април 2018 - Страница 21 од 23 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за април 2018 » Страна 21

Предсједник Републике Српске Милорад Додик и министар унутрашњих послова Драган Лукач положили су вијенце на спомен-обиљежје за 782 погинула припадника МУП-а у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату.

Дан полиције Српске- Отворен Центар за обуку полиције (ФОТО)

4. април 2018.

Министарство унутрашњих послова Републике Српске данас у Бањалуци обиљежава 4. април – Дан полиције Републике Српске. Тим поводом предсједник Републике Српске Милорад Додик, премијерка Жељка Цвијановић и министар унутрашњих послова Драган Лукач отворили су Центар за обуку полиције. Присуствовати су и свечаном пријему у бившој касарни Залужани. Пријем су увеличали делегација Главне управе МУП-а Руске федерације за Москву и министар унутрашњих послова Србије, Небојша Стефановић. Предвиђено је и освештање спомен-собе и помен погинулим припадницима МУП-а Републике Српске. Испред зграде Министарства унутрашњих послова Републике Српске у Бањалуци служен је парастос и положени су вијенци на спомен-обиљежје за 782 погинула припадника МУП-а у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату. Вијенце су положили предсједник Републике Српске Милорад Додик,

Колинда Грабар Китаровић међу екстремистима

4. април 2018.

Агенција Асошијетед прес /АП/ сврстала је хрватског предсједника Колинду Грабар Китаровић у екстремну европску десницу. АП описује Китаровићеву као особу која захваљује Аргентини јер је након Другог свјетског рата прихватила пронацистичке ратне злочинце. У тексту о европској десници наводи се да то Китаровићеву ставља у друштво водећих бугарских политичара који Роме описују као „подивљале хуманоиде“ и мађарског премијера Виктора Орбана, који сматра да се „Европљани не би смјели мијешати са Арапима и Африканцима“. Водећи свјетски медији преносе текст АП-а, у којем се истиче да је Китаровићева против ратификације Истанбулске конвенције о заштити од породичног насиља и насиља над женама. За Хрватску се у тексту наводи да је од уласка у

Десничари траже архивску грађу из Београда

4. април 2018.

Хрватски десно оријентисани портали процјењују да Србија неће дати Хрватској документацију из усташке Независне Државе Хрватске /НДХ/ и због тога криве „неспособне“ хрватске политичаре. Хрватска десница сматра да Србија том документацијом указује на геноцидност НДХ. Хрватски десничари настоје да ублаже или фалсификују историјске доказе о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима и сматрају да би им уступање документације могло помоћи у томе. У београдским архивама налази се 340 кутија оригиналне грађе о НДХ. Милан Tерзић, директор Архива Југославије, не зна зашто се та прича сада подгријава у јавности, јер је у свијету службени став архивске струке да се фондови не могу одвајати. „Ако Хрвати хоће документе, нека дају паре и

У Бањалуци је данас поводом Дана полиције Републике Српске испред сједишта Полицијске управе служен парастос, положени вијенци и прислужене свијеће на спомен обиљежје погинулим припадницима активног и резервног састава Полицијске управе Бањалука.

Служен парастос за погинуле припаднике бањалучке полиције

4. април 2018.

Испред сједишта Полицијске управе у Бањалуци данас је, поводом Дана полиције Републике Српске, служен парастос, положени вијенци и прислужене свијеће на спомен-обиљежје погинулим припадницима активног и резервног састава ове управе. Начелник Полицијске управе Бањалука Жељко Спасојевић рекао је Срни да су у протеклом отаџбинском рату своје животе за безбједност и опстанак Републике Српске дала 252 припадника Центра јавне безбједности Бањалука. „Центар јавне безбједност из тог времена покривао је данашња подручја полицијских управа Бањалука, Градишка, Мркоњић Град и Приједор“, рекао је Спасојевић. Он је истакао да се сваке године припадници Полицијске управе Бањалука за Дан полиције Републике Српске окупљају код спомен-обиљежја и сјећају својих другова који су за одбрану Републике Српске

Убиле га зенге, а траже га у Србији

4. април 2018.

На списку несталих које Хрватска годинама уредно тражи од Србије, налази се и име Србина за кога је правоснажном пресудом утврђено да су га убили припадници Збора народне гарде 1992. године у Сиску. Реч је о Зорану Тривкановићу – једном од најмање 130 српских цивила који су брутално убијени у овом граду између 1990. и 1992. године. Тривкановић је „нестао“ 25. августа 1991. године тако што су припадници Збора народне гарде упали у његову кућу и претукли га заједно са супругом Драгицом. Затим су га извели заједно са братом Бериславом и оцем Николом. Николино тело избацила је Сава код села Гушће 28. августа те године, а у налазу обдукције стоји

Заборављени јунаци: Мајор Војислав Туфегџић

4. април 2018.

