arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Припадници Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука

Почело обиљежавање Дана Републике Српске: Постројен Трећи пјешадијски пук

Највиши званичници Републике Српске и представници Српске у институцијама БиХ положили су данас вијенце на спомен-обиљежје погинулим борцима Војске Републике Српске на гробљу Свети Пантелија у Бањалуци, гђе су били постројени припадници Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ. Предсједик Републике Српске Милорад Додик рекао је да се народ на референдуму трајно опредијелио за обиљежавање 9. јануара, Дана Републике Српске. „Све спекулације и напади који долазе због обиљежавања овог празника нису неочекивани, али у сваком случају наше опређељење за обиљежавање Дана Републике јесте и наша одговорност према онима који су страдали за Републику Српску, али и према будућности“, рекао је Додик новинарима полагања вијенаца. Додик је напоменуо да би

Патријарх о односу Хрвата и Срба

Радује ме иницијатива српског премијера Александра Вучића за решавање проблема хрватске мањине у Србији, изјавио је српски патријарх Иринеј, који вјерује у мир којем, како каже, теже Србија и Хрватска, упркос историјским и савременим тешкоћама и оптерећењима. У првом интервјуу једном хрватском медију од устоличења на позицију поглавара СПЦ, патријарх Иринеј каже да је одговорност за то и на епископима обеју цркава – Хрватске римокатоличке цркве и СПЦ. „Радујем се иницијативи премијера Вучића за решавање проблема и даљи напредак места у Србији у којима живи хрватска мањина. Радујем се и томе што ће ученици хрватске народности ускоро имати на матерњем језику и преостале уџбенике који су досад недостајали. Подржавам такво

Сердар Јанко Вукотић са ћерком Василијом

Божић када су браћа спасла браћу

Сто и једна година од Мојковачке битке, најсветлије у историји Црне Горе и Србије. Црногорска санџачка војска под командом сердара Јанка Вукотића заштитила одступницу српској војсци при повлачењу ка Грчкој ОВОГ Божића навршава се сто и једна година од велике битке, једне од најсветлијих у дугој историји Црне Горе и Србије. Од крвавих бадњака на Мојковцу, којима се слави Рождество Христово, без којих, како рече једина жена учесник те битке, не би било ни Васкрса на Кајмакчалану. А име те хероине, чија се порука памти цео један век је Василија Вукотић. Била је то ћерка гласовитог сердара Јанка Вукотића, који је командовао Санџачком војском Краљевине Црне Горе у неравноправној борби

Крвници: Фотографија коју су Орићеви направили у Кравици

За крвави Божић ’93 нико није кажњен!

24 године од стравичног злочина Насера Орића у Кравицама без пресуде. Тог 7. јануара 1993. монструми зверски убили 49 Срба, а 80 ранили. Док су Срби ломили чеснице, у село ушли кољачи, с повицима “Алаху екбер” Ни после 24 године нема правде за убијене Србе на православни Божић 1993. године у селу Кравица, у Подрињу. Монструозни ратни поход Насера Орића и његових кољача по српским селима Подриња започео је у мају 1992. године, а велико крваво финале догодило се на Божић 1993. године у селу Кравица, у општини Братунац. Историја се поновила као у Другом светском рату. Нападом, на Божић, на село које је чувало десетак наоружаних сељана, Орић је

Како су Срби за Тита штитили народ од непријатеља

Маршал је службу основао по узору на совјетску НКВД да би “штитила народ”, али се она убрзо претворила у комунистичку инквизицију, која је убијала, мучила и изнуђивала лажна признања не само од идеолошких непријатеља, већ и од дрчних комшија, жениних љубавника и интелектуалаца који су штрчали Маршал је службу основао по узору на совјетску НКВД да би “штитила народ”, али се она убрзо претворила у комунистичку инквизицију, која је убијала, мучила и изнуђивала лажна признања не само од идеолошких непријатеља, већ и од дрчних комшија, жениних љубавника и интелектуалаца који су штрчали “Озна све дозна” пошалица је која се и данас чује у народу, али је у послератној комунистичкој Југославији она

