
Срђа Трифковић: Корени хрватске мржње према Србима
Извор: Видовдан Везане вијести: Хладни рат обновљен у Србији | Јадовно 1941. Срђа Трифковић: Сребреница – постмодерни мит у функцији … Зелена трансверзала – Аутор: Др Срђа Трифковић | Јадовно 1941.
Почетна » Архива за 2017 » Страна 245

Извор: Видовдан Везане вијести: Хладни рат обновљен у Србији | Јадовно 1941. Срђа Трифковић: Сребреница – постмодерни мит у функцији … Зелена трансверзала – Аутор: Др Срђа Трифковић | Јадовно 1941.

Загреб – У центру Загреба је одржан скуп на којем је изречен низ оптужби на рачун Срба, њихових представника и антифашиста, преноси гласило Српског националног већа у Хрватској „Новости”. Портал „Новости” наводи да се на том антисрпском скупу на Тргу бана Јелачића, упркос националистичком ентузијазму, окупило једва стотинак људи, преноси РТС. Такође је тражен прогон председника СНВ Милорада Пуповца и председника СДС С-а Војислава Станимировића, које су учесници скупа оптужили за, како су рекли, „србовање по Србу и југословенске оргије по Јасеновцу”. Најновијим нападима на српску заједницу придружили су се, како је наведено, задарски и вуковарски ветерани који су тражили прогон Пуповца и Станимировића, а пале су оптужбе и на

У БиХ се поједни осуђеници за ратне злочине и након правоснажне другостепене пресуде и даље слободно крећу. То потврђује случај Нихада Бојаџића. Вијеће Суда БиХ потврдило је Нихаду Бојаџићу, ратном замјенику команданта јединице “ Зулфикар“ тзв. Армије БиХ, казну од петнаест година затвора коју му је у првостепеној пресуди изрекао Суд БиХ 2015. године. У већини случајева, када је особа осуђена на само пет година и један дан, мора одмах на издржавање казне, међутим, у случају Бојаџића, који је осуђен због тешког ратног злочина, то не вриједи. Упркос таквој пресуди, Бојаџић се и даље слободно шета Сарајевом, тврди Вечерењи лист. Поједини припадници тзв. Армије БиХ који су осуђени за ратни

Хрватски кардинал Јосип Бозанић изјавио је данас да је Алојзије Степинац „оријентир у дјеловању“ Католичке цркве у Хрватској. На скупу бискупа загребачке митрополиије у Бјеловару, он се осврнуо на велики одзив вјерника на овогодишњој прослави празника Алојзија Степинца, 10. фебруара у загребачкој катедрали, и на, како је рекао, „љепоту славља“ тог празника. Извор: Агенције Везане вијести: Подивљало неоусташтво нико не скрива Степинац може да посвађа Ватикан и Руску православну цркву Антисрпство Алојзија Степинца

Божица Живковић-Рајилић поново је данас изабрана за предсједника Удружења жена жртава рата Републике Српске, изјавила је Надежда Јанковић, која је на челу Скупштине Удружења. На сједници Скупштине Удружења која је одржана данас у Бањалуци, Рајилићева је добила једногласну подршку, док је за потпредсједника изабрана Слободанка Младић. Рајилићева је рекла новинарима да ће приоритет у раду Удружења бити законско регулисање статуса жена жртава рата како би могле да оставаре одређена права. „Сада имамо подршку појединаца – представника институција, али наш статус није регулисан законски. То је за нас најважније питање, као и да добијемо средства за рад Удружења“, каже Рајилићева. Она је навела да је приједлог законског регулисања статуса жена жртава

