arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Страх од освајача — покушаће да отму оно што су изградили српски краљеви

Сваки Србин који живи у енклавама на Косову и Метохији заслужује медаљу за храброст јер је њихов живот тежак у моралном, економском и физичком смислу, каже француски хуманитарац Арно Гујон, истичући да је такав живот недостојан за Европу на почетку 21. века. Не знам како ти људи живе тако већ 18 година, то је стварно подвиг, наводи Гујон, који већ четрнаесту годину помаже српском становништву у јужној српској покрајини. Ових дана одвезао је на Космет још један конвој хуманитарне помоћи, 43. по реду. Сваке године за време новогодишњих и божићних празника Гујон са девет до десет волонтера организације „Солидарност за Косово“ одлази да би заједно са Србима у енклавама дочекали празнике у жељи да им, како каже, пруже и материјалну и моралну

Формирање Ханџар СС-дивизије

Командант и оснивач „Принц Еуген“ дивизије, генерал-потпуковник Артур Флепс (средина), задужен за формирање нове, муслиманске СС-дивизије (која ће добити име „Ханџар“), стиже у Загреб. Дочекује га натпоручник Карл фон Кремплер (лево), који је задужен за регрутацију добровољаца по Босни, заједно са др Алијом Шуљаком (помало незгодно је било то што је мотивационе говоре држао и сам фон Кремплер, који је, као рођени Пироћанац, говорио србијанским наречјем – што је поприлично иритирало антисрпски расположене босанске муслимане). Занимљив детаљ на овој фотографији је прототип униформе још увек непостојеће јединице; униформу какву овде носи фон Кремплер заиста ће касније носити „Ханџар“ дивизија, али са малим изменама: хрватски грб ће бити премештен на леви

Љубица Цуца Сокић и Богдан Шупут, Фото Спомен-збирка Павла Бељанског

Цуцино и Шупутово дружење

Гостовање спомен-збирке Павла Бељанског у галерији Дома Војске Србије у Београду. Поставку чине 50 дела и лични предмети двоје знаменитих уметника Поводом обележавања 75 година од смрти Богдана Шупута, страдалог у Новосадској рацији 23. јануара 1942. године, Спомен-збирка Павла Бељанског је премијерно у Галерији Куће Војновића у Инђији јесенас представила изложбу “Прича о двоје уметника: Љубица Цуца Сокић (1914-2009) и Богдан Шупут (1914-1942)”, коју ће 11. јануара угостити Мала галерија Дома Војске Србије у Београду. Рођени исте године, Љубица у Битољу, а Богдан у Сиску, припадали су предратној генерацији српских сликара стасалој у четвртој деценији 20. века, а њихово пријатељство трајало је све до Шупутове трагичне погибије. Имао је 27

Сваку улицу и сваку кућу је прочешљало 240 патрола

Ужас је почео пред зору

У Србобрану је формиран Други оружани одред, јединица за реализацију рације у Новом Саду. Њени делови су већ учествовали у акцијама у Шајкашкој и руке су им већ биле крваве до лаката НЕПОСРЕДНО по завршетку саветовања у Србобрану 19. јануара 1942. године, пуковник Јожеф Граши, командант 13. хонведске бригаде са седиштем у Сомбору, отпутовао је у Нови Сад. Генерал Ференц Фекетехалми-Цајднер, којем су мађарски политички врх и Генералштаб поверили чишћење Јужне Бачке, управо је њему поверио команду над Другим оружаним одредом чији је задатак био чишћење града од новосадских Срба и Јевреја и који ће се претворити у масовни покољ. Други оружани одред је био јединица формирана искључиво за рацију

Божић у Грачацу: На рушевинама успомена на Николу Теслу (ВИДЕО)

Путоказима вођени, уочи најрадоснијег хришћанског празника упутисмо се у Лику пркосну, у село Дерингај, у општини Грачац. Ту живи породица Миљуш, Никола са оцем Даном и мајком Јованком. Уочи Божића, као и у свим православним породицама, и овдје у Лици, усијеца се бадњак. Потом се бадњак кући доноси, док се за породичним столом трпеза спрема, каже Никола Миљуш из Дерингаја, говорећи здравицу.  Иначе, породица Миљуш живјела је у Дерингају све до седамдесетих година прошлог вијека. Тада Николин отац Дане добија посао у Бихаћу и сви се селе управо у град на Уни. Никола је у Бихаћу ишао у школу, али  је био одличан кошаркаш. Све до пред рат играо је

