arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Aleksandar_Vulin_4.jpg

ХРВАТСКА МОРА ДА СЕ ОПРЕДИЈЕЛИ ИЗМЕЂУ БЛАЈБУРГА И ЖРТАВА УСТАША

Министар за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Србије Александар Вулин рекао је да ће Хрватска морати да се опредијели, да ли да његује вриједности Блајбурга и стријељаних усташа или вриједности побијене јасеновачке дјеце и усташких жртава. „Не може иста држава да донесе венац и у Блајбург стрељаном усташи, и да каже да он заслужује поштовање и сећање, и да иста та држава однесе венац закланом јасеновачком детету и да каже да и оно заслужује сећање и поштовање“, рекао је Вулин. Он је поновио да је Блајбург највеће окупљалиште фашиста у Европи и да ту истину ништа не може да промијени, те да је посебно жалосно и опасно што се

Председник УГ "Јадовно 1941" Душан Ј. Басташић Фото М. Филиповић

Басташић: Срамота је што Срби о туђим жртвама знају више него о својим

Председник УГ „Јадовно 1941.“ Душан Ј. Басташић о мањкавости историјских уџбеника и геноциду над Србима: Заборав плодно тле да се злочини понове. У уџбеницима историје опширније о Авноју него о усташким крвницима Вeћ месец дана у Републици Српској траје полемика око едукације професора историје и српског језика, која се обавља у склопу програма „Образовање о Холокаусту, геноцидима над Србима и Ромима у НДХ и превенцији геноцида“. У Српској се повела расправа да ли се семинари раде на квалитетан начин и да ли ће убудуће ђаци знатно више учити о геноциду над Србима у НДХ или ће фокус више бити на Холокаусту над Јеврејима. Душан Ј. Басташић, председник Удружења грађана „Јадовно

Фото: П. Митић

Срђа Пенезић: Не могу да поверујем да су мог оца Крцуна убили

Редитељ Срђа Пенезић за „Новости“ о мистериозној погибији оца, његовој неистраженој заоставштини, бурној историји и победницима… Мој отац Слободан Пенезић Крцун није убијен! Склон сам да верујем, за разлику од моје мајке и неких других људи, да саобраћајна несрећа код Лазаревца, у којој је тата погинуо, није била инсценирана. Не могу да замислим да би тадашња власт могла да изведе тако прецизну операцију, а да је нико до данашњих дана не разоткрије. Ово за „Новости“ каже редитељ Срђа Пенезић, син једног од најконтроверзнијих српских политичара, чији живот и никад до краја разјашњена смрт и даље представљају једну од највећих мистерија Брозовог времена. Док кишно поподне проводимо у једном београдском ресторану,

Видеоспоменик: Завјештање у Бањој Луци

„Неко ће остати жив од нас, неће дати Бог да сви нестанемо. Тако је и било.“ На тој реченици, једног од актера, почива филм „Завештање“ о геноциду и Холокаусту на простору Независне државе Хрватске од 1941. до 1945. године. Документарац Ивана Јовића из Београда о страдању Срба премијерно је приказан публици у Бањој Луци на Свјетски дан побједе над фашизмом. Након што сам га погледала, не видим ни један разлог да то, првом приликом, не учине сви они који држе до свог поријекла и људског достојанства -на било који дан. Управо тога се држао и аутор Иван Јовић када се упустио у борбу за спасавање сјећања једне српске генерације од

Велимир Илић у свом стану на Петловом брду, са пејзажима из Норвешке, Фото Н. Фифић

Исповест српског логораша: Најгори је био дан који сване

Велимир Павловић (96), интернирац у Норвешкој, уочи 75 година од прогона Срба у ову земљу. Од 5.000 српских заробљеника у логору „Карасјок“, у првој години њих 72 одсто брутално убијено У Норвешкој се следећег месеца обележава 75 година од доласка српских ратних заробљеника у ту земљу. Од 4.268 идентификованих мученика који су на северу континента правили држави Норвешкој пут ка Финској и ка Поларном кругу (данашњи пут Е 6), вратило се само око 1.000. У првој години од јуна 1942. до истог месеца 1943. на најсвирепији начин побијено је 72 одсто доведених! Такву стопу смртности нису имали ни најозлоглашенији нацистички логори. Велимир Павловић (96) последњи је у Београду из тог