Извиђачи неколико сарајевских одреда постројили су се данас у Сарајеву на платоу испред Скендерије у оквиру обиљежавања годишњице формирања 105. моторизоване бригаде такозване Армије РБиХ. На смотри извиђача уприличена је свечана примопредаја ратне заставе поменуте бригаде. Застава са љиљанима за српски народ представља ратни симбол под којим је муслиманска војска током посљедњег рата убила велики број Срба. Постројавању је присуствовало око педесет младих из одреда извиђача – Кантона Сарајево, Прве бошњачке гимназије, Раковице и Врела Босне. Заставу су понијели стазама 105. моторизоване бригаде такозване Армије РБиХ преко Шпицасте стијене до Грдоња. Између осталог на примопредаји је поручено да су „агресори из Србије и из Хрватске, гдје су се једни звали четници,
Стратешко партнерство БиХ и Хрватске, за разлику од ’90-их, почиње да јењава и свако своје стратешке циљеве сагледава на нови начин. Национано питање Срба на простору бивше СФРЈ заслужује посебну пажњу, али га треба поставити принципијално, а не кроз политичку трговину. Док тихи егзодус и мирнодопска „Олуја“ трају и данас, Срба у Хрватској, који су до децембра 1990. били конститутивни народ у овој републици, сетила се Босна и Херцеговина. Ако „Предлог резолуције о жељи за напретком Републике Хрватске“ буде усвојен у Парламентарној скупштини БиХ, Хрватској ће бити упућен захтев да Србима (врати) дâ статус конститутивног народа. Празна комшијска праћка Сви они који су се обрадовали „да ће Босна Србе (из Хрватске) кукурузом хранити“ требало би да смање очекивања од ове потенцијалне резолуције

И с подручја Херцеговине, у исто вријеме када и из других крајева НДХ, Срби су транспортовани, преко Мостара, Сарајева, Славонског Брода, Загреба и Карловца, у логоре Госпић, Јадовно и Слана. Овај пут је прешао велики број Срба и Јевреја из Мостара, Љубиња, Требиња, Стоца, Љубушког, Коњица и других херцеговачких насеља. У вријеме капитулације Краљевине Југославије, 16. и 17. априла, у Мостару је успостављена усташка власт. За усташког повјереника је постављен Иван Хочевар, дотадашњи гардијски официр. Истовремено је формиран усташки стожер, на чијем челу се налазио Станко Шарац, а чланови су били: Ђуро Спужевић, судија, Стјепан Барбарић, судија, постављен за логорника, Петар Врдољак, професор, Мато Бунтић, директор занатске школе, Мирко Удиљак,

У Амбасади Србије у Москви приказан је документарни филм Милета Савића „Споменко на вјечној стражи“ који је посвећен Споменку Гостићу, најмлађем погинулом борцу Војске Републике Српске. Амбасадор Србије Славенко Терзић истакао је да овај филм не говори само о судбини дјечака Споменка Гостића, него и српског народа у Републици Српској и БиХ, али и на цијелом бившем југословенском простору. „Ова прича опомиње да је рат највеће зло и да мир нема алтернативу, али и да не смемо никада заборавити борце, нарочито младе, који су положили живот за слободу српског народа у БиХ и Републици Српској“, рекао је Терзић синоћ у обраћању присутнима. Шеф Представништва Републике Српске у Москви Душко Перовић

У току измене радне верзије закона о меморијалу на београдском Старом сајмишту. Јеврејска заједница предложила самосталност у оквиру комплекса Сваки музеј у оквиру новог комплекса Установа спомен жртве на Старом сајмишту, на месту где се током 1941. и 1942. налазио логор за Јевреје, а затим и транзитни логор за Србе, Роме и ратне заробљенике, могао би да има аутономију, односно свог директора, управни и надзорни одбор. Целом установом руководио би кровни орган, чије ингеренције ће тек бити утврђене. Ово би, сазнају „Новости“, могао да буде резултат договора између Јеврејске заједнице и Радне групе за израду закона о Установи спомен жртве (популарно закон о Сајмишту). Како сазнајемо, договор је уследио после
Руски амбасадор у Хрватској Анвар Азимов написао је за загребачки „Јутарњи лист” да је захваљујући совјетским оперативцима и обраћању Горбачова руководству Југославије спречен напад ЈНА на Загреб 1991. ЗАГРЕБ – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА ”Уз помоћ дезертера из ЈНА и из прислушкиване комуникације Штаба Врховне команде у Београду хрватско руководство на време је сазнало за напад који се спрема на Загреб и велика индустријска постројења у Хрватској”, написао је за загребачки ”Јутарњи лист” руски амбасадор у Хрватској Анвар Азимов поводом 25. годишњице руског признања Хрватске. Азимов каже да су САД и Запад заузели нефлексибилни став и подржавали целовитост Југославије и да се зато хрватско вођство обратило Москви. ”Захваљујући између осталог и

