2017 - Страница 254 од 270 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2017 » Страна 254

Милаковић: Дан усташког покоља у Дракулићу прогласити Даном жалости

5. фебруар 2017.

Потпредсједник Скупштине Града Бањалука Милан Милаковић поднијеће идуће седмице градском парламенту иницијативу да се даном жалости на подручју града прогласи 7. фебруар, дан када су 1942. године усташе поклале око 2.300 Срба, међу којима 551 дијете, у бањалучким селима Дракулић, Мотике, Шарговац и у руднику Раковац. „Иницијативу предлажемо имајући у виду да тог дана грађани Бањалуке треба да изразе почаст свим жртвама овог покоља, који се не смије заборавити“, изјавио је Срни Милаковић, који је данас пристуствовао парастосу у бањалучком насељу Дракулић, гдје се обиљежава 75 година од усташког покоља. Сваке прве недјеље у фебруару служи се парастос и заупокојена литургија у храму Светог великомученика Георгија у Дракулићу, а први

Школу у Канади назвати по Тесли

5. фебруар 2017.

Иницијатива Срба из Хамилтона да једна од средњих школа у овом граду понесе име по славном српском научнику Николи Тесли Српска заједница из Хамилтона у Канади покренула је петицију да једна од средњих школа у овом граду понесе име по славном српском научнику Николи Тесли. Ову идеју до сада је подржало више од 2.500 Срба и њихових канадских пријатеља. Иза ове идеје стоји „Образовна корпорација Никола Тесла“, чији председник Верослав Ђуровић очекује да ће средња школа под новим именом постати и својеврсни образовни центар српске заједнице Хамилтона. – Сличном акцијом изборили смо се да наш град, који се налази на пола пута од Торонта до Нијагаре, поводом 160. године од

Светом литургијом у Спомен-храму Светог великомученика Георгија у Дракулићу јутрос је почело обиљежавање 75 година од усташког покоља Срба у том бањалучком насељу, као и у оближњим мјестима Мотике, Шарговац и у руднику Раковац.

У Дракулићу почело обиљежавање 75 година од усташког покоља

5. фебруар 2017.

Светом литургијом у Спомен-храму Светог великомученика Георгија у Дракулићу јутрос је почело обиљежавање 75 година од усташког покоља Срба у том бањалучком насељу, као и у оближњим мјестима Мотике, Шарговац и у руднику Раковац. Литургији присуствују директор републичког Секретаријата за вјере Драган Давидовић, представници града Бањалуке, потомци жртава овог усташког покоља и бројни грађани Бањалуке. Након литургије, код Спомен-костурнице у Дракулићу у 12.00 часова биће служен парастос за невино убијене, након чега ће бити положени вијенци и одржани пригодни говори. Усташе су у рано јутро 7. фебруара 1942. године извршиле покољ Срба у бањалучким селима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац, а, према до сада прикупљеним званичним подацима, убијено је

Скулптуре Катарине Трипковић и цртежи Драгана Јеловца са изложбе „Јасеновац – право на незаборав” (Фото Н. Т.)

Шта су Италијани и Немци писали о логорима у НДХ

5. фебруар 2017.

У својој књизи „Југославија 1941” Италијан Салваторе Лои пише да је Србин био крив за један „огромно сраман злочин” – што се родио као Србин Ранка Шукунда, рођена Билић 1933, а преминула прошле године, са свега својих девет година била је заточеник логора Стара Градишка у НДХ. Њена старија сестра Анка имала је 18 када је убијена у Јасеновцу. Партизани су 1943. били надомак тога да ослободе логор у Старој Градишки и власти логора су се повлачиле. Ранку је тада узео један домобран и одвео својој кући. Тако је Ранка одрасла с амбивалентним осећањима. Са сетом и нежношћу сећала се Хрвата који су јој спасили живот и односили се према

75 година од покоља у Штрпцима код Прњавора

5. фебруар 2017.

На данашњи дан, 7. фебруара 1942. године, навршава се тачно 75 година од усташког покоља Срба, углавном жена и дjеце у прњаворском селу Штрпци. Оваj злочин се догодио на исти дан када и наjвећи хрватски злочин у jедном дану у току Другог свjетског рата, односно злочин геноцида у бањалучким селима Дракулић, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац када jе усмрћени између 2.300 и 2.700 Срба, од чега 551 диjете. У спомен-храму Светог Јована Богослова у штрбачком засеоку Ганинци, данас jе служена заупокоjена литургиjа и помен за све невино пострадале у фебруару 1942. Догађаj коjи се збио приjе равно 75 година jе у народу нашег краjа изблиjедио, те jе ово jедан од начина да се молитвено

Данас парастос убијеним Србима у Дракулићу

5. фебруар 2017.

