arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Ustaše sa žrtvom

Hrvatska da prekine sa oživljavanjem ustaštva

15. mart 2017.

Tužba protiv Hrvatske za nadoknadu štete od 3,5 milijardi dolara, koju su Srbi, Romi i Jevreji pretrpjeli u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj imaće pozitivan efekat, bez obzira na njen ishod, ocijenio je za Srnu direktor Dokumentaciono-informacionog centra “Veritas” Savo Štrbac. On je istakao da će ova tužba cijelom svijetu skrenuti pažnju na to šta se Srbima, Jevrejima i Romima dogodilo u NDH i na oživljavanje ustaštva u Hrvatskoj. “Ovo je interesantna tema i vratiće, svakako, razmišljanja cijelog svijeta i na rat iz devedesetih godina prošlog vijeka. Preispitivaće se uloga NDH i šta je to što Hrvati danas oživljavaju. Bez obzira na to što se oni ograđuju u Ustavu, u praksi se

Prvi oslobođeni grad od okupatora

Feljton: Toplički ustanak 1917. godine (10) Narod je klicao – “Srećna sloboda”

15. mart 2017.

Na zboru u selu Donja Trnava, bez prisustva vojvoda Vojinovića i Pećanca, doneta je odluka da se bugarski okupatorski garnizon u Prokuplju napadne 2. marta u jutarnjim časovima Ustanak u Toplici i Jablanici bio je narodni pokret i odlučan otpor protiv deljenja srpskih teritorija, predviđen ugovorom okupiranih zemalja – hrabro suočavanje srpskog naroda sa velikim neprijateljskim vojnim planovima, snažan otpor nadmoćnom protivniku. Pogodna prilika da se presudi neprijatelju ukazala se 25. i 26. februara 1917. godine u selu Mačkovac nedaleko od Kuršumlije. Naime, grupa plaćenika – arnautskih žandarma pošla je u pljačku. Na ulazu u selo, sačekala ih je četa kojom je komandovao Ilija Radonjić (Ica Kalajxija) i potpuno uništila.

Ratko Dmitrović

Ulica Gospićka

15. mart 2017.

Nije Brana Crnčević France Rozman, Ivan Levstik, Jozo Ćurle ili, daleko bilo, Štrosmajer, pa da ima ulicu u Beogradu Idete preko Ulice Matije Gupca, zatim Otona Župančiča i kroz Sinjsku, a pošto je ona do nje jednosmerna vratite se na Slavka Kolara, možda i do Stanka Vraza pa sve do Ulice Joze Šćurle, ona je dvosmerna. Ako ni tamo ne nađete ovo što tražite, vratite se Ulicom Augusta Šenoe pa do Dalmatinske. Malčice dalje imate jedno skretanje koje vodi u Zadarsku ulicu, pa onda vozite do Gospićke, e tu biste mogli da završite posao, osim ako ono što tražite nisu prebacili u Ulicu Franca Rozmana, možda i u Splitsku ili

Dani sjećanja u Banjaluci Foto: RTRS

“Dani sjećanja” – Haški tribunal politički sud (VIDEO)

15. mart 2017.

Predavanjem o iskustvima i radu Haškog tribunala nastavljeni su “Dani sjećanja”, kao pomen srpskim žrtvama u 20. vijeku. Sud u Hagu očigledno primjenjuje dvostruke aršine- činjenica da su Srbi do sada osuđeni na blizu 800 godina zatvora i pet doživotnih, dok je za zločine nad Srbima izrečeno tek 45 godina zatvora, potvrđuju da je ovaj sud politički i da nije ispunio nijedan cilj zbog kojeg je osnovan, poručeno je sa predavanja. Direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Milorad Kojić rekao je da je Haški tribunal politički sud. “Haški tribunal je politički sud gdje su sudije i sudsko vijeće više tužioci nego što su tužioci

Tragedijo, ime ti je Ivan Goran!

15. mart 2017.

Veliki umetnik Pablo Pikaso, kad su mu pročitali francuski prevod “Jame”, ostao je skamenjen, i rekao je: Moja Španija nema takvog pesnika Njegova je sudbina sramota srpskog naroda, a ono o čemu je pevao je najveća sramota hrvatskog naroda. Ivan Goran Kovačić, sin oca Hrvata i majke Jevrejke, spevao je najveću pesmu, najpotresnije svedočanstvo o zvrerstvu ustaša protiv Srba. Poema “Jama” najužasniji je i najponosniji spomenik koji zauvek brani da se genocid zaboravi. A kako su mu se Srbi odužili? Kamom. Zaklali su četnici mladog pesnika, koji je srpske žrtve učinio besmrtnima. Veliki umetnik Pablo Pikaso, kad su mu pročitali francuski prevod “Jame”, ostao je skamenjen, očiju ispunjenih suzama. –

Foto: Pixabay

Ostaci nacizma u bečkoj psihijatrijskoj bolnici

15. mart 2017.

