов живот и све савјете које сам од њега добио. Поштујем оно

Владимир Митрић

Коментар: Колона

У Тузли чак нема ни елементарног поштовања од оних који, коначно, треба да се уздигну изнад сваке лудости из прошлости и кажу шта се, заправо, догодило Док су, 15. маја, на дан бруталног убиства 132 војника ЈНА и цивила и рањавања њих 78, Срби одавали пошту недужним жртвама, који су се, по договору са тузланским властима (мултиетничким?!), те 1992. мирно повлачили из касарне у „граду соли“ ка Мајевици, Дрини и Србији, званична Тузла је, као и обично, обележавала „Дан победе“! И, опет, тобоже, мултиетничка Тузла. А, и врапци знају да је реч о страдању младих људи, међу којима су и голобради војници ЈНА, који су се враћали, у највећем миру, са

Жене из Пребиловаца

Злочин у Пребиловцима је један од најсрамнијих догађаја у људској историји, али пошто су жртве Срби све се брзо заборавило

77 годинa од усташког злочина у селу Пребиловци Усташки злочин над српским народом у селу Пребиловци у Херцеговини jе без примера и jедан jе од наjгорих и наjсрамниjих догађаjа у људскоj историjи. Да припадаjу неком другом народу, Пребиловци би били познати и поштовани у целом свету и заштићени у сваком погледу, попут Аушвица, Хирошиме, села Лидица у Чешкоj… Овако, пошто су српски, заборављени су и запостављени од свих, нажалост и од самих Срба. Већини жртава нацизма и фашизма из Другог светског рата обезбеђено jе поштовање и заштита. Постоjе посебни музеjи посвећени њима где им светски државници и друге значаjне личности указуjу поштовање. На међународном нивоу постоjе посебни дани посвећени овим

У Храму Светих Петра и Павла у Добоју данас је, поводом Спасовдана и 101 године од упокојења славног српског војсковође војводе Радомира Путника, служен помен за све страдале Србе - од Косовског боја до посљедњег одбрамбено-отаџбинског рата.

Служен помен за све Србе страдале од Косовске битке

У Храму Светих Петра и Павла у Добоју данас је, поводом Спасовдана и 101 године од упокојења славног српског војсковође војводе Радомира Путника, служен помен за све страдале Србе – од Косовског боја до посљедњег одбрамбено-отаџбинског рата. Парох Растко Максимовић рекао је да се данас служи помен свим Србима који су живот уткали у очување српског народа током бурних историјских околности. Након помена, код Спомен-костурнице и на споменик „Добојски логор 1915-1917“ вијенце су положили припадници добојске Полицијске управе и Артиљеријског батаљона Шесте пјешадијске бригаде Оружаних снага БиХ. Полагању вијенаца присуствовао је командант Шесте пјешадијске бригаде Оружаних снага БиХ Радован Јовић. Касарна Оружаних снага БиХ у добјском насељу Миљковац носи назив

Због усташког поздрава до десет година затвора

Члан дугопољског ХДЗ-а Анђелко Босанчић ухапшен је током комеморације у Блајбургу због усташког поздрава и пријети му казна до десет година затвора по аустријским законима. Босанчић је ухапшен зато што је, пјевајући гласно, користио поздрав усташа и нациста. Он је сада у притвору, недалеко од Клагенфурта, јављају хрватски портали. Иако је аустријска полиција јасно упозорила да се никакви инциденти у вези са фашистичким и усташким симболима неће толерисати, неколико учесника комеморације није се на то освртало, па су притворени. Предсједник Хрватске странке права и госпићки градоначелник Карло Старчевић назвао је Босанчићев акт „показивањем римског поздрава“. Он тврди да Босанчић „није учинио ништа лоше“ и потврђује да су након привођења и

Митраљесци IV батаљона XVI муслиманске бригаде за време борбе са усташама на положаjу код Оџака, маjа 1945. (Фото www.znaci.net)

Последња битка у Европи – операција Посавина

Иако историчари кажу да jе последњи сукоб у Другом светском рату завршен 20. маjа 1945 на холандском острву Тексел, постоjе броjни сведоци и сведочанства коjа указуjу да jе рат заправо завршен осам дана касниjе када су партизани сломили отпор усташких jединица у месту Оџак   Битка на холандском острву Тексел у Северном мору, окончана 20. маjа 1945, сматра се последњом у Европи. Да ли jе заиста била последња? Мало jе позната чињеница да jе последња битка у Европи била битка за Оџаке, сада у БиХ, а тада на териториjи злочиначке НДХ и да jе вођена од 16. априла до 28. маjа 1945. Требало jе окончати борбе до 25. маjа на

vasilije_krestic.jpg

Представљање научне студије „О називу језика у прошлости Хрватске“ академика Проф. Др Василија Ђ. Крестића

У Бања Луци у Академији наука и умјетности Републике Српске у четвртак 17. маја са почетком у 14 часова биће представљена научна студија академика Василија Крестића „О називу језика у прошлости Хрватске“ у издању Удружења за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“ из Београда. Софија Божић у свом приказу књиге професора Крестића каже: „Из бављења језичким питањем у национално-политичким контексту произашла је и нова књига професора Крестића, која носи наслов О називу језика у прошлости Хрватске. Иза тог једноставног наслова крије се сложен садржај који говори о суштини српског питања у Хрватској. Јер, питање назива језика у непосредној је вези с питањем имена народа, односно с питањем признања српске националне егзистенције у Троједници. Професор

Slavoljub_Kovic_1.jpg

Ово је најпотреснија ратна прича, о партизанском дечаку који је херојски ћутао!

Славољуб Ковић Ово jе наjтужниjа прича антифашистичке борбе Срба у Другом светском рату, а ако сте чули за Бошка Буху и Сирогоjна, морате онда знати причу и о Славољубу Ковићу партизанском борцу и куриру коме су Немци урезали петокраку на челу и убили га! Партизанског курира, дечака Славољуба Ковића коjег су сви звали Слава Немци су 1941. гдине заробили на Церу и одвели у логор Забран код Шапца. Тамо су га свирепо мучили и од њега покушали да сазнаjу имена других партизана, а ишли су дотле да су му урезали петокраку на челу, а његова слика крваве главе остаће вечно упамћена. Његова жртва била jе и инспирациjа чувеног дечиjег песника

ЗЛОЧИН Напад на колону војника ЈНА 1992.

Тузла „кочи“ спомен-обележје

Захтеви породица погинулих и заробљених цивила и војника ЈНА 1992. године. Нетачне тврдње градоначелника Имамовића да им није упућен допис Председник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила РС Недељко Митровић рекао је да је та организација у два наврата поднела захтеве властима Тузле за постављање спомен-плоче настрадалим војницима ЈНА 15. маја 1992. године, али да су их власти тог града одбиле. – Нису тачне тврдње градоначелника Тузле Јасмина Имамовића да никада није стигао захтев за постављање спомен-плоче у том граду, јер је Републичка организација градским властима Тузле први пут такав захтев упутила 2007. године, а поновни је упућен пре седам година – рекао је Митровић. Он

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.