Служењем литургије и парастоса, те полагањем вијенаца на споменик у бањалучком насељу Дракулић данас ће бити обиљежено 75 година од усташког покоља над српским становништвом у селима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац. Обиљежавање почиње у 9.00 часова служењем Свете литургије у Спомен-храму Светог Великомученика Георгија у Дракулићу, речено је Срни у Српској православној црквеној општини Дракулић. У 12.00 часова код Спомен-костурнице у Дракулићу биће служен парастос за невино убијене, након чега ће бити положени вијенци и одржани пригодни говори. Усташе су у раним јутарњим часовима 7. фебруара 1942. извршиле покољ над српским становништвом у бањалучким селима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац, а, према до сада прикупљеним званичним подацима,

Јеврејска заједница ће се жалити Стразбуру?

4. фебруар 2017.

Суд одбио захтев за укључивање у Недићеву рехабилитацију. Дајч: Лоша порука Одбија се захтев Савеза јеврејских општина Србије и Јеврејске општине Београд да учествују у поступку рехабилитације Милана Недића, у својству умешача. Ово је одлучио, 27. јануара, Виши суд у Београду. Одлука је изазвала праву буру у јеврејској заједници, а могу се чути и најаве да ће се жалити Европском суду за људска права у Стразбуру. У образложењу, судија Анђелка Опачић наводи да је рехабилитација ванпарнични поступак, који не познаје супротстављене странке, па самим тим ни институцију умешача, који би ступио у парницу било на страни једне или друге стране. У конкретном случају, нема противника предлагача рехабилитације (а то су

Парастос у Дракулићу, 01. фебруара 2015. Фото: Д. Борковић

Овдје управо анђели Божији плачу

4. фебруар 2017.

Бесjеда Оца Срђана Рољића на парастосу у Дракулићу Помаже Бог, драга браћо и сестре! Сабрали смо се на овом светом мjесту страдања. Свети владика Николаj о страдању православних Срба упечатљиво свjедочи: “Питао ме jедан Рус, колико jе жртава дала Србиjа у прошлом рату. Једну четвртину свога становништва, одговорио сам. А колико то износи? питао jе он даље. То jе, рекох му, више него све становништво Албаниjе. Или то jе као кад би Италиjа или Француска жртвовале по 10 милиона, или Немачка преко 15 милиона, или рецимо кад би Америка изгубила 30 милиона, или Русиjа 40 милиона, или Индиjа 90 милиона, или Китаj 100 милиона. Тек тада jе таj добри брат

Дјечји логор у Стаклани, Сисак, 1942. Фото: ЈУСП Јасеновац

Страдала 721. 000 Срба, што је 80 одсто укупних губитака

4. фебруар 2017.

У Другом свjетском рату, на подручjу данашње БиХ, страдала jе 721.000 Срба, муслимани су имали 68.000 страдалих, а Хрвати 24.000. Посљедица свега jе радикална промjена демографске слике, наводи Директор београдског Института за истраживање српских страдања у 20. веку Миливоjе Иванишевић. Приредила: Весна ШУРБАТ Током Другог свjетског рата, на подручjу данашње БиХ, од 904.000 страдалих – 721.000 су Срби, коjи су чинили готово 80 одсто укупних губитака, истиче историчар Миливоjе Иванишевић. Муслимански губици у БиХ износили су 68.000 лица, односно 7,5 одсто, а хрватски 24.000 или 2,7 одсто од укупних губитака БиХ. Страдала су и 11.024 Јевреjа. Иванишевић указуjе да jе разлог за прикривање српских губитака то што су показатељи првог

Хрватска отвара архиве из периода бивше СФРЈ

4. фебруар 2017.