Napad na kolonu direktno je prenosila lokalna TV , Foto: Privatna arhiva

25 година од „Тузланске колоне“: И правда страдала „у заседи“

Четврт века од убиства припадника ЈНА у „Тузланској колони“, за масакр нико није одговарао. Мучки, док су се повлачили из касарне, убијено 59 војника, рањена 44 Сећам се, било је тачно 18.50, тог 15. маја 1992, када је из наше касарне покренута колона. У њој су владали мук и тишина, само се чуло брујање моторних возила. Као да се међусобно надјачавају чији ће звук бити продорнији, уместо војничког који је замро. Изненада, као да смо наслутили – запуцало је са свих страна. Фијуци метака и гелери од ручних бомби су почели да нас буше. Настала је паника и метеж међу нама. Јауци рањених и врисак живих војника су се стапали

Данашње обиљежавање Дана одбране Илиџе је започело парастосом за погинуле и умрле борце у Цркви Светог Саве у Блажују, гдје су се борци окупљали прије и у току борбених дејстава, након чега је одржан парастос и положени вијенци на споменик у насељу Добриња четири

Шеховац: Борци не могу заборавити погинуле саборце

Предсједник Предсједништва Борачке организације „Илиџански борац“ из Источне Илиџе Горан Шеховац изјавио је данас да ниједан преживјели борац, којем су гинули и на рукама умирали саборци, никада не може да заборави ратне страхоте кроз које су прошли. „Као мушкарац и борац, увијек заплачем. Сјећања на нашу настрадалу браћу и другове и данас су свјежа и сваки борац ће заплакати“, рекао је Шеховац новинарима на обиљежавању Дана одбране Илиџе – 22. априла и 14. маја 1992. године када су припадници такозване Армије БиХ извршили први, односно други напад на Илиџу. У нападу 22. априла 1992. године погинуло је 13 становника Илиџе, а осам је отето из транспортера на аеродромској писти, за

Фоча:Споменик погинулим борцима и цивилима Фото: СРНА

Фоча: Обиљежене 22 године од оснивања Деветог одреда Специјалне полиције

Служењем парастоса испред централног фочанског Споменика погинулим борцима и цивилима из посљедњег рата, те полагањем вијенаца и прислуживањем свијећа, ветерани Деветог одреда Специјалне бригаде полиције Републике Српске обиљежили су данас 22 године од формирања овог одреда. Ветеран Деветог одреда Пајо Парица подсјетио је да је ова јединица организована пред крај рата за вријеме најжешћих борби. – Најупечатљивије у сјећању су нам остали Трескавица и трновско ратиште на којем смо водили свакодневне борбе са припадницима такозване Армије БиХ који су уз помоћ НАТО снага свим силама упирали да направе трансверзалу између Сарајева и Горажда. Не знамо ни сами како смо успјели да се изборимо, али смо издржали и створили смо Републику

Сведок „Тузланске колоне“: Крв је морала да падне

Сећање Београђанинa Миладинa С., тада на редовном одслужењу војног рока у Тузли Било је сунчано, прелепо мајско јутро, негде око 7.30. У ваздуху се осећао неки чудан мир… као да се предосећао покољ који ће уследити неколико часова касније. „Тузланска колона“ је изиграна, ти људи су, практично, изручени на тацну муслиманским паравојним формацијама, које су једва дочекале да изиграју договор о повлачењу и побију војнике, официре, добровољце… Говори овако, сећајући се тог кобног 15. маја 1992, Београђанин Миладин С., тада на редовном одслужењу војног рука у Тузли. Био је у колони јединица дела тузланског корпуса која се враћала са бобрбених положаја у рејону Босанског Брода. – Ми смо, заправо, били

Пофалићи Фото: РТРС

Масакр у сарајевским Пофалићима – затирање Срба

Према подацима којима располажу надлежни органи Српске, а који су били доступни и медијима, напад на Пофалиће припремили су командант и локални старјешина такозване „територијалне одбране БиХ“ Хасан Ефендић и Идриз Салко. Приредио: Огњен БЕГОВИЋ У општем нападу муслиманских јединица на сарајевско насеље Пофалићи, у рано јутро 16. маја 1992. године, према српским изворима, убијено је око 200 цивила српске националности, а упоредо са ликвидацијом и протјеривањем српског становништва њихова имовина је опљачкана и спаљена. „Као посланик у Народној скупштини Републике Српске благовремено сам покретао иницијативе да се испитају и истраже злочини почињени над српским становништвом Пофалићима. МУП Српске прикупио је документацију и поднио кривичне пријаве надлежном Тужилаштву БиХ и