Милорад ДодикФото: РТРС

Додик: Српска – држава српског народа

Предсједник Републике Српске Милорад Додик поручио је да је Република Српска држава српског и осталих народа који у њој живе.Додик је истакао да је Република Српска историјска тежња за слободом српског народа, који не жели да она било коме буде сметња, већ да сви у њој живе слободно.  „Позивам све на мир, стабилност, слободу, уважавање и добар рад на добробит свих нас“, рекао је Додик новинарима испред Саборног храма Христа Спаситеља у Бањалуци, гдје је Свету архијерејску литургију служио Његова светост патријарх српски Иринеј поводом трећег дана Божића посвећеног Светом првомученику и архиђакону Стефану. Он је навео да Република Српска свој дан слави већ 26 година, што потврђује да постоји

Академик Матија Бећковић

Мојковачка битка је део Косовског боја

Мојковачка битка је део Косовскога боја који траје и трајаће до последњег времена. Као што се за Косовску неће до краја знати да ли смо је добили или изгубили, тако се ни за Мојковачку још не зна јесмо ли поражени или победници, да ли је била велика или мала. У тој бици смењују се противници и одмењују империје, само српски народ остаје онај један те исти и једини. Ко није стигао да погине на Косову, чекао је Карађорђеву буну, ко није погинуо на Мишару и Чегру, гинуо је на Церу и Сувобору, а ко је остао жив хитао је ка Мојковцу. Ту су гинули последњи од оних „што се не шће у

Звона добротвора Саве

Од иметка, стицаног у тешком металском послу, Савa Лозанић, звани Мајка Србија, одвајао је за болесне и здраве, за хорске певаче („Абрашевић”), за фудбалске играче (БСК), за уметнике у беспарици, за занатлије из комшилука… Али 6. априла 1941. у бомбардовању Београда од његове ливница на Дорћолу готово ништа не остаде… Звона српских православних цркава својеврстан су показатељ српске слободе кроз историју. Забрањивана, ућуткивана, уништавана и претапана, увек су поново искрсавала сведочећи о нашој вери и самосвојности. Аустроугарска је током Првог светског рата готово сва наша црквена звона претопила у топовску муницију, којом нас је њена војска гађала. Ипак… После рата појавио се звоноливац Сава Лозанић, који је црквена звона лио

Република Српска

Српска данас слави 26. рођендан

Република Српска данас слави 26. рођендан.Република Српска основана je 9. јануара 1992. године под првобитним називом Српска Република БиХ.  Основали су је српски посланици у тадашњој Скупштини БиХ, након што су прегласани у кључним питањима која су се тицала опстанка Југославије и након што су припадници друга два народа кренули у сецесију мимо воље Срба који су имали констутитивни статус. Положај и овлаштења Републике Српске потврђени су у Дејтону 1995. године, када је она установљена као један од два ентитета који сачињавају БиХ. Српска од свог формирања има законодавну, судску и извршну власт. Простире се на 24.857 метара квадратних, а према подацима посљедњег пописа из 2013. године, Република Српска има

Епископ Ћирић је молио и за живот секретара ПК КПЈ за Војводину

Епископова узалудна посета Хортију

Иринеја Ћирића Хорти је примио истог дана када је уз његову сагласност донета одлука о проширењу рације на Нови Сад, и рекао му да нема сазнања о злочинима у Бачкој. На апеле Ернеа Бајчи-Жилинског нико није реаговао ПОСЛЕ распада Краљевине Југославије и мађарске окупације Бачке која је, практично без отпора, завршена за свега пет дана (11-16. април 1941), око 225.000 бачких Срба нашло се у изузетно тешком положају. Масакром 3.500 српских цивила у Сомбору, Суботици, Кули, Сиригу, Црвенки, Новом Саду и другим местима, нова власт им је, више него речито, показала чему могу да се надају не прихвате ли, беспоговорно, враћање Мађарске у „хиљадугодишње границе“, како је говорио њен регент

Је ли истина да уџбеници из историје уче дјецу мржњи према сусједним народима?

