Највеће искушење на коме се показала чврстина соколске заједнице  био је долазак избеглица из новостворене Бановине Хрватске 1939. Пред хајком ХСС и његове Заштите соколске избеглице из Бановине Хрватске помоћ су потражиле у Београду и Србији. Најугроженији соколи у Бетини код Шибеника Бранко Билић, Шиме Капов, Петар Јурош и Јере Микин, пред терором Заштите, склонили су се у Београд 21. новембра 1939. Примио их је Савез Сокола у Београду и помогао им. (1) “Јутарњи лист” од 17 децембра 1939. објавио је апел Соколског друштва Београд II за помоћ соколима, који су били отпуштени из службе у разним местима Бановине Хрватске, или који су пред претњама и нападима морали да се

Пре тачно 80 година, 1936, Патријарх Варнава је у божићној посланици упозорио српски народ шта ће се десити ако одлучно не одбаци надирући комунизам. Божићну посланицу из 1936. преносимо у целости: КОМУНИСТИЧКИ ОТРОВ ЗА ЛАКОВЕРНИ СВЕТ Браћо и сестре Децо наша љубазна, Морамо вас упозорити на противверско и подмукло струјање из иностранства. Ма колико веровали у здрав разум и разборитост нашег света, који још није исцелио љуте ране из минулих ратова, ипак морамо рећи, да се шири комунистички отров, који у нашим данима, изгледа, долази до претећег изражаја. Прикривен утицај те немани данашњега доба има значај опасности зато, што се она нарочито омладини нашој приказује у једној невиној а примамљивој

Министар одбране Руске Федерације Сергеј Шојгу поручио је да Москва може брзо и лако да открије све планове НАТО пакта за евентуални напад на Србију, Републику Српску или било коју другу пријатељску и војно неитралну државу. Шојгу је рекао да би у том случају одговор Русије био моменталан и жесток. Руски министар одбране је прецизирао да, захваљујући такозваном суперкомпјутеру Војске Русије, НАТО пакт више никада не може да понови агресију на српски народ налик оној из 1999. године. – Агресија на Србију је била велика НАТО операција. Да би је извели, извршили су концентрацију ратних бродова, примакли ракете на одређене локације и одређена растојања. То су тада могли да ураде,

Архиепископ цетињски митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије захвалио је Бошњацима у црногорској владајућој коалицији што су блокирали установљење дана Његошевог рођења као празника црногорске културе. „Хвала Бошњацима, јер очевидно нису ови заслужили да Његоша славе на тај начин. Хвала им и где чули и где не чули“, рекао је митрополит Амфилохије на крају свете архијерејске литургије, коју је јутрос служио са свештенством у Лаври Светог Симеона Мироточивог на Немањином граду у Подгорици. Он је додао да је Његош велики и без тога да га таквим проглашавају садашњи црногорски властодршци. „Он је сам себе узвеличао до небеса. И Бог га је узвеличао. Сам је то записао и захваљивао Богу што га је душом и телом украсио над милионима“, казао је владика. Владика је додао да Брозова идеологија

Предсједник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Иван Костић истиче да је положај Срба у Федерацији БиХ /ФБиХ/ исти као у Хрватској – да се „апсолутно не поштују никаква права, те да су људи, буквално, животно угрожени“ Разговарала: Јованка НИКОЛИЋ Република Српска је највећа побједа српског народа у протеклих 70 година, сматра предсједник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Иван Костић. „То што је урадио српски народ у Републици Српској јесте велики подвиг“, истиче Костић у интервјуу за Срну. Он оцјењује да је изјава бошњачког члана Предсједништва БиХ Бакира Изетбеговића како су Српска и њен предсједник Милорад Додик „већа пријетња за БиХ од тероризма“

(Из зборника „Србобран 1901-1914, Српско коло 1903-1914“, приређивач Чедомир Вишњић, издавачи „Службени гласник“ Београд и Српско културно друштво „Просвјета“ Загреб, Београд, 2013.) „Братска“ обећања у 19. вијеку „Србобран – Гласило Српске самосталне странке у Троједници“… Загреб, 2. (15.) јануара 1901. „Праштајући се са 19. вијеком, Срби се не могу жалити на „браћу“ Хрвате да бар у обећавању нијесу били издашни према њима. Хрвати, заиста, нијесу били штедљиви у обећањима, која су чинили Србима, али увијек само онда, кад су у невољи својој требали српске помоћи. Кад им је пријетила опасност, кад је требало извојевати уставну слободу, уставна права и земљишну цјелокупност, када се је требало одупријети централистичким тежњама бечким и