Михаило Петровић ушао у светску историју, Кућица пилота Петровића пропада, Фото Архив Живомира Радосављевића

Урушава се кућа пилота Михајла Петровића

Немаран однос према успоменама на првог војног авијатичара у историји човечанства који је погинуо у рату. Кров пропао, таваница отпал, остала само табла са натписом НА Михаила Петровића, првог војног авијатичара у историји човечанства који је страдао у рату, Србија оживљава сећање, али му још дугује заслужени пијетет, наук за ове генерације и оне што следе – упозорава Живомир Радосављевић (75), бивши наставник историје из Горњег Милановца, покретач свесрпске акције за обнову Петровићеве родне куће у селу Влакча на широким обронцима Рудника и њено претварање у достојан спомен-музеј Србину који је, нажалост, на тај начин први ушао у светску и војну историју. Кобног јутра, 20. марта 1913. године, Петровић креће

Предавање архиепископа Јована: ,,Ка новом Светом и Великом Сабору“

Позивамо вас, да у четвртак, 18. маја 2017. године, у 19 часова, у великој сали парохијског дома Храма Вазнесења Господњег (Адмирала Гепрата 19) присуствујете предавању на тему „Ка новом Светом и Великом Сабору“. О овој теми говориће: Његово Блаженство, архиепископ охридски и митрополит скопски, г. Јован Предавање се одржава у организацији Храма Вазнесења Господњег и Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке. Улаз је слободан.     Светосавска омладинска заједница Архиепископије београдско-карловачке Краља Петра бр. 5, 11000 Београд Телефон: +381 (64) 800 43 92 Е-пошта: [email protected] Веб-портал: www.sozbg.rs

Др Душан Басташић изнад Шаранове јаме на Јадовну

Јасеновачка изложба које нема

Напомена: Ова или оваква изложба о Јасеновцу, нигдје није постављена и никада се није десила. Само што сам у друштву двоје пријатеља ушао у здање Народне Скупштине, портир са кажипрстом на уснама нас упозори да будемо тихи и упути нас према централној сали. Свакоме од нас дао је по танку воштаницу. Мада је већ било вече, свјетла бијаху погашена али је свјетлуцање флуоресцентне стазе којом смо ходали показивало пут према мјесту гдје се требала одржати изложба “Новомученици јасеновачки – 75 година – право на незаборав”. Али, већ на самом улазу у велелепну дворану дало се наслутити да те августовске вечери нећемо свједочити изложби какве смо до тада имали прилике да

Горео сам у возилу: Исповест војника из „тузланске колоне“

Био сам рањен у ногу и почео сам да горим. Испао сам из возила и пао на асфалт који је такође био у пламену. Овако описује за “Блиц” Миодраг Вукмирица тренутак напада на „Тузланску колону“ 1992. године у којој се и сам налазио. Успео је да угаси пламен који му је јео кожу тако што се уваљао у земљу оближњег парка, али је одмах потом и заробљен. – Метком сам погођен у ногу, а од ватре су ми страдале лева страна тела и обе шаке. Како је истрага показала, први пуцањ десио се баш где сам ја настрадао. А био сам у видно обележеном болничком пинцгауеру. Ко је први запуцао,

Свијеће - помен

Страшни злочин у селу Војишница

У проjкету КАЛЕНДАР ГЕНОЦИДА, у реализациjи УГ ЈАДОВНО 1941. данашњи дан jе посвећен сjећању на страшни злочин покоља Срба у селу Воjишница код Воjнића.  У овом малом кордунашком мjесту 14. маj 1942. године остаће крвавим словима уписан у историjи. НДХ крвници, таj дан, у кућама Станка Кнежевића, Миле Новаковића, Милице Ђурић, Драгана Кнежевића, Стевана Кнежевића и у штали Кате Шкргић поклали су 189 српских сељака од коjих 93 дjетета у старости до 14 година. Колико ови подаци говоре о бестиjалности злочина, исто толико нас суочаваjу са нашим страшним путем заборава. Не дозволимо да се невине жртве наших предка забораве. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Тито и Степинац

Мало је позната једна веома занимљива и јако битна епизода из историје

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.