На почетку суђења Азри Башић за ратне злочине над Србима у Дервенти, свједоци Тужилаштва БиХ испричали су како их је у априлу 1992. године у Дервенти тукла особа чије је име Азра, заједно са другим војницима. Чедо Продић је 26. априла 1992. године са комшијама из насеља Чардак, општина Дервента, заробљен и одведен у Дом ЈНА у којем су се, како је навео, налазили припадници различитих војски – Територијалне одбране /ТО/, Хрватског вијећа одбране /ХВО/ и Хрватских оружаних снага /ХОС/. У Дом ЈНА су спроведени са рукама изнад главе и постројени поред зида. Ту је затекао неколико комшија. „Затим је почело ударање и мучење. Југословенске паре смо морали да једемо.

По избијању Првог светског рата, Јоксим Гајић постављен је за команданта уже одбране града Београда, са границама између Карабурме и Аде Циганлије. Ту се истакао својим познатим гестом којим је 22. септембра 1914. године одговорио на ултиматум аустроугарског генерала. Генерал-мајор Густав Гоглија, командант аустроугарских снага земунског региона, је тога дана око 17 часова упутио један монитор под белом заставом ка старој Сава-капији, где је било остављено овакво писмо: „Команданту града Београда! Данас до 6 часова по подне имате ми предати Београдску тврђаву, да је не бих даље рушио, и у знак предаје, уместо српске заставе, истаћи ћете бео барјак. А Ви, са Вашим штабом, бићете примљени на земунском пристаништу и у

У припреми за разарање тадашњег Варшавског уговора, католички су пропагандисти осмислили кампању „изједначавања“ тоталитарних режима фашизма и комунизма у Европи, правдајући је „демократском потребом суочавања са мрачном прошлошћу“. Иза овако звучног наслова, подмукло се крила планирана рехабилитација нацизма и фашизма, јер су многе европске земље четрдесетих година прошлог века активно учествовале у тадањим „несташлуцима“, а после доказаних истина на Нирнбершком процесу, морале су да се вешто покрију ушима. Хрватски католички фратри у Нарвалу (Канада), у тој су идеји, видели могућност да надграде већ почетну браварову поставку о „изједначавању“ усташа и четника, који су починили злочине над нашим „народима и народностима“ . Бројни наручени „борци за истину“ расписаше се о „четничко-партизанским

Петар се посебно сјећа Максе Гајића из Лончара, свог ујака, и каже да је својим очима гледао када су га заклали. „Забили су му нож у врат. Изашао му је на другу страну – то је наредио Перан Винцетић…“ Приредила: Светлана ПАВЛОВИЋ Бивши српски логораш Петар Мојић, који је деведесетих година прошлог вијека као двадесетогодишњак три мјесеца провео у хрватском затвору у школи у Доњој Махали, општина Орашје, каже да је „психички и физички уништен“, те да и данас има ноћне море. „Често по ноћи скачем и стојим уз зид, као што сам морао у затвору, без обзира на болове од ломљења кичме, ребара… Осјећам бол на сваку промјену времена,
Čak i najboljim đacima škola je uvijek pomalo “teret”, pogotovo ambicioznijima u
Moja najbolja prijateljica Olga Novak pridružila se našem razredu kad nam je
Sve u svemu, imale smo sretno djetinjstvo, okružene ljubavlju i brigom, a
Osim roditelja i moje sestrice, najmilija osoba bila mi je baka, majka
Moja sestra i ja rođene smo u Zagrebu u Šenoinoj 7, tihoj
Prije nekoliko godina boravila sam u Americi i tamo upoznala jednu bibliotekarku
Књига Билогора и Грубишно Поље 1941 – 1991. Početna strana… Садржај поглавља
Мишљења изнесена на интернет страницама коjе слиjеде су приватна мишљења њихових аутора
Poštovani, pozivamo vas da vaše utiske, prijedloge i komentare upišete u našu
„Otac Jovan govori o logoru Jasenovac, posrnuću Srpske nacionalne svijesti, kao i
Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.
Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.