Власник куће у мјесту Моранчани у мјесној заједници Љубаче, недалеко од Тузле, затражио кажњавање одговорних што су испред његове породичне куће уклонили исламистичку заставу која је изазвала шок међу тамошњих мјештанима, углавном хрватске националности! Приговор и захтјев за кажњавање агенција и особа које су повриједиле приватност и по његовим тврдњама нелегално упале у његову некретнину упутио је Санел Јарановић који живи у Њемачкој гдје ради као трговац аутомобилима. Иако је јавност раније вјеровала како је непозната особа или пак сам Јарановић поставио заставу Кавкаских емирата, терористичке организације која је блиска Исламској држав, то ипак није потпуно исправно. Застава црне боје с исцртаном сабљом и арапским писмом уствари је ратна застава

Хрватски логораши из ратова деведесетих година прошлог вијека залажу се да усташки поздрав „За дом спремни!“ не буде више оспораван и тврде да је он, заправо, поздрав Хрватских одбрамбених снага /ХОС/ и хрватских бораца из посљедњих ратова. Они окривљују заступнике СДП-а да у Сабору покушавају да „криминализују поздрав `За дом спремни!`, који је кориштен у домовинском рату, његовим изједначавањем са усташким поздравом који се користио током Независне Државе Хрватске /НДХ/“. Логораши тврде да је поздрав „За дом и поглавника спремни!“ био усташки поздрав, а „За дом спремни!“ само – „краћа изведеница“. Њима је неприхватљиво да „неки појединци у хрватском друштву“ гледају на актуелна друштвена догађања из контекста 1945. године, упркос,

Постоји један израз у нас Срба, а нисам сигуран да су га Хрвати преузели и прогласили да је 100 % њихов, као што иначе то и раде са српском имовином, и од материје и од духа. И испред свега кад је језик у питању. А ако би Срби то негирали међу Хрватима, и самим својим пуким присуством, ови би им за то очи вадили, и не само метафорично, као што су по Дубровнику поносно носили перле од српских очију око врата, док је врховни поглавник, Анте Павелић, на свом радном столу увек имао корпицу свежих српских очију, а у Земун, на железничку станицу, стизала су бурад српских очију, адресираних на

Ретко која држава има ту „срећу“ да се граничи са нацијом која је стварана на жртви њеног народа и која је градила своју „државу“ на отимању њених територија као што је имају Срби и Руси са Хрватима и Украјинцима. Кроз историју ова два народа тежила су да афирмишу своју вештачку државност на дезинтеграцији српског и руског националног бића, на насилној латинизацији српског и руског језика и писма, на бруталном унијачењу српског и руског православног становништва. На сваку понуђену српску и руску руку сарадње и пријатељства Хрвати и Украјинци углавном су одговарали непријатељски, протеривањем и предузимањем силе против руског и српског народа. На политику мира они су узвраћали политиком рата и сукоба, а то чине

Историограф Радован Калабић рекао је Срни да измјене Кривичног закона, које је утврдио Савјет министара БиХ, представљају још један покушај нарушавања историјске истине и неприхватљив покушај озакоњења даљег деценијског клеветања српског народа. „Српски народ би, при томе, имао и законске санкције“, истакао је Калабић. Он је оцијенио да се та тема „спустила“ на ниво Савјета министата БиХ, пошто на свјетском нивоу у Савјету безбједности УН, због руског вета, није прошла британска резолуција о геноциду која би за собом повукла и забрану негирања наводног геноцида на тлу БиХ. „Ја могу још само да се запитам – да ли у том Савету /министара БиХ/ има уопште Срба“, рекао је Калабић. Он је