Командовао је Церским корпусом у оквиру Церско–мајевичке групе корпуса, увек у првим редовима и највећим борбама. Своје јунаштво доказао је небројено пута Мајора Воје Туфегџића готово да нема у четничким народним песмама. Песма га “није хтела“ и помиње се само у једној: ,,Краљу Перо, српски сине“ – иако се са сигурношћу може рећи да је био најбољи официр пуковника Драгослава Рачића, а његови борци елитни у сваком погледу. Командовао је Церским корпусом у оквиру Церско–мајевичке групе корпуса, увек у првим редовима и највећим борбама. Своје јунаштво доказао је небројено пута. Војислав Туфегџић – Војкан, како су га сви из милоште звали, рођен је у селу Штитару, надомак Шапца, 1914. године.

Интересује ли Србију тихо умирање старог српског света по беспућима Хрватске, света без струје, воде, лекара, продавница…

3. април 2018.

Пише: Стеван Лазић. У последње време све већи број штампаних и електронских медија у Хрватској објављује приче о условима у којима своје последње дане проводе и умиру старице и старци по пустим крајевима данашње Хрватске у којима су Срби вековима били већинско становништво. И не само да тако живе и умиру старице и старци, него и многи од оних који су пре неколико па и више година одлучили да се врате у свој завичај. Из кога су протеривани и коначно протерани, почевши од 1990. па све до „Бљеска“ и „Олује“, 1995. године. А има их доста који су морали да одлазе и касније. Новинари, а међу њима су и Срби

Тријумфални улазак победничке српске војске у Загреб 5. децембра 1918. године. Фото: Википедија, Политичка повијест Хрватске, Јосип Хорват, 1989

20.000 Сплићана и навијача Хајдука дочекало 1918. српску војску на Риви

3. април 2018.

„Добро нам дошли непобједиви соколови наши! Добро нам дошли ослободитељи наши, поносни наш цвијете, најљепши и најмилији. Благословен био час када вас видјесмо. Благословена вам свака стопа била!“ речи су којима је сплитски градоначелник др Јосип Смодлака дочекао на Риви 2. батаљон 13. пешадијског пука Тимочке дивизије 20. новембра 1918. године. Једна од најтежих деценија у модерној историји Србије – она друга у XX веку – крунисана је великом победом пробијањем Солунског фронта, ослобођењем окупиране земље и припајањем Државе Словенаца, Хрвата и Срба, формиране крајем 1918. године на јужном тлу распале Аустроугарске монархије, те формирањем Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. Симболично, круна тог уједињења био је улазак трупа Српске војске

"Све за домовину - Адолф Хитлер" стоји на звону.

Уклоњена свастика са црквеног звона

3. април 2018.

Лутеранска црква у Њемачкој саопштила је данас да је уклоњена свастика са црквеног звона у Хановеру, на сјеверозападу земље. Пастор локалне цркве у Шверингену обавијестио је званичнике да је открио да је уклоњен угравирани нацистички симбол и да је остављена порука, али није саопштио више детаља. Локални лист „Харке“ објавио је слику поруке, која гласи: „Прољећно чишћење 2018“. Црква је суспендовала употребу овог звона прошле године, након што је откривена свастика. Локални црквени званичници недавно су одлучили да звоно треба поново да се користи, чему се пастор успротивио. Црква је саопштила данас да ће размотрити да ли да предузме било какву правну акцију поводом уклањања симбола. Извор: СРНА Везане вијести:

Полагањем вијенаца на споменик палим борцима у Другом свјетском рату, на Палама је данас обиљежен 3. април - Дан ослобођења ове општине.

Обиљежен Дан ослобођења у Другом свјетском рату

3. април 2018.

Полагањем вијенаца на споменик палим борцима у Другом свјетском рату, на Палама је данас обиљежен 3. април – Дан ослобођења ове општине. Секретар СУБНОР-а општине Пале Томо Терзић рекао је новинарима да су Пале на данашњи дан постале слободне и да је то историјски датум који не треба заборавити. „Са подручја Пала у народноослободилачком рату учествовало је 575 бораца, а погинуло их је 24. Нажалост, данас нема ниједног живог. Паљански СУБНОР чине потомци учесника Првог и Другог свјетског“, каже Терзић. Он је додао да представници СУБНОР-а сваке године полажу вијенце на споменик палим борцима како би сачували сјећање на оне који нису жалили животе за слободу своје земље. Начелник општине

Католичка црква и нацизам у Европи

3. април 2018.