Што смо научили из двије медијске теме у прва два дана 2018.; иступа Милијана Бркића и њемачке анализе наставе историје у Хрватској Темељни проблем наставе историје је у томе што промјеном друштвеног уређења 1990. године новим властима није било потребно мијењати ништа све до половице 20. вијека. Одувијек је у њима био присутан наратив нашег малог и херојског народа или народа у множини, који стоји на вјетрометини историје, нападан са свих страна и од свих могућих завојевача. Увијек освајан, а никад покорен и сл. У таквој, базично националистичкој, а самим тим и глупој визији прошлости, она се оцјењивала из перспективе данашњих друштвених вриједности, а не из перспективе ондашњег друштвеног контекста.

Спомен плоча жидовским омладинцима убијененим 1941. у логору Јадовно

Хапшење 165 јеврејских омладинаца у Загребу у мају 1941. године

ЧАСОПИС НОВИ ОМАНУТ Загреб, новембар – децембар 1998/5759 Narcisa Lengel – Krizman и Mihael Sobolevski: Тешко је установити којим су се редом репресивне мјере у свим дијеловима Независне Државе Хрватске почеле проводити. Прве су на удару биле особе које су потпадале под удар расних закона (од 30. априла 1941), затим југославенски орјентисани појединци, познатији „љевичари“, истакнути синдикални функционари и неки комунисти, јер општа хајка на комунисте започиње тек након њемачког напада на Совјетски Савез (22. јуна 1941), будући да усташе из тактичких разлога до тог времена (још је био на снази пакт о ненападању између нацистичке Њемачке и Совјетског Савеза) нису почели систематски хапсити и прогонити комунисте. Једна од првих

Воз-Бартул Човић

Воз у забораву: Локомотива на Главном колодвору скрива мрачну тајну

Прохладно јутро, сипа танка киша, четвртак. Нема гужве на загребачком Главном колодвору, угодни монотони глас у интервалима најављује одласке и доласке… На издвојеном колосијеку, на путу према Главној пошти, изложена је црна парна локомотива: с бијело обрубљеним плохама помало дјелује као нацртана; под одређеним свјетлом личи и на оне анимиране, антропоморфне парњаче, редовито доброћудне протагонисте цртаних филмова. Није необично што се поред ње заустави тек понеки родитељ с дјететом. Заправо већина Загрепчана више и не примјећује изложак, о самој локомотиви зна још мање: „Зар то није она Титова? Ах не, та је била плава“. „То је најстарија сачувана парњача коју ХЖ има у фундусу, зато је постављена„, објашњава нам најупућенији

Улица Степе Степановића у центру града биће преименована у Улицу 9. јануар, ово је за Радио Требиње потврдио градоначелник Требиња Лука Петровић.

Требиње добија улицу 9. јануар

Улица Степе Степановића у центру града биће преименована у Улицу 9. јануар, ово је за Радио Требиње потврдио градоначелник Требиња Лука Петровић. Он је навео да је то улица у којој је највише институција РС, факултети, Студентски центар, Електроприведа РС, а у тој улици градиће се и Палата правде. Градоначелник Требиња очекује да ће овај приједлог бити усвојен на јануарском засједању Скупштине града, а по Степи Степановићу зваће се улица у кругу бивше касарне, која до сада није имала назив. (Д.Ч. / РАДИО ТРЕБИЊЕ) Извор: Слободна Херцеговина

Највиши званичници Републике Српске положили су данас вијенце на споменик палим борцима НОР-а поводом 9.јануара – Дана Републике Српске.

Положени вијенци на споменик борцима НОР-а

Званичници Републике Српске и представници Српске у заједничким институцијама БиХ данас су у Бањалуци положили вијенце на споменик палим борцима НОР-а поводом 9. јануара – Дана Републике Српске. Вијенце су положили предсједник Републике Српске Милорад Додик, делегација Народне скупштине Српске, делегација Владе Српске, коју су чинили потпредсједници Сребренка Голић и Антон Касиповић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић и министар за економске односе и регионалну сарадњу Златан Кликић, делегација Вијећа народа Српске на челу са предсједавајућом Надом Тешановић. У име представника Српске у заједничким институцијама БиХ, вијенце су положили српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић, министар иностраних послова БиХ Игор Црнадак, замјеник министра за људска права и избјеглице Предраг

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.