Патријарх српски Г. Иринеј

Божићна посланица Српске Православне Цркве

Српска Православна Црква својој духовној деци о Божићу 2016. године ИРИНЕЈ по милости Божјој Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни Божићни поздрав: МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! „Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља!” (Лк. 2, 14) Ево нас и ове године пред празником Божића, пред празником безмерне љубави Божије, јер нам се данас у граду Давидову роди Христос Господ (Лк. 2, 11), Емануил, што ће рећи: с

Српска сложно брани и слави Дан републике

Република Српска сутра, 9. јануара, свечано обележава четврт века државности. Главни гости председник Србије Томислав Николић и патријарх српски Иринеј Република Српска ће сутра обележити 9. јануар, Дан Републике, а прослава ће бити најсвечанија до сада јер се истовремено обележава и 25 година државности али и одбрана овог најзначајнијег датума, који су покушали да укину Бошњаци на челу са Бакиром Изетбеговићем. Иако је Уставни суд БиХ донео одлуку да је 9. јануар неуставан као Дан Републике, институције Српске су организовале референдум на којем су грађани великом већином потврдили да баш овај датум хоће да славе као дана када је 1992. године рођена Република Српска. На прослави обележавања Дана Републике у

Учесници Свеправославног конгреса у Цариграду

Зашто Срби не славе Божић у децембру

Реформисани календар Милутина Миланковића и даље заборављен. Миланковићев јулијански календар усвојен 1923. године најтачнији у историји. СПЦ предложила Миланковићев календар, а наставила да користи јулијански Од почетка људске цивилизације до најновијих времена, свакодневни човеков живот готово је незамислив без календара. Још од најранијих времена постојала је потреба за одређивањем годишњих доба, кишних сезона, време сетве, узгоја, раста и жетве најважнијих усева за прехрану и разних других активности. Можемо ли, бар за тренутак, да замислимо данас живот без календара у сложеним индустријским системима производње? Или, рецимо исто тако, политички и религиозни живот. Календар је, најједноставније речено, настао као потреба људи да знају своје место у времену. Све велике ране цивилизације имале

Страшан нам је џелат одузео младост

МАРИНА ВУЛИЋЕВИЋ, ПОЛИТИКА Српски писци пролазили су албанску голготу, неки од њих још као гимназијалци. У својим писмима и делима оставили су потресна сведочанства Српски писци у Великом рату делили су судбину свога народа у повлачењу преко Албаније, а као гимназијалци, будући француски ђаци, добровољци, ратни дописници, у свом стваралаштву оставили су траг о српској голготи. Растко Петровић, Станислав Винавер, Раде Драинац, Душан Матић, Александар Вучо, Милутин Бојић, Владислав Петковић Дис, Драгиша Васић, Вељко Петровић… Неки су у рату изгубили живот, неки су се вратили скрхани сумњом у хуманост, а преживели гимназијалци су француским школским друговима причали о доживљајима при преласку Албаније. Они су и својим доживљајем рата обележили ново,

Смајо Феровић са четницима

Смајо Феровић, стари српски четник

ИВАН ПЕТРОВИЋ Највеће заслуге за миран прелазак Срба преко Албаније 1915. године припадају скопском Србину Смаји Феровићу Смајо Феровић, познати скопски Србин мухамеданске вере, потиче из породице диздара Омерагића из Гусиња, једне од најстаријих и најугледнијих породица у том крају. Његово право презиме требало је да буде Омерагић, али узео је презиме својих ујака. Преци су му били Срби хришћанске вере, исламизовани након пропасти српских средњовековних држава. Смајо Феровић је национални радник још од „турског доба“. Војним вештинама обучавао се у четничкој школи у Прокупљу, а касније је био припадник Рудничког одреда под командом Воје Танкосића. Важио је за сталоженог и храброг ратника и, истакавши се у борбама, заслужено је

„Доста је подаништва. Доста је клањања. Доста је да се сваки дан морамо некоме оправдавати јесмо ли усташе или нисмо“, рекао је Јурич и зарадио овације окупљених