Stotine mladih bolesnika u psihijatrijskoj klinici u Beču, poznatom centru za program eutanazije Trećeg Rajha, bile su zlostavljane do 1980-tih godina zbog toga što bolnica nije raskinula s ideologijom i osobljem iz nacističkog razdoblja, otkrili su austrijski naučnici. Zloupotreba sedativa, ludačkih košulja, kreveta kaveza – “Paviljon 15” u dječjoj psihijatrijskoj bolnici Spiegelgrund iznad glavnog grada Austrije bio je mjesto “globalnog sistema nasilja” od 1945. do 1984., navodi se u istraživanju koje je naručio Beč. Nakon višegodišnje istrage, u izvještaju na 600 stranica ističe se da se radi o postupcima“koji krše ljudsko dostojanstvo“, većinom zbog “nedovoljnog pomaka od nacističke ideologije i osoblja”. Bečka bolnica bila je u vrijeme secesije jedna od najmodernijih u Europi, a nacisti su ondje

Ilustracija,foto D.Dozet

Većina Srba i dalje žali za Jugoslavijom

15. mart 2017.

U Srbiji za bivšom Jugoslavijom žali čak 71 odsto stanovnika, dok za zajedničkom državom najmanje žale na Kosovu i u Hrvatskoj U Srbiji za bivšom Jugoslavijom žali čak 71 odsto stanovnika, dok za zajedničkom državom najmanje žale na Kosovu i u Hrvatskoj, pokazuju rezultati regionalnog megaprojekta “Strategija simbolične izgradnje nacije u državama Jugoistočne Evrope”, piše Tportal. Rezultati istraživanja na 10.500 ispitanih svedoče da su građani Kosova najmanje žale zbog raspada Jugoslavije, svega pet odsto, a u Hrvatskoj samo 18 odsto građana. S druge strane, posle Srbije, najviše za bivšom Jugoslavijom žale u BiH i to 68 odsto, u Crnoj Gori 63 odsto i u Makedoniji 45 odsto. Istraživanjem nije bila

Jelena Cerovina

Lek za ustašofiliju

14. mart 2017.

Čudila se ovih dana hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović što se pridaje značaj paradi ustaša i poklicima „Za dom spremni” koji su se nedavno orili sa zagrebačkog Trga bana Jelačića. Umesto toga, kaže, „trebalo se zgroziti na šestoj ili sedmoj stranici nekog lista ili u desetom minutu dnevnika”. Da je tako bilo, onda valjda ni Srbija ne bi imala argument da, kako je rekla, „potencira neko puzajuće ustaštvo” u Hrvatskoj. Problem je, međutim, što je skup crnokošuljaša bio samo jedan u nizu izliva ustašofilije u Hrvatskoj koji ovu zemlju drmaju mesecima. A vrlo često svoju ulogu u svemu tome imala je upravo i šefica hrvatske države. Ona je bila ta

Dr Dušan J. Bastašić Foto: SRNA

Bastašić: Tužba protiv Hrvatske će teško uspjeti

14. mart 2017.

Predsjednik Udruženja “Jadovno 1941” iz Banjaluke, Dušan Bastašić, smatra da tužba za naknadu štete koju su Srbi, Romi i Jevreji pretrpjeli tokom Drugog svjetskog rata u ustaškom režimu NDH, podnesena protiv Hrvatske, teško može uspjeti. “Ne vjerujem da iza podizanja tužbe na bilo koji način stoje država Srbija a još manje Srpska. Samim tim šanse za uspjeh su gotovo nikakve. U ovom slučaju ne možemo očekivati ni nagodbu, kako je to sramno (ali pojedincima finansijski isplativo) urađeno u „Čikaškom slučaju,“ objašnjava Bastašić za Mondo. ”Čikaški slučaj” je tužba Krajišnika prognanih u “Oluji”, koju su 2010. podnijeli protiv američke konsultantske kuće L-3 Servisiz, ink. kao pravnog sljedbenika Militeri profešn risorsiz ink. (MPRI

Globus: Papa Franja neće proglasiti Stepinca svetim

14. mart 2017.

Papa Franja neće kanonizovati Alojzija Stepinca, piše zagrebački Globus. “Ovaj papa neće preseći, on će to odugovlačiti”, navode izvori zagrebačkog nedeljnika. Vatikanski “insajderi” smatraju da je malo verovatno da bi u neko skoro vreme moglo doći do kanonizacije kardinala Alojzija Stepinca, objavio je zagrebački Globus, navodeći da će poglavar Rimokatoličke crkve odložiti odluku. “Mislim da ovaj papa neće preseći, on će to odugovlačiti. Preuzeo je na sebe dosta riskantan potez, stvari su se jako zaoštrile, i sad – šta god odluči, izazvaće đavola. Mislim da je on sve više svestan toga. Ako proceni da bi moglo doći do još većih sukoba između dve crkve, neće se usuditi da odluči da

Nina Štrkić Radić

Rafal prekinuo detinjstvo

14. mart 2017.