Хрватска припрема усвајање измене закона које ће омогућити отварање архива из периода бивше СФРЈ, до 22. децембра 1990. Очекује се да ће то ујединити, иначе, веома подељено хрватско друштво. Предлагач измена закона је Мост независних листа, мања чланица владајуће коалиције, на чијем је челу Божо Петров, који је и председник Сабора. Петров у интервјуу за загребачки Вечерњи лист објашњава да је хрватско друство оптерећено поделама које, како каже, углавном почивају на искривљеним чињеницама и намерама због стицња поллитичких поена. Те поделе, према његовим речима, делују деструктивно на цело друштво у односу на само суочавање с истином, што омогућава манипулацију подацима, особама, али само у сврху јефтиног и личног интереса. –

После демонстрација у Румунији: Вигемарк призива протесте у Босни?!

4. фебруар 2017.

После дешавања у Румунији, специјални представник ЕУ осврнуо се на корупцију у Босни и Херцеговини. Ивана Марић: Порука упућена политичарима и међународној заједници Специјални представник Европске уније у БиХ амбасадор Ларс-Гунар Вигемарк запалио је друштвене мреже коментаром на „Твитеру“: „Да ли би и у БиХ могло да се догоди овако нешто?“ Коментар Вигемарка односио се на најновија дешавања у Румунији, на велике антикорупцијске протесте грађана у овој земљи који се не слажу са одлукама власти и са увођењем благих казни за коруптивна дела. Саговорници „Новости“ кажу да грађани у БиХ јесу доста пасивни кад је у питању борба против корупције, али и додају да Вигемарк не би требало отворено да

Мркоњић Град: Обиљежена 21 година од повратка становништа на огњишта

4. фебруар 2017.

У Мркоњић Граду данас је, поводом Дана општине и 21 године од повратка становништва на своја огњишта, у капели Светог апостола Марка на православном гробљу служен парастос за све страдале у протеклом рату. Након парастоса, бројне делегације положиле су вијенце на спомен-обиљежје масовне гробнице и централни споменик погинулим борцима Војске Републике Српске на Тргу српске војске. Обиљежавању је присуствовао и министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, који је рекао да се дан повратка у Мркоњић Град обиљежава низом манифестација, те подсјетио на страшне размјере злочина над Србима на овом подручју у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату – људске жртва и материјална разарања. „Та прва слика, први дојам кад смо

У Госпићу је одпочело масовно хапшење Срба већ 11. априла 1941.

4. фебруар 2017.

Повjерио ми jе Мила Стилиновић, да их возе у Јањче и тамо их стрељаjу и кољу и бацаjу у jаму Изjава Драге Стилиновића и Мате Антоновића о успостављању усташке власти у Госпићу, првим хапшењима, казнионици Окружног суда, злостављању и убиjању Срба у априлу и маjу 1941. године. Ја Стилиновић Драго био сам 1941. опћински намjештеник као писар опћине Госпић. Дана 10. априла 1941. г. налазио сам се у служби у опћини као дежурни и око пет сати послиjе подне, дошли су у просториjе опћине с лиjева први кат гдjе сам се jа налазио и тадањи биљежник Иве Стилиновић: Јосип Самарџиjа, Ловре Дуић млађи и Звонко Јањић, те су од нас

Лојолина деца

4. фебруар 2017.

Овде су карте давно подељене, све је нацртано и све јасно. Српска шанса лежи у једној од метода Милоша Великог Ко мисли да би Србија нешто добила да сада, данас, у понедељак, призна независност Косова, тај ништа не разуме или разуме врло мало. Након тог признавања, већ сутрадан Вучића и Николића заскочио би задатак да што пре пошаљу амбасадора Србије у Приштину, да одреде зграду у центру Београда за косовску амбасаду. Па онда гласање за пријем Косова у Уједињене нације, ФИФА, Савет Европе… и охохо тога. Заузврат Србија би добила… дупло голо. Ништа. Као што није добила ни за један уступак до сада, почев од оних које је чинио Слободан

Обавештајне игре САД на Балкану још нису заустављене

3. фебруар 2017.

Aмерички председник Доналд Трамп имао је стотину разлога да се право са инаугурације сјури у седиште Централне обавештајне агенције, CIA. Схватио је да га противници подривају управо преко најснажнијих институција државног апарата. Зато је променио не само руководство него и начин руковођења овом агенцијом, прикључивши је Савету за националну безбедност. Он је први амерички председник који практично мора да преотима амерички обавештајно-безбедносни систем и да се бори за њихово поверење јер су га службеници CIA под утицајем бивше гарнитуре сматрали противником, а не новим шефом. Чини се да се Трамп потпуно концентрисао на CIA, а занемарио Обавештајну одбрамбену агенцију, DIA, односно војну обавештајну службу. То би могло да се покаже