Поново је оскрнављено старо православно гробље у Мошћаници код Зенице. Срби, протјерани с тог подручја, кажу да их то неће спријечити да долазе на своја огњишта, као што су то урадили данас. Гробље су очистили, порушену спомен- капелу обновили и данас освештали. У Зеници је остао занемарљив број Срба. Већина Срба 1992. били су приморани да напусте Зеницу. Станове су послије рата продали, имања у околним селима су опустјела, помоћ за обнову порушених домова нису добијали. Тачка на затирање свега српског у зеничком крају је уништавање крстова и споменика на православним гробљима. – Споменик моје баке прошле године био је читав а сада је оштећен. Ја не знам шта је то у

Седам деценија од злочина у селу Баћевац код Барајева, о коме се дуго времена ћутало У селу Баћевац код Барајева, недалеко од Београда, на први дан празника Света Тројица навршило се седам деценија од крвавог догађаја када су комунистички активисти, наочиглед неколико стотина мештана у литији, убили Љубомира Љубу Михаиловића, решени да растуре крстоноше, за инат Богу и народу. Убице су, наравно, после били тужиоци и сведоци, па су све оне који су носили црквене барјаке, иконе и кандила отерали на робију. И данас, у Баћевцу, после толико година, о томе влада језиви мук. Овако Драгиша Божић, публициста из Мораваца код Љига, описује атмосферу у Баћевцу коју је, засада први

Од 200 свештеника у Црној Гори, побијенио је њих 182, и то најчешће на најсвирепије начине, пошто су их претходно звјерски мучили – чупали им браде, качили им овнујска звона, упрезали у коњске кочије, тјерали их да пију крв убијених четника, живе их бацали у јаме. Послератна власт регистровала Удружење свештеника Црне Горе, које је објавило црквени календар с петокраком! Пише: Љубиша Морачанин Прије Другог свјетског рата, у Црној Гори је било скоро 200 свештеника. Преживјело је тек 15 застрашених црквених пастира. Није преживио ни митрополит Јоаникије (Липовац) – убијен је по окончању рата, у једном потоку код Аранђеловца. Но, о том злочину ћемо касније. Кренимо редом… Један од првих

У Београду је синоћ приређено представљање репринт издања „Савинског буквара“ из 1692. године, које су приредили Библиотека града Београда и Српско удружење „Ћирилица“ из Требиња. Из овог буквара, чијој је промоцији присуствовао велики број Београђана, учио је и велики Његош, а о њему се зна и у Русији. О значају репринта ове књиге говорили су проф. др Јелица Стојановић и предсједник требињске „Ћирилице“ Весна Андрић. Први „Савински буквар“ направио је јеромонах Карион Истомин, који га је осликао тако да сваком слову одговара одређена слика. „Савински буквар“ има 41 лист. На првом листу је запис јеромонаха Симеона Маркова Савинца, који се постарао да књигу обнови, затим слиједи уоквирени предговор у коме