Усташе у Хрватској на Бадње вече поручили Србима „кређемо у напад“

Хрватска православна црква, усташка организација из четрдесетих година прошлог века, и Пројекат Велебит, који позива Хрвате на „самоорганизирање јер се Срби наоружавају“, одржавају „литургијски обред“ на загребачком Цвјетном тргу. Од катедрале Српске православне цркве (СПЦ) у Загребу их дели тек десетак метара. Скуп обезбеђује десетак интервентних полицајаца, а међу присутнима је и бивши министар бранитеља Мијо Црноја. „То је наш топ, није њихов“, коментарисао је пуцањ гричког топа један од присутних. Марко Јурич, домаћин усташког славља и представник Пројекта Велебит, затражио је од Хрватске да региструје Хрватску православну цркву, а потом и да им нађу простор где ће се одржавати литургијски обреди. У противном, каже Јурич, редовно ће овакве акције

Проценат религиозних у српском друштву већи него у руском: Храм Светог Саве (Фото Д. Јевремовић)

Будућност православне цивилизације

Сукоб Запада и ислама показује сву немоћ секуларног друштва д се на распомамљену идеју о „крају историје“ (1992) појавио одговор у виду најаве „сукоба цивилизација“ (1993), на трезвеног Самујела Хантигтона се гледало као на „партибрејкерса”. Конзервативни политиколог са Харварда недвосмислено је указао да ни тај највећи западни талас не може потопити православце, муслимане, конфучијанце, хиндуе, Јапанце, Јужноамериканце – јер они су друге цивилизације. „Ароганција моћи“ није дозволила „рационалном Западу“ да ухвати смисао те поруке. Заоштравање судара с исламом ће најочигледније отворити кључно питање кризе Запада: које су шансе дехристијанизованог друштва у „сукобу цивилизација“? Да ли хедонизам потрошачког друштва може да испуни тежње људског бића? Куд ће стићи друштво које је

Избјегличка колона

Дјеца Крајине

Ми, дјеца Крајине, одлучили смо да се и наш глас далеко чује. Те 1995. године, једног врелог дана у августу, кренула је колона породица, бака, дека, деце, родитеља, уз присилу напуштајући своја огњишта. Ми смо имали пар месеци, пар година, кренули смо на пут у једном правцу, без повратка. Били смо у кочијама, аутима, тракторима, гладни, жедни, босоноги, несвесни шта се око нас догађа. Свако је отишао својим путем, раздвојени од своје земље, свог народа, носећи у грудима спаљене колевке, куће, заклану стоку, и бесне погледе, а зашто? Шта смо им Ми тако мали, а тако велики, урадили? Данас, 21. годину после, оформили смо групу Крајишке омладине, ми, дјеца Крајине,

Миодраг Линта Фото: ТАНЈУГ

Линта: Изјава Пленковића о великорпској агресији на божићном пријему нова провокација

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцјењује да изјава хрватског премијера Пленковића да je Хрватска водила тобоже праведан, обрамбени рат у којем је била жртва великосрпске Милошевићеве политике, коју је изрекао на пријему који је поводом Божића организовало Српско народно вијеће у Загребу, представља још једну у низу његових провокација. Бројне чињенице показују да Туђманова Хрватска није била никаква жртва великосрпксе политике већ је водила агресивни, освајачки рат против Срба с циљем стварања етнички чисте хрватске државе по узору на злогласну НДХ. Ријечи Пленковића да је политика хрватске Владе стабилност, добросусједски односи, толеранција и рјешавање отворених питања представљају врхунац лицемјерја јер његова Влада и он лично нису спремни да

Ратко Дмитровић

Недокучива тајна

Уз сва додатна питања и дилеме, које су векови унели у хришћанство, само једна Исусова лекција, она о давању, довољна је да га славимо Нема неверних, атеизам је само квалификација за оне који одбијају да прихвате религијске поставке, догме, почев од неупитности постојања бога. Кад чујете „неверника“ како објашњава да је вера измишљена ради колективне контроле група, заједница и народа, наглашавајући да је његов ум слободан, ванрелигијски, да не верује у бога већ у доброту, поштење, љубав, људскост… знајте да испед себе имате дубоковерујућу особу. Религиозну не, верујућу да. Нема суштинске разлике између онога који слепо верује у бога (шта год под тим подразумевао) и онога ко верује, узмимо, у

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.