Католичка црква је активно подупирала напредак фашизма у Еуропи. У Португалу је подупирала Салазара. Кардинал Цереира (диктаторов пријатељ) је изјавио како Салазар има Божанску мисију владања Португалом. У Аустрији је Црква подупрла Долфусов и Шушнигов аустрофашизам. Примас Иницер је био главна подршка режиму. Касније је подупирао и нацистички Аншлус. У католичкој Пољској Црква је стала на страну Пилсудског (и његових наследника). Пољски режим је анектирао делове Украјине и Белорусије и промовисао насилну акултурацију двеју нација. Украјински и Белоруски језик су у православној цркви били забрањени. Многи су православци (чак и свештеници) били затварани и погубљени. Православне су цркве уништили моћни Пољски католици. Та је репресија трајала скоро двадесет година (заустављена је тек инвазијом на

Томпсон непожељан у ријечкој општини Кострена

3. април 2018.

Хрватски певач Марко Перковић Томпсон, који у својим песмама и наступима велича усташтво, непожељан је у хрватској општини Кострена, где је требало да одржи концерт 28. априла, уз образложење да „у овом тренутку то није прикладно“ Хрватски певач Марко Перковић Томпсон, који у својим песмама и наступима велича усташтво, непожељан је у хрватској општини Кострена, где је требало да одржи концерт 28. априла, уз образложење да „у овом тренутку то није прикладно“. Концерт је већ службено био најављен, о чему су сведочили и џамбо плакати који су се уочи Ускрса налазили на више места у Ријеци, па тако и на Јадранској магистрали у Кострени. Ако је судити према допису који

Поменом и полагањем вијенаца на спомен-плочу 11 погинулих полицајаца у одбрамбено-отаџбинском рату и сјећањем на полицајца Драгана Ђурића који је погинуо у терористичком нападу на Полицијску станицу прије три године, у Полицијској управи Зворник данас је обиљежен 4. април, Дан полиције Републике Српске.

Одата пошта погинулим полицајцима

3. април 2018.

Поменом и полагањем вијенаца на спомен-плочу 11 погинулих полицајаца у одбрамбено-отаџбинском рату и сјећањем на полицајца Драгана Ђурића који је погинуо у терористичком нападу на Полицијску станицу прије три године, у Полицијској управи Зворник данас је обиљежен 4. април, Дан полиције Републике Српске. Помен је служило мјесно свештенство, а вијенце су положили представници Полицијске управе и Градске управе Зворник, те борачких организација проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата. Начелник Полицијске управе Зворник Горан Абазовић рекао је да никада неће бити заборављени погинули полицајци, који су своје животе уградили у темеље Републике Српске. „Ово је прилика да са представницима локалне заједнице и борачких удружења положимо цвијеће на спомен-плоче наших погинулих колега који су

Бесмртни ђачки батаљон

3. април 2018.

У маглама српске прошлости и даље светле ликови 1300 каплара. Заборав њиховог дела почетак је нашег краја. Судар Аустро-Угарске империје са сељачком војском малене Србије 1914. био је борба Давида и Голијата. Победа на Церу била је скупо плаћена: погинуло је 259 официра а више од 16 000 војника и официра избачено је из строја. Следили су нови окршаји уз масовну погибељ војске. Морал је значајно опао. Било је потребно да се јединице попуне новим, свежим снагама и да им се подигне борбена свест.У критичним моментима, универзитетска и школска омладина дорасла војној обавези позвана је у службу отаџбини. За седиште и обуку ђачких чета предвиђено је Скопље. Обуком је руководио

Мусолини је пре 80 година дао изјаву за српске новине: „Италија и Југославија су Европи показале пут“

3. април 2018.

– Стварајући услове трајног и сигурног мира, Југославија и Италија показале су Европи пут – рекао је српском новинару „Времена“ Бенито Мусолини, пред само избијање Другог светског рата 1938. године. На насловној страни „Времена“ од пре осам деценија изашао је потпис – лично Дучеа, односно Мусолинија. Италијански председник Владе дао је изјаву југословенском листу на дан годишњице југословенско-италијанског пакта. Непосредно пре рата, оснивач фашизма у Италији је на сав глас хвалио односе двеју земаља. – Београдски споразуми били су резултати прецизне одлуке Југославије и Италије да створе између себе сталнсе услове безбедности и мира. Они су поставили основе чврстог и делотворног споразума између два народа. Искуство ове прве године показало