Sećanje na 11. mart 1995. godine kad su hici snajperiste na Grbavici ubili dve devojčice Bilo mi je tek 13 kad sam se suočila sa jednim od najstrašnijih prizora svog detinjstva. Potpisano primirje, a mi deca s Grbavice jedva smo dočekali tih nekoliko dana, pa da “u miru” izađemo ispred zgrade, skočimo koju lastiša, aberečke-abertude, ili u nekom prolazu uhvatimo smešak prve simpatije. Gledam kroz prozor, a on “baca” pogled na ambulantu, nekih 30 do 50 metara ispred mene. Gledam kakvo je vreme, šta da obučem i hoću li prvo po Dajanu, Sanju ili Stašu. Da potrčimo bez straha, konačno, bez grča da će igru da nam pokvari neki od

Rada Dragićević sa predstavnicima udruženja "Ćirilica"

Ispovest majke čiju su ćerku ubili mudžahedini: Rana na duši ne zarasta

14. mart 2017.

Udruženje “Ćirilica” kod Rade Dragićević, majke devetogodišnje Mirjane koju su 1992. godine silovali, pa ubili pripadnici Armije BiH Svakog dana kada se probudim pomislim na moju Mirjanu. Kada se ukaže neki prevoz, da se ne plaća, odem do Malog Zejtlinka gde leži. Isplačem se i bude mi lakše. Onda svane drugi dan i sve iz početka – ovako je u nedelju zborila Rada Dragićević, majka devojčice koju su u devetoj godini života 28. decembra 1992. u selu Donja Bioča kod Ilijaša silovali pa ubili mudžahedini iz Armije BiH. Porodica Dragićević iz Donje Bioče podelila je u prošlom ratu sudbine 505.000 Srba proteranih tokom rata ili “Dejtonom” sa teritorije u BiH

Petar Božović i Matija Bećković odgovorili Milogorcima i crnogorskom glumcu

14. mart 2017.

Crnogorska serija „Božićni ustanak“, u kojoj su Srbi predstavljeni kao okupatori Crne Gore i koja je puna istorijskih falsifikata, snimljena je s namerom da se unese mržnja između dva naroda, ocenjuju sagovornici. Akademik Matija Bećković je iznenađen ovakvim projektom javnog servisa Crne Gore. Neshvatljiva izjava – Sve što su okupatori hteli silom, Montenegrini ispunjavaju milom. Otkad su podigli čergu na vrhu Lovćena, ceo svet zna ko su i šta su Crnogorci, sem oni sami – navodi Bećković. Na velike propuste u snimanju, poput zastave koja nije korišćena u to vreme, Bećković odgovara: – Oni su gazili svoju zastavu misleći da je tuđa, a istakli neku koja nije ničija. Najviše se

Branko Simonović, Milena Čanković i Rajko Lalić iz grupe Tromeđa

Ugradili i srce u svetinju

14. mart 2017.

Plemeniti gest Krajišnika iz Sidneja, koji su nedavno poslali donaciju od 1.030 dolara za podizanje spomen-obeležja u Banstolu na Fruškoj gori, bio je i povod da naše beogradsko Dopisništvo još jednom poseti Branko Simonović, predsednik Udruženja građana Klub svih generacija sa Banstola, koji je pokrenuo inicijativu za izgradnju crkve, kako bi taj dar preuzeo. Na našu čast i zadovoljstvo stigao je u društvu Milene Čanković, rodom iz Srednje Gore kod Udbine, koja danas živi u Švajcarskoj, dame koja je svoj prvenac, knjigu “Divani ličkih spomenika”, posvetila krajiškom narodu, svim nestalim, ubijenim, upokojenim i rasejanim po belom svetu. I ne samo to, jer će sav prihod od ove knjige pisane na

Građanski rat i unitarna BiH

14. mart 2017.

Teško je racionalno i objektivno objasniti poreklo mržnje između Muslimana (Srba islamske veroispovesti) i Srba pravoslavaca. Piše: Mitar KOVAČ Istorijska je činjenica da gotovo svi Muslimani (Bošnjaci) na teritoriji BiH, pa i prethodne Jugoslavije imaju srpsko nacionalno poreklo i da su ih samo islam, koji su primili za vreme Otomanske imperije na srpskim prostorima i komunistička ideologija u bivšoj SFRJ, odvojili od suštine nacionalnog bića i od svoje braće. Opterećeni sindromom promene vere i zbog prezira njihove braće i sunarodnika Srba, pod spoljnim panislamskim i političkim uticajem tražili su neki novi nacionalni identitet. Vremenom ta potreba pravljenja razlike prema svom narodu postajala je sve veća pod uticajem ustaške ideologije a ostvarena

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA